Uvrede kao argumenti!
Увреде као аргументи!
-Галама уплашених-
Познато је стање духа оних који се плаше
– плашљиви плачу, имају потребу за хитним одласком у ВЦ, пробају да неког својим телом заграде и принуде
га да их слуша, неки од њих се определе да свој страх одагнају галамама,
претњом силом, уверавањем да се они никога не плаше, да је закон на њиховој
страни, да им је образ чист, док
се они најуплашенији определе да вређају оне којих се плаше и те увреде су заправо
и једини њихови аргументи.
Ово је проверавано много пута када су криминалци
који су приведени у просторије полиције, и обично се права провала неких од
наведених психолошких манифестација догађала у тренутку када им је саопштено да
су ухапшени због одређеног поступања кажњивог по закону.
Криминалистичка психологија ове ситуације
посебно обрађује, ради давања упутстава инспекторима како коју психолошку манифестацију
искористити на најбољи могући начин – чија је суштина да се криминалац на најбржи
и најлакши начин приволи на сопствено отварање, причу, признање и обезбеђење
одговарајућих доказа којим се кривица аргументује.
Мени је веома жао што је скоро свима
нама очигледно да се наши политичари од самог официјелног преузимања
власти пре око 18 месеци, који ту власт никако и стварно не могу да преузму,
значи, од тренутка започињања њихове раније планиране преваре која се састоји
у драматичном неиспуњењу обећања које су давали и по основу којих су изабрани
да врше власт у Србији, налазе у сталном страху – измишљају да су угрожени,
привиђају им се имагиннарни поступци неких лица који угрожавају њих и њихове
породице, ангажује се сва сила униформисане полиције која успева да установи
одакле су долазиле претње упућене деци неких од министара, а те претње упућиване са фиксних телефона којим се зна
власник и локација!
Па се онда, све у чизмама, слика цела
екипа, ради слања поруке како су способни и опасни, те да то стално треба имати
у виду.
Пре две-три недеље су грађанима Србије, бивши политичари, министри и
председници, Вучић, Дачић и Николић, бацили неколико кеса
прашине у очи све им говорећи како се налазимо у опасној финансијској ситуацији,
да се морају предузети «болне» мере, од којих су на саму најаву потекле
искрене сузе лицемерима код многих од оних 700-800.000 из јавног сектора који издржава
350.000 радника и сељака – и потом (сте) се ућутали се од страха шта ће са њима
(Вучић, Дачић, Николић) бити када те «болне» мере поближе објасне нама који смо
их изабрали и које плаћамо да раде оно што нам сада представљају нерешивим
проблемом, осим ако се сви некако претворимо у медведе или у пухове који се
зими умире, па само што су живи, да би на пролеће опет били прави и медведи и
пухови!
Престали да нам причају о тим мерама, а време за саопштавање тих за нас «болних»
мера истиче, и заправо страхујући од тих мера које су у суштини првенствено
болне по њих, планирају да у понедељак окружени хиљадама полицијске
сиротиње обувене у нове «Миле Драгић - Зрењанин» чизме, огрнуте новим штитовима
и наоружани новим аутоматским оружјем, уз аплаузе оних 20.000 «симпатизера» унутра,
обнародују те болне мере све увијено као да су то задаци за њих, за тих 20.000 који
аплаудирају мерама, који их се не тичу и непосредно.
Наравно, ни ова подршка страху
Александра Вучића није безопасна – јер замислимо,
хипотетички само, шта би се све могло десити ако гладна полицијска сиротиња
подржана сиротињом из редова навијача спортских клубова које Дачић, Вучић и
Николић, понекада назову погрдним именом «Хулиган» одлучи да их држи блокиране
у тој хали за аплаудирање и позове народ да им се придружи – сви који су изабрани
да раде ово што не раде, који то не умеју или не желе, који су сарађивали са
Мишковићима и Шарићима па им се сада суди или прети да ће бити ухапшени, на
једном згодном месту са кога се не може побећи!
Ви, који навијате навијаче, надам се да
разматрате и овакве могућности – код вас су сви кључеви и катанци – било да је
онемогућите, било да је искористите.
Да ли је овим којим ће се аплаудирати,
време истекло, или их остављате до првих снегова?! – само имајте у виду: ја сам
прогнозирао и о томе их обавестио- До Божића се ова ФАРСА мора завршити –
ипак ми нисмо ни медведи ни пухови!
*За Александра Вучића: Брате Александре, па зар се ослањаш на подршку само 20.000 својих
чланова, шта мислиш о нашој подршци и шта уопште о теби мислимо и шта смерамо?
*За Ивицу Дачића: Ти брате Ивице већ стигао у фазу која се код алкохоличара назива делиријум
тременсом, ти наравно ниси ни алкохоличар ни наркоман, не пушиш, једеш умерено,
једино ти је жеља за миокрофоном и песмом понекада неумерена, ти почео нас који се не слажемо
са тобом и твојим сарадницима јавно и гласно називати лудим, ако не мислимо
да је корисно да Србија постане чланица ЕУ!
Али, нас је већина – ти си добио гласове
500-600.000 грађана, то је ни једна
десетина грађана Србије, и ево ја сада у своје име и име оних који се слажу са
мном кажем: вас 500-600.000 сте луди, водите нас у пропаст и то се неће још
дуго толерисати.
Увреде су твоји аргументи – кријеш ли ти
нешто од нас, плашиш ли се ти нечега, имаш ли можда потребу да изненада отрчиш
у ВЦ.... шта се то догађа са оним студентом који је имао просек 10 на факултету
за бављење политиком, јеси ли ти онај за кога се издајеш или си неки други,
зашто вређаш, имаш ли неки нормалан аргумент за нас луде, или је довољна таква
твоја стручна дијагноза о нашем лудилу, па да се ми спремамо за луднице широм
Србије, или да навратимо пре тога у тих 200 зграда по Србији, из којих ви, као,
владате, нас по пет-десет, па да заменимо места, а вас да сместимо тамо где би
ви желели да сместите нас?!
*За Томислава Николића: Ти немаш снаге ни да галамиш, ти би да плачеш али те срамота од
ових гардиста испред врата – кога ти Николићу подржаваш, оног некадашњег четничког
војводу Николића званог «Тома Гробар» и блиског сарадника Слободана Милошевића,
или ове који су у трку променили дрес, или подржаваш тог новог Николића који
нам је непознат и којег си пре избора прикривао – ми смо хтели оног Николића,
овог не волимо, не ценимо и нећемо га жалити ако буде гласно плакао због
нечега, мада смо ми Срби сажаљиви - мене
је мој отац критиковао што сам «повратан» што се брзо одљутим, опростим..... -
али, некадашњи радикалу, некадашњи четнички војводо, носиоче ленте неког
витешког реда којим се поносиш, некадашњи Србендо, некадашњи куме Војислава Шешеља,
некадашњи патриото, ми
те сада не познајемо!
А, ово није безазлено, када нас будеш за
нешто молио или од нас нешто тражио, ми ћемо ти рећи да те не познајемо, а ако
се вратиш у ону стару кожу, опет ти нећемо веровати, знајући да је са два лица
час вучја - час јагњећа и остаћеш опет сам!
И сада
си сам – нико те ни о чему не информише, плашиш се, смањио си се и згрбио,
погледај како ходаш испред тог строја гардиста, па зашто не дигнеш рамена,
зашто се не усправиш, зашто не попијеш дуплу дозу «Диклофена» ако те боле ноге,
зашто не личиш на било ког претходног србског цара, већ као да си се ушуњао на
њихова места а ми те јавно изгласали – твој општи изглед видљив споља је само
огледало онога што се збива у теби!
Џаба ти је сада очијукање са Русима, тајно
додуше, ми знамо, наш видар ишао недавно у Москву код много важних Руса, па дознао, па нама рекао и ми сада све знамо - немају они више времена ни за себе, а камо ли за тебе или нас – упали у
клопку са обе ноге, из клопке не могу осим да изађу као богаљи, па ће чекати како
«ловац» (а тај ловац је ловац на душе), одлучи – можда их убије, одсече ноге и
пусти, а може и да их пусти и припитоми па почну да му једу из руке, као што
то чините вас тројица којим се на овај начин обраћам.
Не маниши Златни Билтен, то је најчитанији лични блог у Србији са текстовима које ретко ко сме
да коментарише, а нека ти ови твоји кажу ко га све пажљиво прати.
Када се до Божића обнародује ово што сте,
као, спремили, па не смете да загризете ту тврду и киселу јабуку, ето нас у
помоћ вама тројици – да вас спашавамо од вас самих, ако то буде могуће, ако нас неки не предухитре, а велика
је гужва ко ће први стићи да вам помаже.
Око вас су они који треба ту и да буду,
због неког тренутка који ће доћи до Божића – ја их не познајем, али тврдо верујем
да су ту. Потписуј Одликовања, имитирај твог друга Владимира из Русије, и он је
у сличном стању, а код њега да идеш – па можеш, али нема сврхе!
Подржава он тебе као власт, ти њега сматраш
царем Империје, али је то сасвим сигурно по оној црногорској »Ја теби Војводо, ти мени Сердаре...........!»
*За
сву тројицу: Спремајте се, пут је пред вама! Назад
вам нема! Ухватили сте се у једно коло, играте друго, свирачи се збунили и све
стоји – чека се за које ћете се коло определити, а ми знамо: МОРАМО се
спашавати! И хоћемо и можемо!
Бог са нама – Пристани Боже!
Драгољуб
Постављено 19.10.2013. на Дан Томе
Близанца
у 13,50 ч.
у 13,50 ч.
2 comments:
Не уживам да гледам људе у страху,све бих некако да им помогнем да се ослободе те своје нежељене ''бебе''.Како је са друге стране истог новчића уживање у различитим врстама задовољства,неко би требало да им каже то и да их упути шта да раде како би се ослободили те болештине.Тиме би спасили и себе и нас који смо их ''изабрали''.Што пре то боље.
Гордана Сандаљ
Драгољуб Татомировић, одговор на Гордана Сандаљ: Хвала Вам што тако мислите о овима који живе у страху, слажем се да им то треба јасније рећи, ја се трудим колико умем и могу, позвао сам све моје читаоце да ми се придруже у објашњавању наше укупне ситуације, поивам и Вас да напишете одговарајући наслов за овај блог. Поздрав од Д. Татомировића
Постави коментар