Pobeda ponižavanjem!




Победа понижавањем!

- Србија, Сир(бир)ија, ко је следећи?-


Веза: Наслови на Златном Билтену:


Ето, дочеках! После Србије и Либије, наша браћа Руси дижу руке и од Сирије!


__________________________________________________

 

Лавров: Россия не будет вступать в военный конфликт из-за Сирии

26 августа 2013, РИА "Новости"
Россия не собирается ни с кем воевать даже в случае возможного силового вмешательства извне в сирийский конфликт, заявил сегодня глава МИД РФ Сергей Лавров. 

"Воевать мы ни с кем не собираемся. Мы по-прежнему рассчитываем, что все-таки наши западные партнеры будут свою политику применять не реактивно, а стратегически", — цитирует слова министра РИА "Новости".

Лавров подчеркнул, что смена власти в Сирии не приведет к прекращению гражданской войны.

"Если кто-то думает, что, разбомбив военную сирийскую инфраструктуру и оставив поле боя для того, чтобы противники режима одержали победу, все закончится, то это иллюзия. Даже если такая победа будет одержана, гражданская война продолжится. Только уже те, кто представлял правительственную сторону, будут оппозицией", — отметил глава российского внешнеполитического ведомства.
__________________________

Парафразиран превод на србски: Русија се неће умешати у војни конфликт у Сирији, ми очекујемо да после тога наставимо стратешку сарадњу са нашим западним партнерима.

Надам се да сада међу читаоцима Златног Билтена нема никаквих сумњи у оно што сам навео у наслову «Јалта, а у Британији» тврдећи да је свет поново подељен 18.6.2013. у Лондону, којом приликом су Америци и Русији одређени тачни задаци, уз дозволу извесних одступања која не сметају Главном Задатку.

________________________________

Знао сам то, написао сам то пре много месеци, документовао, али сам чекао да званичник Русије, Сергеј Лавров, дугогодишњи шеф руске дипломатије то лично саопшти. И саопштио је!
Сиријски председник, Башар Ел Асад се, по свему судећи, био ухватио за танку грану – пустили га пријатељи Руси низ воду, по цену да им више нико у свету не верује као било каквом савезнику..... јер сваке годину-две неког савезника пуштају низ воду. Ми то искусили под Јељцином, Либија под Медведевим, Сирија под Путином.
Јељцин за наследника изабрао Путина, Путин Медведева, а потом се Путин вратио баш за предају Сирије..... Какве случајности код руских владара.

Чувени руски филозоф, академик Александар Зинајев.... по повратку у Русију после  изгнанства из ње, дугог 20 година, после наводног пада комунизма у Русији, дао је  непогрешиву дијагнизу стања Русије, рекавши «да је Русија спремна да буде покорена, да није на коленима већ на стомаку» - парафразирана изјава академика Зинајева.

У поднаслову сам написао «Ко је следећи?»

Следећи на списку су Јемен, Иран и Русија.

*Јемен је стављен под одговарајућу контролу Америке. Иран ће бити искоришћен као приправна сила за омекшавање сваког режима у муслиманским државама који буде угрожавао панмуслиманску организацију «Муслиманска браћа», спреман (Иран) да пружи подршку тој организацији, без да буде стварно искоришћен, али и као увек приправан за сукоб са Израелом, ако то буде потребно.

Турска влада је омекшана и спремна да следи Америку, да игра како «Орфеј» свира – постала је Турска опет ватрени обожаватељ планова Америке.

*И ко је још остао?
-Нико!

*Како, нико, а Русија? И она је на списку, са Јеменом и Ираном....
-Нико, она, Русија, је поражена!

*Русија је поражена понижењем! Њу више није потребно понижавати оружаном победом – најстрашнији пораз је пораз кроз понижење.
Најгора варијанта нечијег понижавања је када га пустиш да галами, да се сили, да изводи маневре, вежбе, да групише бродове и носаче авионе, да шпарта испод вода океана својим подморницама, да организује митинге, манифестације, да не испоручи онога кога јури неко много јак и опасан када се он сакрије у његовим кукурузима, када имаш уговоре са савезницима у којима су и клаузуле о «међусобној испомоћи у случају напада на једну од потписница Уговора о савезништву», када га доведеш  стање да избор за градоначелника прерасте у догађај високог ризика који обезбеђује 32.000 полицајаца.

Шта вреди пониженом што има респективну силу у балистичким ракетама, у подморницама, у батаљонима и дивизијама копнене  војске, у авионима, у тенковима,  када је он доведен у ситуацију да ћутећи посматра како му сваких неколико година малтретирају савезника, уз немушти позив «Хајде, брани га.... ако смеш!».

Пре око 600 година малобројнија србска војска је победила турску војску на Косову – али да би се одобровољио онај који је изгубио, турском султану је у харем дата ћерка србског кнеза и на тај начин су Турци свој пораз претворили у победу.
Победник се уплашио да ће се Турци убрзо вратити са још бројнијом војском, пристао на овај вид понижења, пристао да се сматра да је битка на Косову Пољу изгубљена, као да се извињавао што је победио,  и тако је та добијена  битка изгубљена, јер је Победник пристао на ПОНИЖЕЊЕ!
Предаја територија је, ПОНИЖЕЊЕМ, само одложена за 59 година и тада је то ПОНИЖЕЊЕ верификовано - предајом територије и пристанком на вазалство одређеног облика које је трајало док се није родила нова генерација Срба која је ПОНИЖЕЊУ супротставила спремност на губитак живота и тада је добијена битка – враћањем ПОНОСА!
Мртав је сваки човек без поноса, покорена је свака држава без поноса и у тренутку када пристане, без борбе, на ПОНИЖЕЊЕ. Бог не подржава плашљиве, јер су Му неверни и јер не верују у Његово «Не бој се, ја сам са тобом!»

Наравно и у новије време смо ми Срби пристали добровољно на понижење: Сваки пут када би Америка бомбардовала неку арапску државу ми смо трчали да им (Америци) уручимо техничку документацију о војним објектима које смо у тим државама градили, као њихови пријатељи!
Ех, какви смо ми то пријатељи!

И очекивали смо да нас Америка уважава због тога што издајемо пријатеље, што јој се додворујемо и што добровољно пристајемо на понижења.

Наша братска Русија је покорена 1999.г. када је пристала на Понижење Ћутањем на бомбардовање Србије, потом Ирака, Либије и сада на претњу бомбардовања Сирије – којег вероватно неће ни бити. Сама ПРЕТЊА је произвела ефекте стварног бомбардовања, Русија се одрекла савезништва са Сиријом, њен председник Асад остављен на ветрометини – следе преговори да му се поштеди живот и нађе земља у којој ће наставити да живи. Ако Асад на то пристане, биће одмах мртав, мада ће му се живот поштедети.    

То нам се догодило са последњом великом србском државом – Русијом.
Шеф Канцеларије (Амбасаде) Русије у Приштини, наговара косметске Србе да изађу на изборе које организује ова новонезависна држава, по плану Америке и ЕУ, то је представник оне државе чије су војне снаге прве ушле на Косово после бомбардовања Србије 1999.г. у трајању од 77 дана и које су га после мађионачарске улоге прве напустиле, све у парадном строју.
Истом онаквом у каквом су и некадашње милицијске снаге Словеније напустиле Косово 1989.године када су напустиле Јединствене  милицијске снаге бивше СФРЈ којем су припадале, после чега се распала СФР Југославија.
Они су исто као и Руси напустили Косово у парадном поретку – аплаудирали им Шиптари, а и једним и другим, при доласку на Косово,  под точкове борбених возила бацали цвеће, оба пута преварени, Срби!

У конкретном покоравању Русије, њеној изолацији, престанку трговине са њом, избегавање куповања њиховог оружја, нафте и гаса, непримања руских туриста у одређене земље под различити изговорима, коришћена је особина народа који не  верују у Бога, којем је новац испред поноса, савезништва и договора, за које се говори да са њима уговор не вреди ни колико папир на којем је написан. 
Ово се приписује Бизмарку, Србину, који је неком приликом коментарисао вредност уговора са Русијом, због чега се Руси и данас нервирају и, узалуд, доказују супротно.
Браћо Руси, важна су дела а не речи! Зар није Бизмарк био у праву?
И шта ћете сада?
Какву причу ћете сада покушати да пласирате свету – тешко ћете задржати и ово мало Срба који се у вас уздају, а са пројектом гасовода «Јужни ток» слободно се опростите, а чак и да га направите чему ће он вама служити, осим за зарађивање новца? 
Да ли сте од досадашњих количина тог новца постали поузданији, вернији, поноснији, поштенији, праведнији или сте му (новцу) постали слуге? Какав вам је сан браћо Руси?

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб

Постављено 27.8.2013.г. у 15,00 ч

1 comments:

marko kralj,  28. август 2013. 12:21  

Istina bolna je to. Sad je jasno da rusije nema I nikad je bilo nije osim kad pomazu tzv bugare makedonce I ostale srbske istreske..

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta