Koliko u Srbiji treba verovati romanima?



Колико треба веровати романима?


(Ко је све рачунао да буде у новој

 власти у Србији-фебруара 1998.г.)




Роман «Хеклером бушим повољно»
аутора Драгољуба Татомировића
Написан у фебруару 1998.г.
Штампан као Друго издање 2002.г.
ISBN 86-901137-7-x
ИД=70289932


Прегледао сам добро, немам шта друго да додам, колико су се приче јунака овог романа потврдиле у времену 2000. до сада, сами закључите. Када је госпођа која ми је лекторисала текст, све ово прочитала, уплашено ме је питала «Шта ће бити са нама?» - ја је упутио на ово што вама стављам на увид, нашта је одмахнула руком, и рекла «Ма пустите, то су криминалци и будале-шта Ви мислите?» - Рекао сам јој да не знам, и да се надам да неће бити ни приближно како су они причали а ја писао.
 Драгољуб Татомировић
 04.4.2011.г.
у Београду


Страна 211-223

2. И ШТА КО НАМА ДА КАЖЕ

2.1. Мићко, старији брат

Ја радим за државу, наравно и за мене, ал сам држави на услузи. Ја радим за полицију ове државе и шта ко има да ми каже? Мислим, може свака фукара да ми нешто замера, али је важно да ми не замера онај чија се важи. Због чега бих се ја стидео?
Зато што користим сваку годину слободе за пун живот, а олд тога нема само ја корист. Ако би се баш гледало, па ја ово не би` ни могао овако да радим да ми држава није омогућила преко својих закона, и преко својих служби и због својих интереса.
Сигуран сам да ме ова држава никада неће оставити на цедилу осим ако и она сам буде у некој великој стисци, или ако се промени власт. Али, на то сам спреман, држим ја помало контакте и са онима који би можда једног дана да дођу на власт. Онда се у току једне ноћи пребацујем-уместо Слобе на зид иде неки Вук, или неки Шешељ,или шта ја знам ко, и опет радим исто. И тим новим, ћемо ми стари, проверени бити на услузи. А они нису баш толико паметни да пре доласка изврше све припреме, па да кажу овај на оно,  а онај на оно место. Направи се гужва око главних места, а послове завршавају они са места за која се нико не бори. Милиција ће можда ставити кокарду на капу, можда ће певати "Боже правде", али је то она милиција која ће и даље код мене пити кафу и хапсити оне које им ја будем показао да ми сметају у "државном" послу!
Према томе, Баки, нема мени нико ништа да пребаци или каже! 

2.2. Гроздана, сестра

 Ако си мислио на могућност да ми неко укаже да грешим што ово и последњих неколико година радим, морам да те разочарам. Ја за све ово од државе очекујем одређену захвалност. Државе знају како се треба заслужнима одужити. Радимо по налозима државе. Радимо са полицијама тих држава. Када се буде судило овој држави, онда нека се сагледа и наш рад. Само, требаћемо ми и новој држави! Ми требамо свакој држави. Видећеш, ако се десе промене, биће то козметика, ми ћемо још боље радити. Ови нови, ненавикли на оно што ми можемо, имамо и умемо имају да нас затрпавају пословима - и парама! Нема нама нико ништа лоше да каже! Ништа ми не радимо самовољно. А, ако би се неко баш нашао, шта мислиш да би имао подршку, нестала би његова почетна захукталост брзо.
Знаш, свака је власт само на почетку гадљива на неке уступке. Док не опипа шта се све може, а онда се тражи све више. Спавам мирно, чекам ордење, медаље и похвале. Наравно, и унапређење у служби!


2.3. Миомир, млађи брат 

Рек`о сам ти много, чак више него што сам мислио. Помислим да ћу, кад` остарим, бити сличан мом брату Мићку који не уме да ћути! Не бринем се. Нема мени нико шта да каже. Знаш ли ти који сам ја ешалон? Последњи. Ми смо проста радна снага. Док би се до нас дошло, рибе би се најеле меса у Дунава. А они изнад нас су наређивали. Ко је од нас мог`о да чини ово на своју руку? Нико!
Е, па јел` ти јасно, да ја мирно спавам? И не само то, већ ми ћемо бити потребни и даље. Чак да се нађе неко ко би да заводи ред - ко ће да му ради ове прљаве послове?
Полиција неће, а то је посао полиције. И шта ће да ради? Или ће нас примити у полицију или ћемо радити из овог статуса послове полиције. Друкчије не иде! Много нас је да би били почишћени једном метлом. Та би метла морала да буде оштра и јака.  Морао би да је држи неко ко има морално право да са њом чисти. Има таквих, али они који имају то право не сматрају да треба да чисте иза других, они који не би имали то право ни да помисле на то - хоће, и ако не буде других, они ће имати прилику! А шта је то? То је онда исто ово! Још ако дођу нови и неуки, јој шта ћемо да им радимо! Па ми смо велемајстори за овакве послове, ми волимо да живимо, и ми умемо да живимо!!


3. ДРЖАВА НА ТЕМЕЉИМА ОД 
    ЉУДИ КАО ШТО СМО МИ

3.1. Мићко, старији брат

Можда ми нисмо наоко добар темељ, али ја кажем да је ово смутно време избацило на површину оно што је способно за живот и даљу борбу. Н брини се, наћи ће се неко ко ће и сада да зида задужбине и цркве. Шта мислиш да су ови који су зидали србске цркве и манастире, па и пред Други Светски рат, били неке цвећке? Знаш да се задужбином увек неко искупљује-сада неко удели динар просјаку, а неко подигне цркву, то ти је ствар његовог осећаја кривице за оно што је стицао. Биће и црквара , биће и задужбинара, отићи че неко и у манастир, биће испосник, то од оних који не буду могли да издржа неко своје осећање кривице.
Заборави ће се за 50 година ко је стекао у рату-ти кроз 50 година ће бити деца из познатих кућа, сад, што му је деда био на ратишту у Босни...таква су времена хајдучка била.
Не мислим да смо ми неки лош темељ. Уосталом, ако ако се неко нађе да стави боље људе, нека изволи! 
Баш сам радознао, ко ће то бити и који ће људи нас да замене.

3.2. Гроздана, сестра
  
Свако време има своје хероје и носиоце целокупног живота-од власти до оних на којима се темељи држава. Ово није време за подвалчење црте и оцену какви су људи на којим држава почива. Велика је ставр што је држава уопште сачувана. Каква је таква је, али је држава. Треба сачекати још 5-6 година па видети. Испашће ово на добро. А и ако не испадне, значи да није било бољих људи да направе бољу државу. Нас који радимо ово што ради Бг. група нико не може заменити. Таквих је мало и држава треба да је срећна што нас има. Додуше, и нас је много-смањујемо се сваки дан, али оно што остане, држаће државу. И не заборави, и највећи су грешници постајали свеци! Ко каже да и од нас неко неће постати светац? Ко је тај ко има  право да о садашњем времену сада суди-осим Бога, наравно, али он нас је пустио да се претријеришемо, да остану најспособнији.
Они други су баласт. Не секирај се. Добри су темељи, када све ово издржаше, а када су темељи добри, лако је даље!

3.3. Миомир, млађи брат

Добар је темељ, јака нам је држава када је све ово издржала. Још да се пререшета и пречисти да остане један командант и једна команда, да се ми из темеља не гложимо и биће добро. Шта сам ја видео и преживео, шта ја све знам. Кажем ти, нема зиме, пропасти држава неће! Нећемо се ни сви ми склањати. И ако се склонимо ми, неко ће наставити да ради ове наше послове. Биће тешко овој генерацији која познаје оне који ће се попети на врх, јер их зна када су били у приземљу. Заборавиће се то за две-три генерације, па ће ићи једно време тако, па  ће се ови сада способни претворити у неспособне, а деца ових који су сада остали у приземљу родиће и одгајати способне, који ће у неком тренутку, не мора то да буде рат, заменити са њима места.  Знаш, кажу кућа траје пет колена, а онда све из почетка. Према томе, не треба се узбуђивати! Биће још борби, али се распоред назире. Ми ћемо владати, тј. ми ћемо помагати овим што владају и полако се пењати ка власти. А када се дође до врха онда се нема где, него доле, брзина се никада не може предвидети, обично се доле иде много лакше и брже! Србија је ово, брате!


V
Белешка о аутору

Драгољуб Татомировић, р. 1948.г. дипл. Правник безбедности, оснивач приватне Криминалистичке школе у Београду, написао је већи број стручних књига, анализа и прогноза. До 1990.г. радио у РСУП Србије а потом био у ситуацији да из близине посматра рад многобројних «бизнис» група, које су описане  у овој књизи кроз приче два измишљена брата и њихове сестре.
Завршио Вишу школу унутрашњих послова у Земуну, Факултет безбедности у Скопљу и промовисан у доктора права на Trinity Универзитету у америчкој држави Делавер.


Напомена аутора:
Они који се због, сличности ситуација у којима су се и сами налазили, на било који начин препознају у овој књизи, нека знају да се не ради о њима – ово је портрет времена и људи у том времену, сликан речју. А он је обухватио пуно! Имена људи, група и фирми су измишљена, а догађаји можда и стварни. Они који се препознају то најбоље знају-ако сам негде у описима пришао савим близу, верујте да је било насумце! Јер, могао сам написати књигу и на основу прича других, па и браће и сестара.

Др Драгољуб Tатомировић
Доктор права-криминолог

       Постављено 04.4.2011.г.


Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta