SAVETNIK!
Саветник!
-Припреме за уклањање-
-Припреме за уклањање-
В е з а: Наслов на Златном Билтену
Јуче сам покушао да објасним стање душе
човека у ситуацијама када њоме влада свест, односно када њоме влада потсвест.
У оквиру тога
навео сам као пример и ситуацију када нека душа (у телу неког човека) умисли оно
што нема никакву потпору у реалном, овоземаљском, материјалном, свету, те се
почне понашати и у будном стању као да је у стању сна – желећи стално, оне у сну,
доживљене пријатности.
Алкохол, опојне дроге, лажи, преваре, увеличавање
најобичнијих догађаја и приказивањем да
су веома битни, описивање двоминутних случајних протоколарних сусрета са неком
познатом личношчћу, као сусрет пријатеља, иако га «пријатељ» у суштини нити познаје,
нити га је регистровао у једном тако кратком сусрету каквих у једном дану буде
на више десетина – само су исказивање жеља да се то стварно догодило, односно да
сопствену веру да се то догодило учврсти и колико год је могуће, што дуже чини
актуелном.
Један мој
некадашњи колега, који је сам о себи причао као о легенди, који се као такав није
доказао ни на том, ни на било којем другом послу, обичава да одговара на позиве
свих новина и свих телевизија, па га видим и у емисијама где жене разговарају о
моди, ручним радовима, хобијима, кухињи..... чини му се да је важно бити виђен!
Али, таквих је
међу политичарима, чак и међу оним који чине сам државни врх!
Да би нека душа
била додатно опомињана на понашање, поред оне немуште опомене сталног ћутљивог и
невидљивог чувара, који се само изузетно може учинити видљивим, она има чланове
породице, пријатеље познанике који је саветују, или ако је у питању јавна
личност – професионалне саветнике за поједине области од значаја за деловање
такве јавне личности.
Они се обично
називају саветницима – они имају задатак да јавну личност усмеравају на понашање
које јој доликује, које се од ње очекује, које јој одржава и увећава
значај...... и од избора саветника зависи и успешност саветовања.
За саветнике се
узимају експерти за одређене области, а експерт се не може постати пре 30 годне
живота, јер се психичко формирања човека оконча око његове 30. године, после чега је
потребно одређено време да би такав човек поред наученог знања стекао и животна
искуства.
У време када је
Земљом ходио Исус Христ, учећи народ сви су се саглашавали да су Његове поуке корисне,
интересантне, али ...... да је имао бар 50 година живота! Било је и тадашњим
људима тешко да прихвате да их поучавају и саветују младићи, тек сазрела деца.
Од пре 13
година у Србији је уведено неписано правило да се за саветнике државних функционера,
највиших, па и оних средњег ранга, бирају они који им се због нечега допадају,
који су им драги, који су из њихове странке, деца њихових пријатеља - па функционера
од 50 година саветује његов бивши ученик са 30 година живота, а када се то
усталило онда су се за специјалне саветнике бирала лица-пријатељи са завршеном
занатском школом!
Замислите:
Председника Владе Репубике Србије саветује његов специјални саветник са
занатском школом!
Определивши се
за такве саветнике, опредељујемо се и за последице њихових савета.
Поредак у
једној држави штите закони и институције наоружане и снагом тих закона. Јавно мњење,
мишљење грађана једне земље је најмеродавније мишљење о квалитету самих закона
и његове примене – ако грађани једне земље мисле да су закони лоши – ти закони
постану неспроводиви без обзира на упорност органа државе да им удахне живот!
Није могуће
законом прописати да председник државе, председник владе, министар или патријарх, уживају било колики ауторитет, или уважавање у некој држави – ауторитет се гради,
стиче, чува, одржава, оправдава - целокупним понашањем и животом онога који се
неким законом штити и којем се додељује неки ауторитет. Колико се у томе успева,
зависи од те личности, односно народ пресуди!
Недавно умрли
Патријарх СПЦ, Павле, је био свештеник и човек којем су београдска деца аплаудирала
и узвикивала «Пајо Мајсторе!» - то је највеће могуће признање за неког живог
човека, које на овакав начин београдска деца исказују.
Када се
говорило «Патријарх», «Павле», «Паја» - без икаквих додатака се знало о коме се
ради. Садашњи Патријарх СПЦ је
свештеник коме скоро нико не зна ни свештено ни грађанско име и презиме, нико
му не зна лик, његов лик не цртају руком јер без да се испод напише о коме се ради, нико не би ни знао кога тај цртеж представља.
«Паја» је својим
скромним животом учинио да буде сахрањен како нико није био сахрањен - овде мислим
на добровољан и неорганизован долазак у погребну поворку - од убиства Краља
Александра Карађоређвића.
Тита и Милошевића искључујем, јер се није радило о
спонтаним и жељеним одласцима, већ о организованим кроз све сегменте власти.
Онога ко
оправдано задобије ауторитет, ауторитет који признаје сам народ, нису потребна
никаква обезбеђења и њега штити, ефикасније од било каквог обезбеђења, помисао,
оних који би атаковали на његов живот, сигурност, имовину или ауторитет, на ОСУДУ
ЈАВНОГ МЊЕЊА!
Онај који би
био осуђен због дела на штету неког човека – којем је народ одредио висок
ауторитет, не би имао где да се склони нити био могао да се оправда - сви би га осуђивали, од судије,
тужиоца до последњег стражара и затвореника у затвору..... сви би га непрекидно
и додатно осуђивали и то би била страшна недосуђена казна, због чега се и
најокорелије душе криминалаца клоне кривичних дела над оваквим лицима-душама.
Ако се погреши при
избору саветника, или се буде у ситуацији да се прихвата наметнути саветник за
оне који то треба да имају, због после којим се баве, а сами се повинују власти
своје потсвести над сопственом душом, уклања се најефикаснија заштита – уклања се
сопствени ауторитет и потенцијална ОСУДА јавног мњења за случај да неко атакује на његову
штету, после чега свако, ко таквој личности нанесе неку штету, ризикује само
осуду према законским прописима, која је увек мала без обзира каква је, јер се
такав не осуђује тамо где му се одређује друга казна – у затворској установи нема
додатне осуде, напротив, ако је у питању неко без ауторитета, неко који се није
понашао онако како јавност очекује, онај који је извршио неко дело на штету
такве душе бива награђиван уважавањем од стране оних који су у затвору због других
дела, а то му је својеврсна сатисфакција.
Оно на шта је
саветован Ивица Дачић пре два дана – да иде на апсолутно непотребан интервју -
није ништа до резултат у виду штете од избора саветника који му служи за све,
који су га упутили на Политичку Гиљотину, после које би му најбоље било да
нестане са политичке сцене – на свим светским медијима, на Интернету, од Јапана
до Енглеске, приказује се његов сусрет са Тв водитељком без гаћица...... Он има
право да ради шта хоће, али не и док је наш председник владе! Где ће он сада?
Ко
ће њега тако описаног позвати на неки озбиљан
разговор? Ко ће њему веровати?
Зар неће влада сваке државе са којом контактира
прибавити одговарајуће податке о њему пре контакта – то је уобичајен посао и процедура
– зар им неће бити довољна само ова његова слика са упереним погледом међу ноге
лепе девојке?
Наравно,
огласио се његов друг Ружић, онај што има сат «Ролекс» вредан 10.000 евра који
је од некога добио на поклон – има човек пријатеља, огласио се и његов Саветник
за Националну (!!) безбедност, процењујући, «експертски», да се ово није смело
догодити. А ја додајем: Спрема се уклањање друга Дачића!
Ивици није имао
ко да каже, а оца вероватно и не слуша, јер му је отац само обичан полицајац, а
он догурао и до министра полиције и до шефа тог министра полиције – а све то у
њему једном – нико му није рекао да се треба чувати пријатеља!
Он се уплашио,
тренуци пријатности проистекли из гледања лепе девојке прошли, више од милион
људи из Србије и широм света гледа њега као најобичнијег магарца, као овна који
се залепи за овцу па нити он једе и пије, нити даје овци да узима храну или
воду.....
Ово је опште
познато, и ја овим што нам се догодило (ово се догодило свима нама) чини снажну
потврду чланку од јуче у којем сам говорио због чега неки певају када им се
плаче, због чега секу вене, лупају чаше и остало.
Оваква слична припрема
за уклањање Зорана Ђинђића, обављена је преко штампаних медија пре 10 година –
тада су и трговци у продавницама својим муштеријама нудили опкладу за «Када ће
бити убијен Ђинђић?».
Сада је то
лакше, брже, ефикасније, трајније – сада је све на Интернету, и стоји ту
трајно, за разлику од новина које су се чувале дан-два, а многе нису ни биле
постављане на Интернет.
Једном сам,
критикујући Ивицу Дачића због олаког избора саветника написао да ће он због
тако одабраних саветника завршити у затвору. Сада: Мислим да је то било благо,
због оваквих саветника и партијских пријатеља он ће бити уклоњен.
Остало су
детаљи који нису битни за ову моју намеру додатног објашњења везаног за снагу Јавног
мњења.
Ивице (Дачићу),
читај нешто! Оно што си давно читао, мало је, заборавио си, није све у знању
политичких комбинација – прекомбиновао си се!
За саветнике
Ивице Дачића: Браво мајстори, то је уклањање противника помоћу његових слабости
– има овде такав наслов.
Драгољуб
Постављено 31.1.2013.г. у 19.20 ч.
0 comments:
Постави коментар