Čemu služi opelo?
Чему
служи опело?
-Знају ли
да су мртви?-
Веза: Наслови на Златном Билтену
Наши непријатељи нису наши непријатељи,
они су
наши искрени пријатељи.
-Владика Николај Велимировић-
Ко на неког потегне пушку, па она слаже,
казниће се као да је опалила.
(парафразирана одредба из Душановог законика)
Свим природно умрлим или погинулим уприличи се
религијски обред Опело – чија је
основна сврха да још присутну душу покојника увери да је њен растaнак са телом, у
којем је боравила, трајан, да то прихвати и да се не опире путу на који треба да
ступи.
То се постиже присуством свештеника,
специфичне обредне сценографије, држањем говора, тугом родбине и пријатеља, те свест
да се они са њом, душом, опраштају – то за живота никада није доживела, била је
присутна испраћају других душа, и на крају схвати да је сада она на реду и
одлази.
Тај поступак са умрлим је познат, уходан и ту
нема неких посебних проблема.
Постоји велики проблем са умрлим који су и
даље у улози живих – њиховој души се не кида веза са телом пре одређеног јој
времена, али јој је допуштено да се стави у стање мировања до времена када се
веза може прекинути, те од тада тело у којем је, настави да биолошки функционише
по инерцији...... све се трудећи да од себе, и свих других, прикрије стварно
стање у којем се налази, стање да је душа извршила унутрашњу побуну и одбила да управља телом, те је тело сада само ликом
онај претходни човек, који прича неповезано, који подлеже страховима, који мења
своје одлуке у зависности од тренутних слика које види и информација које му пристижу,
све у нади да ће се душа сажалити на то тако усамљено тело и вратити се у њега,
на свој престо са којег би таквим телом управљала. Али, узалуд је таква нада –
душа се не враћа!
Тело је остављено да се батрга самостално, да
буде кажњавано јер је оно чинило много тога што се души која је у њему није
свидело, поступајући по налозима неких других душа којим је давала место
сопствене душе.
Телу је то и казна, јер ће настављањем чињења
по инерцији оно бити у целости огољено, проказано и име које је носило то тело
биће заборављено или упамћено по неподопштинама које неки човек може да чини и истицаће
се за пример да се други уплаше да не прођу као то (тело) које је узето за
пример.
Тела без душе и немају други избор!
Ова три које сам описао у неколико наслова,
под «Црна тројка» више нису живи.
Они су изгубили све што су волели – власт,
уважавање, цитирање њихових мисли и речи, задовољство оних који су их опслуживали.....
све оно што се доживи као изабраник извесног броја људи у једном народу и држави.
Они сада више нису председници ни министри.
Више немају ни војску ни полицију, шофери и теохранитељи не желе са њима да разговарају,
чак и удворице више не узвикују како су лепа царева одела, већ говоре да су голи.
Шта ћемо сада?- питају се.
Немуштим језиком један другог питају, а
одговора нема.
*Избори и нова лаж?
-Не вреди, неће више проћи.
*Покренути војску и полицију, увести Ванредно
стање?
-Шта ако нас не послушају?
*Претворити неуспело рођење копилета као успех
и то славити?
-Не вреди, «Фарма» и «Велики брат» су попуњени,
а и тамо имају неке критеријуме.
*Побуна народа, масовне демонстрације, отказивање
државних органа, као разлог за давање оставки?
-Не, не сви ћуте.
И породиље које носе копиле, као резултат
многих курвања, не могу да издрже буку тишине! Не знају ко је отац детета које
би да роде.
Три пута за 10 дана иду код старца-Патријарха
да благослови плод утробе њихове, да благослови оно што носе у себи - ИЗДАЈУ - али
старац ћути, каже да благослов не може дати.
Питају га да ли је самоубиство неко
саможртвовање и начин спасавања - старац каже да је то грех, нуди им манастир,
монаштво, искушење, послушање, покајање, борбу за душу која се изоловала од
тела, али без малолетница и пунолетница, без секса, алкохола, дроге, пара,
музике, певачица, аутомобила, слугу.... и пита старац да ли то желе.
Одговора нема – нема ко да одговори - они више
нису председници ни министри, они више и нису живи, а воде се да јесу.
Живом се опело не држи!
Ко зна да ли је то исправно, али је тако прописано.
Хвала ти Господе што си учинио да нама наши
непријатељи полију да се умијемо и прогледамо и прочујемо.
Пружили су пушку на све нас, пушка слагала,
траже нову прилику - казни их Господе као да је пушка опалила!
Даље морамо сами – доста нам је помогао Шиптар
и Америка.
Радимо по Правди и Истини и погрешити нећемо!
Више нема одлагања, сада је «то» време.
Бог са нама – Пристани Боже!
Драгољуб
Постављено 9.4.2013.г. у 13,30 ч
0 comments:
Постави коментар