Čega se plaši "Crna trojka"?
Чега се плаши «Црна тројка»?
-Криминалистичка анализа-
Веза: Наслов на «Зл.Билтену»
Када се трудница порађа дуго, дође до смрти
мајке или детета, или и мајке и детета. Наша «Црна тројка» која треба да породи
одлуку издаје и предаје Косова и Метохије, а да за узврат не добије ништа, није
више ни медицинско ни етичко питање - јер су они, изгледа, још физички живи. Они
су мртви, одавно, то је јасно, али се воде као да су живи.
Једино објашњење које може да пружи одговор
чега се «Црна тројка» плаши, је примена криминалистичких правила, и ја ћу их
користити, будући да сам криминолог и криминалиста.
Користићу сопствени сегмент искуства стеченог
у раду са озбиљним кријумчарским групама Шиптара и Турака, које су се бавиле
кријумчарењем опојне дроге Хероин, из Турске у Западну Европу – она су ми најбогатија
и најприближнија ситуацији коју сви ми посматрамо у последњих месец-два, од
како је Александар Вучић добио прве трудове, потом је Ивица Дачић тражио од лекара
да га превремено породи, док је свети Тома (Николић) ћутао не знајући да ли је дете
у њему живо или мртво и не знајући му са сигурношћу оба родитеља, све се плашећи
неког мутанта, пола риба пола девојка или нека друга комбинација, којој се
подвргао у прављењу детета.
1. Чланови
«Црне тројке» како сам и прогнозирао, од повратка из Породилишта у Белгији, не смеју да се растану – стално се самохрабре да донесу одлуку, али им не иде.
2. Не
постоји јавно познат разлог због којег су пристали на порођај, а онда га одлажу;
3. Лажна
ја дилема коју сабљу изабрати да им буде одсечена глава – мала је разлика,
сабља је сабља и свака сече главу;
4. Постоји
страх код сваког од њих да се порођај трајно одложи;
4.1. У питању су лични страхови, а не страх за
судбину народа и државе;
4.2. У питању је размеравање и одмеравање шта се
добија, а шта се губи;
4.3. Средства принуде која
се над њима примењују превише су јака да би им се они одупирали у неком дужем периоду
– у последњем тренутку, на замах сабље, узвикнуће «Стани!» - «Хоћу да тако
урадим!»;
4.4. На
питање џелата «Како да урадиш?» одговориће «Како ти кажеш!»
4.5. Ова принуда
је документ о нечему, што цара чини голим – то могу бити различита документа,
лична, породична, државна, компромитујућа свакако, али се сва своде на она која
омогућавају остварење личних циљева и интереса;
4.6. Нагледао
сам се ових порођајних мука у тродневним притворима који су одређивани Шиптарима-кријумчарима,
највише времена сам са њима проводио анализирајући шта губе, шта добијају, како
спасити образ, како прикрити издају, како омогућити доказе «да су морали» - а то
морали: Да издају брата, оца, пријатеља, онога од кога су примили или онога којем
треба да предају робу коју носе..... и од моје умешности да им пружим помоћ у
разрешавању тих дилема, имао сам «Случај», разјашњен, документован и такав се
предавао Истражном судији.... и даље у процедуру.
У једном случају, када се поступак окончао казнама од 5-10
година затвора, отишао сам код тог који је први пут издао, да изда поново – то је
уобичајено: Ко изда једном издаће сваки
пут!
Био је у затвору у Нишу – постао частан
изненада, после неколико година у затвору, није хтео да изда..... никакве погодности
нису помагале, није хтео да изађе пре времена јер би било јасно шта је урадио на самом почетку..... Уважавао
сам то до мере коју је време трпело, а када више није било времена, ставио сам
га у аутомобил, и одвео «на виђење» код шефа којег је издао неколико година пре
тога, који је био у затвору у Сремској Митровици.
И само сам слушао и гледао. И учио,
наравно, оно што се на факултету није могло научити.
Тада му је шеф у две три реченице "Значи
тако, али ниси ти крив већ ја, што ти нисам проверио и деду и прадеду, већ само
оца.
Ти знаш да ја имам аргументе да ти
уништим целу фамилију, могу да те казним
како ја хоћу, одавде, из затвора, и због тога, прекини да изиграваш младу,
издај кога треба, није то теби тешко, овај човек (мислио је на мене) је то
заслужио код мене".
И издао је тај поново, остао до краја своје
казне у затвору, а одатле дао све потребне податке – мени је то само и требало,
он ми на слободи ништа није значио и нисам морао да водим рачуна о њему ни као
о угроженом, ни као о шверцеру који може да организује нову групу.
Ово се чини према криминалцима и издајницима –
криминалистички циљ оправдава средство које сам користио. Са издајником се
разговара о условима нове издаје, а не да ли ће да изда, још једном или још 20
пута!
Ко су чланови наше «Црне тројке?»
1. Ивица
Дачић, одрекао се свог духовног оца, програма партије чији минули рад и
богатство користи, конвертит исток-запад, може са партизанима, може са
четницима, може са Русима, може са Немцима – важно је да буде власт!
2. Александар
Вучић, одрекао се свог духовног оца и идеологије којој је, као, припадао, издао
др Шешеља, прихватио издајника Дачића
за сарадника у власти.
3. Свети
Тома Николић – шта о њему писати, све је познато – од руске државне химне на
мобилном до јавних одлазака у америчке и британске дипломатске објекте.... шта
причати о четничком војводи који се зноји када треба да донесе одлуку о предаји
и издаји Косова и Метохије?!
__________________
Борис Березовски, недавно убијен у Лондону,
руски бизнисмен и некакав политички супарник Владимира Путина, био је опасан по нас у
Србији и за живота, а тек је сада постао веома опасан – његови наследници траже
да се положе рачуни за куповину земље, фабрике, душа, у Србији..... и то се не
сме и не може избећи.
Ко зна, ко све у Србији стрепи од мртвог Бориса
Березовског?!
Ко зна код кога ће бити вођени неки Срби који
не поступају по договорима – ја сам моје клијенте водио по затворима, сада они
који су много битнији од мене иду по дворовима, амбасадама...... Ех, паре,
проклете паре!
Да нема издајника не би било ни окупација!
Завидим на лакоћи рада оних који врше притисак
на наш «Државни врх» - колико сам ја своју плату теже зарађивао, а у питању
били обични сиромашни Шиптари!
Каквим све они аргументима располажу, а ја их
морао мукотрпно скупљати и комбиновати етичка, етничка, родовска и друга
начела, да их наговорим да учине оно што сам тражио. Да издају! И када сам
успевао, имао сам лептире у стомаку – било ми жао што издају оца или брата, или
човека који је од сиромашних чувара биволица, из Бујановца и Прешева, направио «господу»
која одседа у најскупљим хотелима и наручује најскупље проститутке...
Господе,
награди све издајнике Србе онако како су заслужили!
Драгољуб
Постављено 6.4.2013.г. у 14,00
ч.
0 comments:
Постави коментар