"Instant Bensedin!"


«Инстант Бенседин!»

-Журити у Београд(у)-


Ево још једног наслова чији је аутор читалац Златног Билтена – то ме радује, јер остале не успевам да наговорим да своја размишљања онбнародују на оваквом једном месту. Аутор је Јована Стојановић, уметничко Буковски, рођена 1985.г. у Београду, апсолвент Правног факултета, која са најмање могуће удаљености, испред Споменика Вуку Караџићу, посматра реку градског живота.
Чланак је писан по основу конкурса за књигу Мирјане Бобић-Мојсиловић, ушао је у најужи избор, али не и у књигу, па је Јовани ово једна врста сатисфакције-могућност да тај чланак читају посетиоци Златног Билтена и да га коментаришу на лицу места што у вези књиге није могуће.  
Захваљујем г-ђици Буковски-Стојановић!

31.10.2011.г. Д. Татомировић

__________________________

ИНСТАНТ БЕНСЕДИН

У ово доба расула,  где је раја под  хроничном  депресијом и репресијом, где је осмех и смех од срца постао раван мисаоној именици, где психозе, ирационално и асоцијално добијају битку, где смо сви постали браћа и  сестре по неплаћеним рачунима, просто је потребно уложити надљудске  напоре како би се у мозгу појавио трачак  истинске  среће,  осећај испуњења,  самозадовољности.

На нашим просторима  (у друге и не залазим) постоје већ устаљени обичаји  и усвојене методе како отклонити дубоко урезани тужић  (услед  пречестог  понављања истог фацијалног грча) са лица и  бар у кратким тренуцима  запослити своје вијуге и на кратко их заварати далеко од врата бедака. 
Стварање квази среће   је и професија у којој многи зарађују јер схватају да већ  измученом народу  не преостаје ништа друго него да стварају виртуелни  и лажни свет у коме уређују  простор  и  ентеријер онако како би волели  да јесте на огољеној јави.  Баба Ванге, Турци, трансвестити  пророци, циркузанти са микрофонима,  гологузни  анонимуси  са  превише  медијског простора само су неки од опширног избора инстант  увесељавања, свакоме по личним афинитетима.

Квази  пророци и новопечени Нострадамуси  - Некада давно деведесетих година су нам по телевизорима (који нажалост представља забаву сиротиње, јер се за путовања и проводе нема “времена”) искакали пророчки вампири, наказне бабе са кило кич накита које су по екрану разбацивале пиринач, пасуљ, пилеће коскице  не би ли наивне мукице убедиле за дебели финансијски допинг да  “ево само што није кренуо бољи период у њиховом животу”.
Багра је у њих гледала као у новокомпановане свеце и није питала шта кошта једна оптимистична информација. У данашње време, се они облажу и обмотавају факултетским дипломама,  које каквим сертификатима,  како би сад нострификовали своје баљезгарије.  Они су један од инстант  бенседина  који убризагају као шприцем дозу развесељавајућег филинга.

Хороскопи – Данашњица  нам  намеће  да нам астролози (како каже Лепа нам Брена, наша  позната  историчарка,  њих су   имали и римски императори)  чак могу предвидети  када је право време за зачеће, финансијски  успех,  добро расположење, повишени  либидо,  здравље на дневном нивоу…Многи  гледајући у хороскоп  знају који лекови ће тај  дан  загосподарити  њиховим  ташнама и несесерима и да ли уопште да се упуштају у вечерњи флерт са потпуним незнанцем…
Данас нисте фаца ако већ немате детаљно урађену  и  анализирану наталну карту,  која само што се не носи уместо личне у  новчанику…тотални имбецилизам данашњице  који  само  маси  камчи  лову  из буђелара,  зарад  краткотрајне  задовољности  због  претпоставке светле судбине, садашњости,  прошлости, будућности.  Краткотрајна  андидепресивна ињекција која уме да кошта у зависности од реномираног  стручњака коме се обратите за “помоћ”.

Турске серије - Гумуш , Омар, Шехерезада & компани,  су један од најсвежијих  изума  модерног  бенседина.  Можда  они  негде  нису  свежи, али  код  нас услед презасићености  Есмералдама, Љовиснама,  Касандрама, телевизијски моћници су морали на екране да пусте свезу крв и народу  да пружи  нову  занимацију и изазов - учење  турског  језика,  јер шпански  већ  пропричале  циге  што перу  шофершајбне.
Фасцинантно је колико су гледаоци  опчињени  турским  обичајима  и  са нама сличним речима, заборављајући да смо 500 година били угњетавани турским ђоновима и културом.  Сви смо ми  помало Турци  и  по  генези  и  по дневном рекорду попушених  цигарета.  У неком од  атрактивних  термина  искочи  и  по  који  Индус, са све кловновском  гардеробом  и  споразумевају се  језиком  који нашим  ушима звучи  равно  крчању  транзистора,  како  би  вероватно што пре оглувели и изгубили слух за наш неправопис  и  граматичке  грешке  које  постају  тренд  и  ИН  императив.

Параде  гејева,  грандова - Тотални  тренд  императив  је  приклањање  модерним  сектама  данашњице  геј - лобијима  И  приклањање  естрадним империјама. 
Постати  фан  првонаведеног  или  другонаведеног,  води  у  сигурну  и  подједнако  истог  ефекта    испирачину  мозга, давање можданих  ћелија  у неповрат,  а  као  таквима  је  много  лакше  да  преживите  црне  дане  и немаштину. 
Што сте глупљи то сте срећнији,  што  мање  знате  то  мање  мислите, што мање мислите то ћете више прихватати туђа  мишљења као једина исправна, што више  слушате  друге то сте више изманипулисани и коначно губите сопствени идентитет,  што је многима позитивна и једина солуција  за бег од депресије

Данас је честа појава да се људи обмотавају што шаренијим бојама, што да би шетали  по улицама (хомосексуалци),  што да би тумарали по екранима (звезде и звездице без и трунке морала  и  укуса),  промовишући  насмејани  израз  лица  и  њихов стил као савршену опцију за бољитак.

„Фејсбук“  и јоутуба (што би Циге рекле) – Е ту је цица легла на колица, свака част мозготворцима  ових  антидепресив машинерија.  Из личног  искуства  сматрам  да је ово најмоћнија, најважнија ствар у животу многих тинејџера,  најасоцијалнија, најразвратнија,  најгрђа и парадокасално и најпрактичнија ствар коју нам је ђаво бацио под нос као још  један  земљаски грех. 
Разврат,  блуд,  содома  и гомора, пожуда, гнев, ма  све  на  једном  месту  у  исто  време.
Разголићене гимназијалке  понављачице,  напућени  фрикови,  разуздане  радодајке,  оснивачи узалудних  група,  прегршт  дангуба  и  доконих  умова,  фаца  јаких  само на речима, сви су најбољи и сви су најлепши,  јер  је  само  машта  граница – ко ће  како на својој страни  или  клипу осмислити имиџ,  бити  сам  свој  маркетинг  мајстор.
Мајсторија нечијег  ума  је  довела  до говнарије  и  кратког споја у умовима целе цивилизације.
Данас новорђене  бебе имају већ  свој  профил  на  фејсбуку,  средовечне  бакуте  и декуте, попови  у  црквама  путем  својих  група заказују  термине  литургија, кућни љубимци  (корњаче, керови, мачке, рибице) имају по два-три профила са све албумима са својим сликама и описима испод њих  “ја на рођендану”,  “ја на улици са газдом”, председници држава  су  активни на  чету  и  отворени  да одговарају на сва питања.  Кажу  да  данас  као  да не постојите ако немате профил на некој социјалној мрежи.
Једноставно немате више потребе да излазите, трошите паре за гориво, за прескупа  пића,  да осмишљавате стајлинг за излазак (кад лепо кући можете испробати прегршт  одевних  комбинација  и  усликати  се  у  сопственом  тоалету), једноставно све то можете уштедети  и  још  се супер провести представљајући се да  сте много већи даса или мачка него што заиста јесте.
Убедљиво ова “таблета” односи олимпијско злато.

Страхињића Бана (улица у Београду, код Калемегдана, поостала позната по многобројним кафићима и као модна писта где девојке шетају тротоаром а џипови иду полако улицоим и када застану, најближа ускаче у џип пазећи колико прстију је возач џипа подигао-на сваки прст по једна) – Популаризован  назив    ове улице је «Улица Страје Баје». 
Тамо је свратиште  утрипованих  урбаних  фаца,  прегорелих  дедица,  напаљених клинаца,  испушених  муштикала,  нафраканих  анимир  дама,  дођоша  који  мисле  да  се тамо експресније  београдизују,  па  висе  по  тој  улици  док  не  приме  пелцер,  из петних  жила  се  трудећи  да  их  запамте  и  неписмени  конобари  како  би  данас сутра  могли  да  му   махну.  И одају  утисак  да су ту као код куће  или домаћем терену.  Ту полуљуди долазе како би на кратко поверовали да су битни, моћни, да су фаце и за тај доживљај  остављају кофере  и  џакове  лове.
У тој улици и они који немају косу напрасно је добијају,  они који су ниски одједном порасту за пола метра, њихове  свињске  њушке  постају  аполонови  портрети, само ако за њиховим столом  забљешти  ‘Моет”  са  јефтином  прскалицом  за  дечије  рођендане.
Импотентни,  па  и  инсолвенти  постају  већи  у својим очима, већи у гаћама  и  труде  се  да оставе утисак  добре  прилике  за  заљубити се,  за удомити се. 
У  овом београдском  бермудском   троуглу (једном кад уђете више не излазите  на  друга  места), се  багра  служи  забацивањем  што атрактивнијих  мамаца,  како  би  се  неке мученице  дођошкиње  залепиле  за  мађионичарски  трик  и  представу,  а мужјаци  се  огребали  за сношај.  Та визија,  магија , чар коју пружа атмосфера  ове  улице један је од најјачих  допинга  среће,  ињекција самопоуздања,  доказ  да  сте  и  даље  у игри  и трци. Нажалост,  дејство  траје  док  не  сване  и  док  се  мукотрпно не прикупи новчани материјал  за следећу  таблету  овог  моћног  афродизијака.

Свађање по поштама и  сличним  институцијама - Бесплатна  антистрес  терапија је такође приступачна  по  већим  поштама, шалтерима, инситуцијама са чекаоницама, ходницима,  холовима…уколико  имате  вишак  накупљеног  беса  и  вишак  негативне  енергије  само  прошетајте  да  платите  по  који рачун и у маси и гужви  сигурно  ћете налетети  на  исто  тако  инспирисане  саговорнике - за свађу  и препирку. Идеална  прилика  да  истресете  сву  негативну  енергију  и фрустрацију  на  пуког непознаника  и  да  се  после  осећате  освежено  и  моћно,  да  одржите  мозак у гимнастици,  да  дозволите  да  вам  језик  буде  бржи  од  памети  јер  једноставно објекат  истресовања  више  никада  нећете  срести.

Идеалан лек  да  се  пожалите на развратног  мужа,  мале плате,  незапосленост,  неправду, да  видите  да  постоје још неспособнији  људи  у  виду  шалтерских  службеника,  да  истресете  муку  коју  вам ваша  деца,  економски вампири,  стварају. 
Добијете  инстант  исцељење  кад схватите  да нисте  једини, осећате се свеже,  новорођено,  да  просто пожелите да вам се омакне да платите још неки рачун.

Свака од ових гротескних  интерпретација  данашњих  разбибрига,  услед немогућности  куповине  поменутих  антидепресива  без рецепта,  нека вам метафорично послужи као по једна таблета,  а на  вама  је да изаберете коју од ових можете  да  прогутате без задршке  и  горчине  на  лицу,  како  би  вам  набацила  инстант  кез  и лансирала вас у орбиту тренутног  задовољства.

Јована Буковски-Стојановић

Постављено 31.10.2011.г.

3 коментара:

Zlatni bilten 01. новембар 2011. 10:34  

Драгољуб Татомировић, Г-ђа Ивана Радојевић је доставила свој коментар и на овај наслов-покушава да објасни и зашто не жели да своје чланке објави под одређеним насловом и својим именом и истиче да је скоро исто када се постави коментар поводом неког чланка-нечијег мишљења... Ивана је један од најпажљивијох читалаца, али упорно избегава да се идентификује, те из уобичајених мера опреза ја њене коментаре више нећу објављивати све док се не идентификује, како бих знао да исте стварно пише она а не неко са "неидентификованог" Интернет прикључка, а јуче је са таквих прикључака било 6 посета. Ја сам и криминолог, те бих пропуштањем овакве једне мере учинио пропуст какав се не допушта у оквиру примене криминологије у свакодневном животу, укључивши у то и ову комуникацију-ја јавно, Ивана тајно! Г-ђо Радојевић, јавите се са своје мејл адресе, идентификујте се, ја ћу узвратити на ту адресу и ствар је готова, наравно у оквиру те идентификације наведеите и своје личне податке....оно са позивом да будем пријатељ на Фејсбук мрежи није идентификација јер је Ваше име и презиме прилично често и ја не знам на чију Фејсбук страницу сам позван. Поздрав, Д. Татомировић

Zlatni bilten 04. новембар 2011. 11:48  

Драгољуб Татомировић-обавештење: госпођа Ивана Радојевић се легитимисала, није са "неидентификованог" Интернет прикључка, али се наљутила и обавестила да више нећемо бити у ситуацији да читамо њене коментаре на Зл. Билтену-предлагао сам јој да одустане од такве одлуке, али уважавам било коју одлуку те врсте. Захваљујем јој на сарадњи и поздрављам је! Д. Татомировић

Unknown 16. мај 2013. 19:45  

E, stvarno, jednom "pandur" - uvek "pandur"! Zar nije bilo lepsih nacina da se upoznate,recimo, samo malo kasnije, preko i-mejla? Inace, gospodine Tatomirovicu, veliko je zadovoljstvo i uteha citati Vase poglede. Imate vrlo originalna zapazanja i dobro pisete. Svako dobro Vam zeli
Ljubica Knezevic

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta