KONSULTACIJE
Консулатације
-Консултације
Ђинђић-Дачић-
После
потписивања документа којим се де факто признаје да је Косово засебна држава,
која има контролу над робама које улазе на њену територију и које царини у
складу са својим прописима, онај који је потписао такав документ о предаји
Косова и Метохије, уморан и мамуран, што од неспавања, што до вискија, са
рукама на очима, седи (друг комуниста Ивица Дачић), све размишљајући како је
олако од јуче постао рођен у другој држави, сада је Призрен, место у којем се
родио, у иностранству, и тамо би могао само уз показивање пасоша или личне
карте…. - скине руке са очију и наспрам њега, у фотељи која је била празна када
је ушао у канцеларију, седи Зоран Ђинђић!
*Ђинђић: Шта је, изненађен си, мислио си да када човек умре он потпуно и
нестане – ниси веровао, и сада не верујеш, у постојање Душе, јер ако би то
веровао морао би онда да верујеш и у постојање Бога……, али да знаш када се тело
и Душа растану, Душа настави са обављањем неких послова на нивоу који јој буде
одређен.
Најгрубље,
постоје три нивоа: Када Душа буде пуштена у Небо, где јој се додели стан и
посао; Када Душа одмах буде упућена у неку врсту Подземног света у којем не обавља никакве послове и из којег се
никако и никада не може извући; Када Душа буде остављена у Чекаоници пред
вратима Суднице у којој се пресуђује где ће бити упућена… и ето, већ 10 година
седим у тој Чекаоници….. гледам ко се све од наших појављује, гледам и кога
пропуштају у Небо, кога враћају у Чекаоницу, гледам и оне које из Чекаонице
врате у Подземље - знаш, Наследниче, то му је исто као оно Подземље које се
овде описује као свет криминала, оно што сте ти и Слоба засејали и донекле
однеговали, а ја и моји пајташи то преузели, унапредили и разгранали….
Гледам како се људи ту тријеришу, нема везе ко је овде шта био, тамо су ти нека друга правила, па рекох да се појавим овде, да ме мине жеља, из ове исте канцеларије сам ја владао са седам милиона људских душа, био сам Бог на Зeмљи, на овом малом делу те исте Земље, Бог Србије, као и да те што шта приупитам, ја то имам право, ми смо стари познаници.
Гледам како се људи ту тријеришу, нема везе ко је овде шта био, тамо су ти нека друга правила, па рекох да се појавим овде, да ме мине жеља, из ове исте канцеларије сам ја владао са седам милиона људских душа, био сам Бог на Зeмљи, на овом малом делу те исте Земље, Бог Србије, као и да те што шта приупитам, ја то имам право, ми смо стари познаници.
*Дачић: Како, па умро си, сахранили те као Тита, учинили те Фараоном - а
Фараони никада не умиру - ево и нашем Фараону Титу и после 30 година од његове
смрти долазе да се над рупом над којом је камена плоча са његовим именом,
заклињу, жале, моле, траже, критикују…. исповедају, каква црква, Фараонова
празна гробница је црква - откуда ти, ма, то ниси ти, тебе нема, ух ово је мора
бити од лошег вискија и од лошег …
*Ђинђић: Није виски лош, ни то друго ако си на то мислио, од истог
снабдевача то добијамо, ја сам бре, знаш ме добро, долазио сам код Слобе, био
си уз њега – сећаш се када сам предводио 100.000 људи па их оставио пред
Савезном Скупштином да галаме, прете,
захтевају…. па кроз Пионирски парк ме ови наши из УДБЕ довели до Слобе и
тебе, сећаш се да смо и слушали и гледали шта ових 100.000 прича, смејали се,
пили онај добри виски и договарали се шта ћемо и како ћемо даље – ја сам био
само онај који је отварао вентил да државно буре не експлодира пре времена -
сећаш се како си нас зблануто посматрао у неверици, био си мали ученик, мали
калфа за цара, код цара Слобе, сада си постао цар, овог Зумбул агу - Николића
не рачунам, само: Шта бре ово радиш, дајеш Шиптарима све, пуцаш из празне пушке
претећи за онај споменик терористима из Прешева, а онда пристанеш на царине за
робе које улазе на Косово преко граничних прелаза које ти називаш
Административним…… шта мислиш Наследниче моје канцеларије и Титове и
Милошевићеве партије…… шта ако се Срби организују…?
*Дачић: Сећам
те се добро, добро су те Немци били научили, само сте и ти и Слоба тада радили
на истом задатку, тако сте се и понашали, тек после је негде дошло до грешке –
дао је Слоба пар милијарди немачких марака неколицини најпоузданијих србских
комуниста, да тим парама тргују у корист државе и да један мали део задржавају
за себе – они порекли, све задржавали, одметнули се од Слобе и онда се догодило
оно што се није смело догодити – дозвољен државни шверц, држава постала шеф
мафије, сукобиле се групе, шеф мафије-држава није више могла да све држи под
контролом, сукобили се шверцери из света криминала, шверцери из војске и
полиција, поткупили судове и тужилаштва, пуцало се и гинуло у Београду као на
територији било којег криминалног ганга, који није уређен како треба и који не
располаже механизмима контроле.
Ево, пре два
дана убијен и Деда Хасан, шеф руске мафије, и тамо постојала нека грешка…. И
ова наша овде је плаћена прво хапшењем па убиством Милошевића, али ти за његову
смрт не знаш, ти си се пре тога јавно хвалио како си од Слобе паметнији, јер је
Слоба у затвору, а ти у овој канцеларији….. одмах после тога се ситуација
променила, ти убијен а он славио и рођендане у затвору, чак примао и попа,
исповедао се, читао Библију, постао неки други Србин од онаквог жестоког
комунисте….
А ти, где си 10
година? Ни горе ни доле, у Чекаоници, па ко да си ти Војислав Шешељ, чак су и
њега ове будале из Хага хтеле да пусте, јер нема никаквих стварних разлога да
га тамо држе, али смо сви ми молили да га држе, и држе га под најневероватнијим
изговорима, углавном не поштује(!) онакве судије и онакав суд који 10 година
држи човека у затвору да овде неби постао председник Србије, ето, а где си ти, реци ми?
А за народ –
народ ти је само експлозив, а експлозив без детонатора је безопасан, детонатор
је код нас…. па када проценимо, монтирамо и палимо. Бар је такав план!
*Ђинђић: Види, мали, ја знам где сам, ја сам у Чекаоници, ја чекам суђење,
нисам одмах отеран у Подземље, и ако ниси знао, а ниси, када ја будем са собом
рашчистио, бићу уведен у Судницу и бићу, вероватно, пропуштен у Небо, макар на
најниже нивое и послове, па ћу се борити….., а ти, где ћеш ти, Наследниче,
после овога што радиш?
Мене јесу
ликвидирали они којима сам постављао различита питања око Косова – није им се
свидело, повезали ме са оним што сам чинио, а од вас наследио, и дали налог
својим људима у вашој тајној полицији да будем склоњен, потом сте ме сахранили
као Фараона, потом сте ухапсили 12.000 људи тражећи оне који су ме убили, да би сте се одржали на власти….., али ти си
јуче потписао документ о царинама - то је документ којим Србија признаје да је
Косово засебна држава, са правом контроле уласка роба и наплате царина…. где
ћеш ти Наследниче, и размишљаш ли како сам ја склоњен, тако можеш и ти….
Да ниси можда
умислио да ти имаш контролу над Коминтернином полицијом?
*Дачић: Хало, ипак то ниси ти, мени се само причињава, каква Коминтернина
полиција, па то је наша БИА, она коју си ставио под своју непосредну контролу,
којом си командовао, отприлике исто као и Милошевић што јој је командовао када
се Јовица Станишић издвојио из Министарства унутрашњих послова…. То је тајна
полиција коју сам ја од тебе наследио.
*Ђинђић: Мали, порасти већ једном, више ниси калфа код Слобе, постао си
Слоба, наследио си мене…. упамти и не сумњај: То је, ипак, Коминтернина
полиција, немам намеру да ти сада објашњавам детаље…… они тако морају, као и ти
што мораш да чиниш ово што чиниш, као и ја….. из тог кола се излази тек када
добијеш парцелу 2х1 метар или теглу за пепео!
Значи, нити сам имао ја нити имаш ти
могућности да се у ту контролу мешаш….. мали, читај мало, размишљај мало, мање
се проводи, мање певај - али коме ја то причам, причам човеку који би да буде
Харис Џиновић (певач)…., је.. га, нисам ни требао да ти се појављујем, него сам
мислио да вреди….. а и очекивао сам да ме почастиш, понудиш добар виски – он
мени сада не треба, само ритуално, навика, јер нити сам тамо, нити сам овде…
*Дачић: Зоране, знам све ово што си ми реко, осим она три нивоа на које
одлазимо, је ли то стварно, или ме ти, као комунисту, зезаш?
Па, по томе, по
твојој причи, овде се једно јутро може појавити и Милошевић лично.
*Ђинђић: Не бој се, неће! Разговарали смо о мојој намери, наговарао сам га
да се заједно овде појавимо – не пристаје никако, сматра те издајником,
млакоњом, зове те «Онај мали Ратлук», тебе користи у разговору испред
Чекаонице, када хоће да нас упозори на шта све човек мора да гледа да га не
издају…. Описује тебе, Јовицу Станишића, Легију, Баџу, Павковића, Ацу
Димитријевића, Рођу из полиције…. Не бој се, када о теби говори, као да гута
жабу или рибље уље, такву фацу направи….
*Дачић: Је ли, ви из тих ваших чекаоница, јел ви видите све шта се овде
дешава?
*Ђинђић: Е, мали, мали, не да видимо, ми се кладимо на исходе ваших разговора
о издајама, предајама, продајама, ми знамо шта међусобно причате, шта причате
са странцима, шта у Бриселу, Берлину, Вашингтону, знамо и какве сте петљавине у
разговорима са Русима….. то је посебно поглавље, и о Русима ћу ти испричати
посебну причу неком другом приликом…
*Дачић: Којом бре, другом приликом, немој да ми долазиш, то и ниси ти,
тебе нема, ти си умро, мени се причињава, немој о Русима, немој молим те, ма ко
си ти да те ја молим, ти си само један обрис, ти си оно што ми се причињава,
немој о Русима, ја знам шта сам им све обећавао, све мислећи да они не знају
шта само обећавао овим Америма…. Сада чујем да су ове будале из Демократске
странке, твоје странке, дале Русима неке силне дискете са највећим тајнама Србије….
*Ђинђић: Мали, не брини, нема Србија тајни! Све се зна и све ће се
користити против вас када дође време…. Шта мислиш када вам сада Приштина, као
засебна држава, испоручи Дарка Шарића – он је тамо у затвору, спремили га Амери
као мост успостављања добросуседске сарадње Косова и Србије, па ће га Косово
испоручити да Шарић покоси овде што му буду рекли…. мали, имаш ли гадан
предосећај?
*Дачић: Ја ћу да попијем један виски, да наточим и теби?
*Ђинђић: Наточи, нека га овде, да ме мине жеља, а када одем ти га проспи…
*Дачић: Па дај ми неки паметан савет, ако си то стварно ти, нећу просипати,
када одеш нека стоји ту, ако неко уђе ја ћу рећи да чекам пријатеља Ивицу
Тончева, којег спремам за Директора полиције, већ је пет година мој специјални
саветник за безбедност и савладао је тај занат у прсте….
*Ђинђић: Имам, наравно сада могу да делим
савете свакоме - сада када ми ништа не треба и када сам схватио да се
тамо ништа не носи: Пази, мали, колико овладаш собом, толико ћеш овладавати и
другим…. То је универзално, а лично за тебе, имам једно питање: Од чега бежиш?
Нема где да се побегне и ником се ништа друго не одређује осим што је тражио и
заслужио.
Прво и најважније овладавање собом, овде на Земљи је излазак себи на
мегдан, после чега си Победник! А Победнику по природи ствари, припадају извесне
привилегије. Можеш ли ти то Наследниче?
*Дачић: Не могу, ако би то учинио видео бих себе у сличном као што ме
Слоба описује - а ја од тога бежим, волим међу жандармерију, међу униформе, волим
да слушам одјек чизама када марширају испред мене, када ми предају рапорте,
када ме питају и слушају, када ме цитирају, када се младе и згодне новинарке
гурају око мене, када ме упознају са неким згодним девојкама, певачицама, када
ме прате у неколико возила, када сам свакако важан, када унапређујем, делим чинове,
плате, станове….. када се ја поистоветим са Слобом, па и са тобом, умео си ти
оно што ја покушавам - не могу за сада.
*Ђинђић: Добро, испричах ти, а ти како хоћеш, пази се: Користи кочницу на
време; одли да би ти се долило; зној се када правиш уговор да се после не
знојиш; узнемирило се неколико градова у Србији због хапшења Шарића; није
Србија само Београд - многи се плаше и
због умешаности у моје убиство….. све је то повезано са оним што сам од тебе
наследио, а ти потом дочекао да опет буде твоје.
Пази, чекају
други да се ти склониш, чувај се да те не пошаљу код нас који смо у Чекаоници.
Јер, нигде нема што овде има….. и пази шта чиниш! Шта да кажем Слоби?
*Дачић: Ништа, а ако мораш реци му да се мучим овде ко последњи стражар испред моје куће….. да сам само маска
онога који као нешто одлучује, да немам никаква права на своје мишљење и своје
поступке, да не добијам никакве информације од оних којима сам шеф….. да ме
притискају, и да се ја, уствари, рвем сам са собом, али себе не умем да
победим, поздрави га, реци му да сам му захвалан на ономе што ми је показао,
али ја нисам он…. Разумеће, и њега су издали они у које се уздао.
Да, и реци му да ја скоро и не спавам, да сам несрећан, тужан и уплашен….
Да, и реци му да ја скоро и не спавам, да сам несрећан, тужан и уплашен….
Хвала за овај разговор
– ово ми је као нека консултација, мада ја не волим да се са било ким консултујем!
Ђинђић постаје
невидљив, а Дачић……. зове секретарицу да му донесе чашу хладне воде.
Пазите се ви
Срби који сте политичари, полицајци, војници, бизнисмени и «бизнисмени» - није Ђинђић џаба посетио онога
којег смо изабрали за цара, из Ђинђић-Чекаонице се види много и унапред!
Неовлашћено прислушковано!
Бог са нама –
Пристани Боже!
Драгољуб
Постављено 18.01.2013. у 16,30
ч.
0 comments:
Постави коментар