Šta nam je činiti?


Шта нам је чинити-1?
(Изводи из наручене а непреузете Студије)

Крајем 2010.г. моји познаници који су намеравали да се озбиљно ангажују у једној од значајнијих политичких странака, тражили су од мене да им напишем Студију о укупном стању Србије. Ја сам то урадио и намеравао да им то предам, за новац, наравно, јер се они тамо ангажују да би постали министри... изгубили су се, нису преузели материјал који им је био "врло битан и хитан", па ја све главније изводе постављам на "Златни Билтен", чинећи све то доступно свима који посете овај блог.

Наравно, није ово било узалудно - све сам искористио за израду Студије о организовању Политичке странке "Србија Јача" која се у целости налази на овом блогу. Ово што сада објављујем представља основу на којој је "Србија Јача" изграђена, као и што показује каквом методологијом сам се служио при доношењу одређених закључака.

1. Стање народног бића-становника Србије 


Народно биће Србије је у стању сличном оном у којем се нашло по окончању Првог Светског рата у којем је Србија била на страни савезника-победника.
Ондашње и садашње стање је  слично по: броју преосталог радно способног становништва, по преосталом имању државе и појединаца. Оно је слично и по менталитету оних који су тада вршили власт и богатили се у ратом опустошеној држави.


Али: тада се народ надао и веровао у опоравак, сви су знали шта треба чинити после рата, градиле се образовне институције, градиле се куће које су у рату уништене, рађала се деца.... веровало се да ће бити боље, народ је схватао да се премало уздао у Бога већ се уздао и веровао људима који су вршили власт, па се окретао Богу, подигао споменик Победи над непријатељима и свим оним који у том  страшном рату изгинули, бринуло се о инвалидима, давала се помоћ сирочићима погинулих ратника.

Садашње стање народног бића у које је оно доведено планским мерама власти које су нелегално, 2000.г., побуном, помаганом од одређених заинтересованих држава, свргле, такође нелегалну, комунистичку власт која је здушно радила на задобијању неких форми лагалности кроз допуштање, тј. лично организовања супарничких странака, легалних и, углавном, поштених избора.


Државна имовина је остала без чувара па је развучена, присвојена од стране појединаца било да је остала у Србији или је изнета уз ње, не види се намера нити постојање плана да се та државна имовина стави под било какву контролу са циљем њеног очувања или враћања изнетог, и поред редовног, пречестог и већ дегутантног заклињања да ће се то учинити.  


Државни органи су демотивисани и онеспособљени да врше своју законску државну обавезу јер су им на челу припадници интересне групације која углавном води рачуна о дужини свог опстајања на власти иако је она нелегална и нелегитимна у самом свом бићу, без обзира на покушаје легализације кроз организовање више избора на које излази око ½ бирачког тела, које своје гласове дели на 10-18 странака, које бираче уверавају да су различите од осталих, које се потом удружују да би оформиле власт. 
Овакав начин стварања услова (коалиција) да би се вршила власт, учинио је да се ниједној политичкој странци нити појединцу са чела тих странака не верује.

У Србији не постоји политичка организација ни појединац који има подршку бар ¼ становника Србије, мада се оне/они непрекидно позивају на подршку грађана стално изостављајући да наведу величину тог свог бирачког капацитета.
Тако изабрана власт поставља, по принципу партијске оданости или солидарности или, најчешће, интересне повезаности, своје партијске другове да управљају државним органима, организацијама или се на различите, у нормалном животу потпуно неприхватљиве, политичке марифетлуке, на преваран начин доводе на власт и они који се непосредно бирају, када се бирачи учине само гласачима јер буду преварени, поткупљени или им се једноставно прети да ће им стање бити још горе ако не изаберу некога за кога се залаже она странка која већ врши власт на вишем нивоу.

За избор председника државе Србије, бирачко тело-народ трпи притиске и претње западних држава које ратом против Србије нису у целости оствариле своје циљеве па исте остварују битиним  утицајем на избор државне власти која ће помоћи у остварењу интереса тих држава. 
Тако избарана државна власт потом  врши притисак за изборе на нижим нивоима. 
Резултат: Држава је на сигурном путу пропадања, народ се зауставио у својој намери да поведе рачуна о било чему другом осим о сопственој голој егзистенцији која у Србији сада представља саму храну за опстанак у животу.

Оваква организација вођења државе је учинила да у Србији постаје критично по питање исхране не само и градовима и не само у брдским рејонима већ и у оним  које производе храну, у равничарским крајевима!

Повремене неорганизоване покушаје указивања на постојање проблема, власти квалификују недопустивим сметањима тој власти да ради на управљању државом, користећи сва репресивна и пропагандна средства која јој стоје на располагању, истовремено распродајући државну имовину која је колико-толико чини независном државом.

Народно биће пулсира, оно се скупља, оно штеди, оно се прилагођава на немаштину, оно исказује разумевање и за овакву власт јер су се прилике погоршале у свим државама у које се ова власт угледала, оно се плаши повратка већ виђеног - оног из времена 1944.г. када су комунисти побили  на стотине хиљада потенцијалних бунтовника, на 1989/90  и 1999.г. када су комунисти, сада самозвани социјалисти, вратили точак историје и у Србији успоставили време Русије из 1917.г. – који су са својим садашњим друговима неокомунистима који се назваше демократама, успоставили власт у Србији у којој (опет) планирају разна ванредна стања и разне акције полиције како би се спречило «да улица, (читај: Народ) креира власт те да они неће допустити да се власт поставља преко уличних побуна народа!! О томе причају садашњи социјалисти, неокомунисти-демократе и сви они који су им се придруживали 1944, 1990, 2000.г. када су они побунама преузимали власт. И у томе им помажу они који су стално чувари власти, ма каква она била, јер су у Србији чувари власти заправо права власт! Чувари власти одобравају, одлучују и креирају систем власти која чини оно што јој чувари саветују или принуде да чини, пуштајући ту власт да се упетљава у криминал по ком основу бива уцењена и присиљена да чине по вољи чувара. А чувари су посебна прича, организовани, искусни, повезани кроз континуитет показан у «Соби сећања на погинуле другове» који су штитили Тита и Милошевића од Ђинђића, који су штитили Ђинђића од повратка комуниста, који штите Тадића и Дачића од неких који би их могли угрозити, мешајући карте и спремајући неког новог којег би они - Чувари, опет штитили и којег би преко, за своје интересе креираних  «Црвених Билтена» обавештавали шта им се спрема и дешава....
А Гуње или Дуње, труле невидљиво, изнутра, па је она лепа, мирисава и жута одмах испод коре трула и свакако неупотребљива.
До сада коришћен начин одабира кадрова за власт увек ће давати резултат труљења гуња!
  
Следеће: 
2. Стање државног имања  
 Др Драгољуб Татомировић
Доктор права - криминолог и теозоф

Постављено 10.7.2011.г.









Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta