Budan misli - u snu doživljava!
Будан мисли – у сну доживљава!
-Такмичење свести и потсвести душе-
*Будан мисли - у сну доживљава;
*Трезан мисли - пијан изговара;
*То можеш само да сањаш....
и многе друге напомене које се тичу
власти сна и јаве над душом човека, нису ништа друго до остатак нашег
првобитног знања, знања из времена када смо створени, да је душа човека под
влашћу јаве и сна, односно свести и потсвести!
На та стара знања се неминовно
надовезује и знање о Добру и Злу, као саставним деловима сваке душе човека,
који су, докле год су душа и тело и спојени, док је човек жив, у стању
међусобног такмичења за превласт над душом коју они и творе.
Будна душа води рачуна да не одступи
превише од пута који јој је одређен, објашњен, дати потребни савети, исказана очекивања
од ње за време док борави у неком телу, дате јој опомене о збивањима када се
врати одакле је и послата у тело, које се ради ње ствара, јер је тело ради
душе, а не душа ради тела. И, у зависности од свих осталих особина одређене
душе, она успева да остане на одређеном јој путу или у близини истог.
Душа која спава у власти је оне друге
половине, потсвести, која ослобођена сећања на податке и опомене добијене пре
доласка у тело човека, чини и оно што би желела, оно што би јој се могло
замерити, чини оно што би да оправда сном – али нема оправдања!
Сан је друго
стање душе и одређен је да се она на миру и без стега будности опредељује за своје
и туђе поступке, да оцењује, планира, осуђује или се радује својим поступањима
или поступањима неке друге душе.
У будном стању душе воде рачуна са ким
се друже, са којим душама су неком контакту, све водећи рачуна и о овоземаљским
околностима које одређују земаљско место неком човеку, заправо које одређују
место одређеној души, која спојена са неким људским телом, чини човека.
И о томе се углавном води рачуна, мада
има изузетака.
Међутим, када је душа у власти сна,
односно потсвести, она се дружи са онима са којима жели, подржава оне које у
будном стању осуђује, саветује или избегава, те се може са сигурношћу рећи да
постоје две врсте душа са којим се одређена душа човека дружи - оне са којим се
дружи у будном стању и оне за дружење у њеном стању сна.
Та дружења у стању сна некада бивају
упамћена и то и у будним стањима доводи до препирки, свађа, тражења објашњења,
тражења обећања – то је оно када одређена душа нема никаквих доказа да је
повређена, али она зна и осећа да јесте – и у праву је: То се догађа у стању
сна, у сфери нематеријалног!
Али, не може се од будне душе која живи
својом свешћу у материјалном свету тражити одговорност за оно што је учинила у
нематеријалном, у стању сна, посебно што се већина душа не сећа онога што је
чинила у стању сна.
То је као када би неки повређени муж,
мајка или сестра, прогањали неког другог мушкарца или жену, због контаката са
нечијим мужем или женом у стању сна – у нематеријалној сфери, јер супружници се
обавезују на верност и испомагање, пред земаљским властима, само за оно што чине
у стању свести!
Из овога произилази да су и вештице
неодговорне у односу на норме којих се придржавамо на Земљи – јер и оне чине то
што чине док им је душа под влашћу
подсвести.
Али, на Суђењу се одговара и за свесне и
за несвесне поступке! Зато се ми и
молимо да нам се опрости оно што
згрешисмо у свесном али и у несвесном стању!
У будном стању душа може да командује
телу да буде за узор по свим земаљским критеријумима, да га чини подобним за
земаљске похвале и награде, а у стању сна то може бити душа која би да је будна
и сама себе избегавала!
Пренапрегнуте душе су оне душе које трпе
терет свог поступања у будном стању – оне имају свој праг издржљивостаи и када
се он пређе душа има неодољиву потребу за опуштањем, заправо за бекством у њено
друго стање: У стање сна, пијанства, нарко опијености.... како би се предала
оној другој власти - стању потсвести у којој чини оно што би желела.
У животу су познати доста чести
случајеви да добра деца, добри момци и девојке, «из чиста мира» постану неки
други, да их препознају само по изгледу тела док се душа одметнула, односно у
целости се ставила под власт потсвести, те чини најневероватније неподопштине,
на згражавање родитеља, познаника и свих који су је знали из времена пре
одметништва.
Овај критеријум важи за све људе - без
обзира на расу, нацију, место живљења.
И ова потреба за опуштањем је разлог
бекства у наведене пороке или у стања која се у психологији називају
психолошким поремећајима – живот у илузијама, које када постану доминантне код
једне душе, учине да се она бави свим могућим делатностима како би то стање
илузија подвела под стварност.
Неко умисли да је много битан и важан,
да заслужује неко посебно поштовање, неку посебну професију, функцију или чин,
те свој живот подреди постизању онога што у стању илузије умисли да му
припадне, па имамо преваранте, лажове, силеџије, оне који би да деле правду, који
су незадовољни свим и свачим што им онемогућава постизање замишљеног циља.
Друге душе се доводе у стање опуштања
употребом алкохола, опојних дрога, вежбају дисање да би своју свест довели у
одговарајуће стање - заправо дисањем спречавају нормалан доток кисеоника у крв
и мозак и на тај начин мозак доводе у неко друго стање..... и у оквиру тога треба тражити методе за
ресоцијализацију оних који злоупотребљавају алкохол и опојне дроге, односно
који злоупотребљавају знања довођења сопствене душе у посебно стање, у стање
бекства од оног стања у којем се налази када је будна, када је душа у власти
свести.
Потврда овог мог става и мишљења има у
свакодневном животу у врло великом броју:
Новинарке и ТВ водитељке се облаче као певачице, играчице или стриптизете,
стриптизете се облаче као врло озбиљне професорке из времена од пре 100 година,
полицајци користе жаргон криминалаца, криминалци имитирају полицајце, министри
настоје да се покажу да се не разликују од оних који се сврставају у оне који не поштују најминималније
норме понашања, они који су без факултетских диплома настоје да користе што
више латинских или стручних израза и сматрају да се интелектуалац једноставно
такав роди те да му није потребно никакво школовање и образовање, фригидне жене
постају нимфоманке прикривајући тиме да им је размена енергија заправо и
непотребна јер је оне немају, импотентни мушкарци се маскирају у брижне да се
не заразе у сексуалним контактима, убице са крстовима око врата и по телу
показују сва своја знања у мучењу људи у »бизнисима» којим се баве, разбојници,
преваранти и трговци дрогом посте сваки пост и то посебно истичу, имају на
слави по 50-100 званица, непрекидно молитвају уместо да почну да мање лажу,
издајници причају о верности, они који су своју душу предали Ђаволу хтели би
оним другим да говоре о Богу......
Сан је оно право стање који душу
приказује у њеном правом светлу.
Душа у будном стању води рачуна о својим
задацима, ту је и њен чувар који је својим присуством и ћутањем непрекидно
потсећа да се води рачуна о њеним поступцима – он је весео или тужан, али ничим
не спречава душу да чини оно што јој није одређено, тај чувар је чувар
свести.
Други чувар је чувар потсвести, он није ћутљив, он јавно наговара, позива, оправдава и колико
може и помаже да његова сила, сила која командује потсвешћу надвлада и да
потсвест и у будном стању надвлада душу којој припада. У стању сна или
опијености подсвест је доминантна, она тада влада, и душа чини оно што мисли да
треба да чини.
Ове два подељености душе на свест и
потсвест не би ни биле тако опасне по здравље једне душе да се се често не
дешава да догађаји из стања потсвести буду тако снажни да се пробије граница
између свести и потсвести те буде остављен отисак догађаја на пољу свести.
Када се то догоди, сасвим је сигурно да се
душа и у будном стању бави оним доживљеним из стања сна..... она се живо сећа,
сећање на доживљено у потсвести доводи је у стање пријатности, она би да то
своје стање понови, али се снови не могу понављати, па она (душа)
једноствно започне са реализацијом доживљеног у сну, сада у стању свесности. Ово
је опасно и на то треба упозорити!
Стручњаци за вештачко опуштање кочница
душе никада не приступају испитивању одређене душе пре него што је доведу у
стање да потсвест надвлада свест – тада се покаже права душа!
Ми, обични људи, имамо нека знања о
стањима душе, те се увек примети да се нека душа од које се очекују неке
изјаве, објашњења или одлуке, доводи у стање опуштености – алкохол, лаке дроге,
одговарајућа музика, присуство жена или мушкараца ако су у питању жене, или мушкарци који воле само мушкарце, одређено вештачко светло, показивање
претераног уважавања, показивања новца, су само део средстава којим се нека
душа доведе у стање да се покаже у својој правој суштини. И то је некако и
опште познато и опште прихваћено!
Супротна метода за постизање истог циља
је атаковање на душу у свесном стању стављањем у изглед шта јој се све може
догодити ако не учини оно што јој се саветује, сугерише, наређује,
очекује...... и та супротна метода подразумева поседовање информација за
компромитовање одређене душе, за лишење функције, чина, новца, угледа, брака,
деце, имовине, припадности одређеној категорији душа, када се она добровољно
предаје својој потсвести и чини оно што јој се отуда сугерише..... па је
резултат истоветан, само су методи различити.
У првом случају душа се омекшава пријатностима,
у другом непријатностима и страховима – али је истоветна и последица по сваку
овако принуђену душу на одговарајуће понашање.
Истоветне су и видљиве и невидљиве
последице.
Видљиве: Промене физиономије, укупног
физичког изгледа, хода, гласа, деконцентрисан поглед, «гледање кроз друге
људе», хигијенска и естетска запуштеност, немогућност природног заспивања,
склањање од других душа или неподношење друштва других душа, немогућност
боравка у самоћи...
Невидљиве: Страх у очима, жеља за сном
после којег би се пробудила и све било исто као пре догађања који су унели
немир, сопствено умишљање да су сви против ње, умишљање да је смрт прави
излазак из свега и када се у једном тренутку, обично после 1-2 године, споје
ове две манифестације, сви констатују: Жив,
а мртав! И то је права дијагноза, душа више не чини ништа што би је водило
ка циљу који јој је задат при доласку у неко тело, већ чека да буде позвана на
рапорт, на суд, на било шта само да се овакво стање прекине.
Недавно сам, у једном наслову, напоменуо
да најмање пет моји познаника, бизнисмена и «бизнисмена» чека да буде позвано
на рапорт и суђење – али, пошто нико не зна када ће бити позван, стање у којем
су је заправо предворје Пакла, који и не постоји као нека посебна зграда, ка
неки затвор, већ је то стање једне душе, а Пакао сачињавају скупине душа које
су учиниле оно што их је на Земљи довело у стање чекања да буду позвани,
односно, по одласку, оне буду у заједници себи сличних, а потпуно усамљене,
где имају бесконачно много времена да размишљају «шта би било, да је било».
Ето, ко хоће нека ово користи када посматра ове који су богати, на
власти, са рачунима са много нула, које прате и чувају са неколико возила пуних
полицајаца, које чувају док су будни и док спавају.
Имена додајите сами, молим вас, не бих
ја да то чиним, а и свако ће направити свој редослед тих које посматрамо.
То су
спискови оних који певају да не плачу, који лумпују о државном трошку и пред
камерама како би послали поруку да они немају због чега да брину, они који добијају
на поклон скупоцене аутомобиле а не жела да кажу од кога је то добијено, они
који трче на сваки интервју не водећи рачуна о било чему, осим да се прекину ројеви
црних мисли њихових душа и у будном стању и који се у сан уводе само уз помоћ
опојних дрога - па онда буду понижавани, они који имају у шаци оне који њих држе
у шаци – због пара!
Не завидимо им! Мучењаци су то.
Драгољуб
Постављено 30.1.2013.г. у 17,30 ч.
0 comments:
Постави коментар