Premijer nema milosti!
Премијер нема милости!
-Рапорт министра полиције Председнику
Владе-
_______________________
Србска државна фирма "Србијагас" давала послове приватним фирмама без тендера, у вредности од 200 милиона евра, јер су се показали као поуздани партнери - директор "Србијагаса" Душан Бајатовић, високи функционер СПС.
_____________________
*Премијер: Позовите ми надлежног министра за унутрашње послове, хитно!
*Секретарица
Премијера: Одмах г. председниче.
*Премијер: Уђи, уђи, да те преслишам мало, да ми објасниш како ти се омакло
да не контролишеш «Србијагас», где је наш друг директор?!
*Министар: Ето, поткрало, се, омашка, омакло ми се, исто као за «Галенику», «Дунав»
осигурање», Железнице, Колубару......, мислио сам да ћу то одмах пошто похапсим
ове дилере опојних дрога око школа, као и ове који озбиљно урушавају привредни
систем, ове који тргују секундарним сировинама, па сам имао обавезу да ми три
месеца сви полицајци Србије буду пописивачи имовине сеоских домаћинстава –
правимо картотеку крава, коза, паса, евиденцију плугова, дрљача, трактора, коња....
све су то за државу неопходне евиденције.... и ето промакло ми.
*Премијер: А споменик?
*Министар: Радимо на томе, треба да одете да га видите, тражимо неку
фотографију на којој сте мало мршавији, није мала ствар, сада ће Србија имати
споменик свог најуспешнијег председника владе од како смо дошли на власт.
*Премијер: Ма, какве ту везе има моја фотографија, питам за споменик терористима
у Прешеву.
*Министар: А, то, па то сте Ви решили онда када сте се спремали у посету Бања
Луци, рекли сте им да то склоне сами, да не буде после прекомерна употреба
силе, тада сте их добро наплашили, а послали сте и поруку овим из ЕУ, који нам
се стално петљају у владање, овим што су донели списак од 50-60 фирми које
морају да се пречешљјају..... и ето, Ви
сте то орочили до 17. јануара и запретили сте да нећете ићи на разговоре са Тачијем
у Брисел ако они то не склоне.... имамо за то још 48 часова.
*Премијер: Каква је сада тамо ситуација око тог споменика, датума, мојих упозорења...?
*Министар: Шта знамо, ми смо их разоружали, амнестирали, али они сада опет
говоре о узимању пушака у руке, опет она њихова тзв. војска «АНА»... како
кажете, ово треба да има политичку подршку, иза овога мора да стане држава....
да не буде као 1990.г. када смо тамо отишли без икаквих упутстава шта да радимо
ако откажу послушност, ако се побуне, ако нас нападну оружјем.
*Премијер: Добро, немој сада да ти мени држиш говор о тим годинама – ја сам тада био уз Милошевића, ја сам
читао његове мудре мисли, одлуке, наредбе, упутства, упозорења... знам како је
тада било, како ти изгледа то тамо сада, данас, да не упаднемо у оружани
конфликт, да нам се опет не појаве страни посматрачи, па да нам они управљају
том територијом, којом сада једино Албанци управљају, да нам се не догоди да уопште
не смем тамо да одем, да неће Председник Општине Прешево да прими Председника
Владе Србије.... јесте ли пробали нешто изоколо, неформално, да испипате шта би
их могло одобровољити....
*Министар: Господине Председниче Владе, треба ли ја са својом полицијом да
њих одобровољавам или да спроведем закон, зашто ја служим?
*Премијер: Полако, полако господине министре, не брзај, важно је да се посао
заврши без жртава, без пуцњаве, без мешања странаца, има ли неко из твог министарства
полиције кога би они примили на разговор - неформално, онако да припреме терен
па онда да се ми политичари умешамо, јер није дипломатија за полицајце.
*Министар: Таквих нема, сви се међусобно познају, сви знају све о свакоме, свак
сваког по неком основу држи у шаци, не иде нам то тако, и иста је ситуација и
са овим из БИЕ, Жандармерије, Војске.... да на известан начин сарађују могу, да се сукобе не могу,
да једни од других било шта траже, или условљавају, не могу...
*Премијер: Па, пази министре, да ли се ти сматраш на било који начин одговоран
за такво стање, па Албанци су наши грађани, наши држављани, становници наше
територије, па како је то рађено време
Милошевића, ко је тада са њима разговарао и преговарао...
*Министар: Господине Дачићу, тада је у полицији радила нека друга фела људи, такви
су изумрли од времена Милошевића до Николића, то су били занесењаци, мислили да
је посао који они раде веома важан, били поносни на тај свој посао, организовали
се па хватали товаре опојне дроге на улазним граничним прелазима, после су то
комисијски спаљивали..... пријављивали и хапсили кријумчаре, цедили их и у
време издржавања казне, добијали од њих додатне информација за бољи третман у
Митровици или Пожаревцу, кажем Вам, таквих сада нема – ми сада имамо свршене академце
(Полицијска Академије) који се, док раде у својом јединицама, баве трговином
стоком, живином, аутомобилима, који организују обезбеђење криминалаца или
бизнисмена, који имају луксузне аутомобиле, велике куће, рачуне у страним банкама, сада су начелници управа у полицији боље стојећа класа грађана, у коју год начелничку кућу провале има злата на килограме, има технике на десетине
хиљада евра, има готовине..., и знате и сами, па Ви лично сте били министар од
2008. до 2012. док мени нисте поверили да водим ово патриотско министарство,
знате шта сте ми предали, наравно, знате и шта сте преузели од Јочића, то је
онај који је стално гањао организован криминал, онај што је био најбољи министар
полиције од како Србија постоји, онај у којег је мудри Војислав Коштуница,
изгледа, био заљубљен – е то што сте ми предали ја имам на уму, знате да сте ми
рекли да не дирамо Мишковића и њему сличне, дали сте ми списак фирми у којим су
наши из СПС, знате да сам водио рачуна о томе....
*Премијер: Хало, министре полиције, ја сам као премијер имао обавезу да
штитим кадрове СПС јер док су они на слободи и ја сам на власти, али министре, ја
сам то говорио да они чују, а ти си брате рођени, ти си полицајац, ти си требао
да радиш свој посао.... а не да ми се ту пренемажеш, имаш генерале, пуковнике, мајоре,
имаш све и шта би сада - да ја одговарам за криминал у некој Галенци, Колубари,
Дунаву, Србијагасу, мене не занима које на челу које фирме, мене занима како он
ради, да ли се поштују закони Србије - ја ћу на првој седници владе да
предложим да будеш замењен!
*Министар: Зашто господине Дачићу, мислим, зашто конкретно?
*Премијер: Зато што ниси полицајац по крви, зато што ниси и мимо моје наредбе да их не надгледаш, радио свој
посао – што ми сада не можеш да треснеш на сто свеску са њиховим неделима, па да им ја
заврћем уши, већ се то заврће преко новина!
*Министар: Ух, баш сте ме уплашили, мислио сам да сам ја нешто ненамерно погрешио,
оно што грешим намерно то је по Вашим инструкцијама, да не кажем командама, ја
нисам рођени полицајаца, ја нисам никоме ништа наређивао, али знате и сами,
мала је Србија, па ови моји су ипак мимо мене
све скупили..... имам ту свеску...
*Премијер: Па што ћутиш, давај је овамо, министре, друже, пријатељу, брате!
*Министар: Није овде, сакрио сам све на сигурно, код наших поштених другова
комуниста, по викендицама, бункерима....
*Премијер: Овог момента да си ишао по све то....без одлагања!
*Министар: Немојте, господине Дачићу, није добро...
*Премијер: Шта није добро?
*Министар: Па све пише, о нашима, и знате већ какав је наш народ, пише ту и
да сте Ви лично били у току, са њима, без да сте ме обавештавали, не ваља, жив
нисам да неко не провали у Гроцкој у те викендице и да то преда «Куриру», или
Микију Ракићу - то Вам је одмах код Амера, а онда ће они то службено да испечатирају
па донесу дипломатском поштом и онда нема скривања.
*Премијер: Има ли и ово око Душана Бајатовића...
*Министар: Има, и за њега и за друге наше, кажем Вам не ваља.
*Премијер: Добро је да си ме упознао да си радио мимо мојих наређења, да си
скупљао информације и о највишим државним руководиоцима, због тога би могао да
заглавиш робију, али си наш, наређујем ти сада: Пази на то, чувај, не говори
никоме, лично ми за то одговараш, главом!
*Премијер Дачић: Јеси ли разумео министре полиције Дачићу?!
*Министар Дачић: Јесам господине премијеру Дачићу!
*Премијероминистар: Ивице, друже, ма не говорим сам са собом, зовем Ивицу Тончева, дођи
на договор.... има новости.
*Тончев: Је.. га Шефе, не гори кућа, ево ме у Хајат, ајде дођи овамо, да
видиш са који наши другови седим..... ајде, Шефе, пожури....
-Господе Боже,
учини да не будемо гневни у
тренутку када
се они међусобно посвађају!-
Драгољуб
Постављено на
дан преподобног
Серафима Саровског,
Серафима Саровског,
15.01.2013.г. у
16,00 ч
0 comments:
Постави коментар