Zapad nam poe, Kumanovo je moe!
Запад нам пое, Куманово је мое!
-Пој птице злослутнице-
Тачно пре месец дана су ме
моји сарадници у пословима око криминалистичких истрага, са Косова и Метохије, Прешева и Скопља, по сваку цену хтели да
угосте у специјализованом ресторану пилеће хране у Куманову – нисам могао да се
одупрем, отишли смо и тада па све до сада пред очима ми је огроман
натпис-графит на остатку зидова срушених у недавној оружаној борби македонске
полиције са алабанским терористима са Косова, која доминира и гласи: „Запад нам пое, Куманово је мое!“
Та нечујна песма доминира градом Кумановом, запуштеном и спремном за наставак онога због чега је графит и исписан….. све функционише на неком минимуму, улице се не перу и не чисте, семафори су прљави, разделне коловозне траке су избрисане…. Пилећи ресторан ради 25 часова/дан, али се о политици, терористима, ономе што се чека, не говори. Сви ћуте у тврдом уверењу да се започето мора наставити и довршити. Чије је то Куманово, коем пое Запад?
Та нечујна песма доминира градом Кумановом, запуштеном и спремном за наставак онога због чега је графит и исписан….. све функционише на неком минимуму, улице се не перу и не чисте, семафори су прљави, разделне коловозне траке су избрисане…. Пилећи ресторан ради 25 часова/дан, али се о политици, терористима, ономе што се чека, не говори. Сви ћуте у тврдом уверењу да се започето мора наставити и довршити. Чије је то Куманово, коем пое Запад?
Догађа ли се око те песме птице злослутнице било шта? Био сам током рада на истрази у више кућа Албанаца….. и тамо се говорило само о ономе због чега смо ангажовани. Нико не помиње шта се ваља на тромеђи Србија-Македонија-Косово, мада сви све и виде и знају.
Стари србски престони град Скопље и Куманово су сада градови државе Македоније, али се некако то слабо држи…. Около су Македонци, бивши Срби, и Албанци, бивши Срби и нешто од њих су они који су некада сишли са албанских брда и ту се закућили….али су сишли на трасу којом се од Средоземног иде ка Северном мору, па свима сметају, сви их третирају као привремено настањене, које по потреби треба уклонити са трасе.
На око 150 км пре уласка у Македонију, Србија се разрадила, прави на скоро немогућој траси модеран аутопут… поред се уочава и стара железничка пруга за Солун, која ће ових дана бити затворена за у наредна два месеца, или и на дуже, већ како прилике буду налагале. Путује се кроз море пластеника за поврће, Срба из Лесковца и Врања, али се траса као опасно и уско грло завршава са албанским начичканим селима са обе стране србског дела ауто-пута.
У њима живе још и они који знају србски и сећају се живота у саставу Србије у којем су и сада али само формално и многи они са којим се може разговарати само преко преводиоца – они су они којим се сипа у главу оно што одабере Америка или Турска… они су они на које се рачуна да ће узети и пушке у руке. Тамо Срба за узимање пушака у руке нема!
То гротло омеђено албанским селима је оно које сви држе на оку….Немци, Енглези, Американци, Французи, Турци, Албанци, али и Руси, и њихова интересовање квари идилу.
________________
Поводом избора у Србији постављен је нов наслов на блог
http://www.komanda-540.blogspot.rs/2016/04/anestezija-kao-operacija.html
Даље-клик на:
0 comments:
Постави коментар