Labudova pesma



Лабудова песма

-Невидљива јата лабудова-

Тутњи Србија од песме невидљивих јата лабудова! Чак је и сама песма нечујна, а ипак тутњи. Спрема се промена менталног склопа Срба, насилно подешеног доласком на власт Александра Карађорђевића, који је ударио темеље  принципу негативне кадровске селекције, непотизма, ласкања и дивљења позитивним особинама које не постоје.
Те Александрове принципе су комунисти масовно гајили од 1944.г. до данас. Данас комунисти, који се сада називају социјалистима, славе неку њима важну годишњицу преоблачења – када су комунистички ћурак окренули па нам показивали да се испод нове боје и нових капа налази и нова памет – када је С. Милошевић основао Социјалистичку партију Србије!
И из осталих пријатељских партија ће бити делегације на слави – данас политичка Србија слави комунизам! Игноришући песме лабудова.....

Лабудови умиру уз сопствену песму – последњу снагу искористе за песму и она је сигуран знак њихове смрти.

Ментално схватање Срба се мења. То је сасвим сигурно.
Том схватању се певају Лабудове песме!


Јуче сам у  пошту у малом планинском селу, која са странкама ради два пута недељно и која пошиљке разноси једном недељно, отишао да бих послао један комплет уџбеника за обуку у мојој криминалистичкој школи и искористио прилику за добијање аутентичних резултата тзв. јавног мњења – онога чиме се власти непрекидно баве, од његовог моделирања до истраживања ефеката тог моделирања, заправо мерења вйда народа после непрекидних бацања прашине у очи од стране оних који то мњење моделирају.

Преко пута поште је мала продавница мешовите робе, испред клупа, на клупи неколико замљорадника-планинаца који се ту сачекују, окупљају, договарају, међусобно информишу и одатле се креће у планину на послове око сена, кромпира, дрва.....
У продавници радиоапарат са прилично гласном  музиком локалне станице – поздрављам их, наручујем себи хладан сок а њима по пиво....., одговарам на уобичајена питања упознавања – ко сам, где живим, откуда ту, да ли радим или сам у пензији, одакле сам родом...., како живим и то користим да им кажем да живим и добро и лепо, али не као они који у овакве озбиљне дане, по Србију, слушају музику, пију пиво, не узимајући у обзир шта нам се све догађа и шта нам се све може догодити.

Један од њих прелистава новине «Прес» - враћа их на насловну страну, па ми каже «Видиш брате, ови са слика имају разлог за бригу, то је њихова ствара, ја чекам кума, па у планину!» - нисам знао за информацију о којој су они већ продискутовали – на насловној страни најважнији људи Србије – моделатори наших живота и живота Србије: Тадић, Дачић, начелник УДБЕ и још њих неколико, са насловом да су уцењени на 10 милиона евра – 1,5 милиона евра по глави!

Питам их па зар их се то уопште не дотиче, да један појединац има толико пара и, као да је држава, расписује награде за главе највиших функционера Србије – заправо, за главу нашег цара и владара!

Потом сам само слушао.

А прича је прича коју сам давно чуо од ветеринара који је служио у ветеринарској служби бивше ЈНА, који ми је сликовито објаснио како је војни ветеинар бирао псе-Шарпланинце које је војска куповала од Шиптара, а цео метод се састоји у томе да ветеринар са мотком у рукама шета поред врсте Шиптара-продаваца који на повоцу држе псе. Сви пси лају, реже, пробају да се отму од газде..... прави су они који војсци требају, многи су такви само наизглед - ветеринар пролазећи на сваког замахне мотком – који устукне - отпада, који скаче на мотку и ветеринара, бива откупљен.
Шта ће нам политичари и владари који само причају, а увек спремни да узмакну?!

Србија јечи од песме политичара, од претњи криминалцима, од претњи богаташима који су на криминалан начин дошли до имовине, славе се крсне славе партија, рођендани партија, прети се непријатељима и свима из оностранства који би да се мешају у управљање Србијом, па журба око одлазака у госте у својству незваних..... да им се презентирају планови управљања који још ни Србима нису показани.

Из приче планинаца, и не само њих, јасно је да су Срби - спремни на хајдучка времена!
Хајдучка времена су она времена у којима се извршна власт Турака одмнетнула од интереса Турске и самог султана, па су се поједини Срби, у својој режији и у свом интересу, супротстављали непрописаном понашању власти, што се поклапало и са и нтересима народа - хајдуковање је чувало неки вид правде и поштења, изродило се потом у покрет који је дизао устанке, љуљао окупаторску власт и потом задобио мању аутономију која се претворила у ослобођење!
Све преко хајдука!

У Србији се сада на оне који би и неправним средствима заводили и неки свој ред, гледа као на хајдуке – неки им  јатакују, неки их јавно подржавају, али је НАЈОПАСНИЈЕ оно масовно тајно подржавање, тајно подржавање да се хајдучким методима казне они који су са хајдуцима у неким односима..... али Србија се опаметила, Срби се опаметили – немају намеру да се придруже хајдучком харамбаши али ни да се прикључе потери жандара или Турака за њима. Сматра се да је то њихова борба, међусобна борба мале групе људи са неким нерашчишћеним односима – каквим, па то они знају!

Питају се планинци како не ставише на потерницу неког полицајца јер они их јуре, већ само њихове шефове, и шефове  полицијских шефове - значи, не иду само на крв ради крви, постоје разлози, неко је изневерио, а када се у таквим пословима и са таквим људима тргује, човек мора да буде спреман и на последице.
Заклетва обавезује! Људи нису Бог па да нам опраштају!
Они кажњавају, они друкчије не могу да функционишу. Ово је њихова борба за живот! Једни прете, једни певају, (њихове) новине проносе, народ чита и опредељује се! А опредељење је: Не мешати се - њихова посла!

Стигла информација о претњи нашим владарима у србску УДБУ «из најбоље еврпске обавештајне службе» – и сви у то верују, ретко ко се пита како је то могуће да се србској полицији дотура информација из иностранства када у самој Србији и нема услова за било какву тајну – србска полиција зна, буквално, све – а путеви информација су тајанствени!
Зар није могла та «проверена» информација стране обавештајне службе да потекне из Србије – овај метод је познат, тражи се марка да би се веровало производу. А информација-производ је исти, без обзира како се пласира, само је питање узимања за озбиљно различито.
А познато је одавно, да Срби-полицајци не смеју да потписују своје извештаје и информације које дају својим шефовима - нормално је да свако свој извештај потпише, у нормалним околностима.
Као и свака прича неког Србина – више се верује домаћину човеку, озбиљном, који није пијаница, који никада није проносио лажи..... тако је и оваква информација пласирана преко «домаћина», али је она озбиљна, свакако!
Иду нам хајдучка времена, брзо, у сусрет – одуговлачи се са формирањем владе и као да више ни то није сигурно, одлаже се тренутак када треба прегледати касу и фрижидер, када треба започети са испуњењем предизборних обећања, пева се и слави мада нико од Срба не види разлоге за песму и славље – баца се прашина у очи онима који су спремни на прихватање хајдучких правила, али они благовремено зажмуре – прогледавају Срби, уочавају, закључују и чекају.

Смеју се на «сиромаштво» Бориса Тадића који нема где да станује и одобравају намеру Александра Вучића да врати некадашње нормално стање политичара – да се креће сам без возача и стражара! И пореде ту намеру са онима  који ће се сада сигурно кретати у правом буљуку чувара. И сви мисле да људи не могу сачувати људе!
Па се и информацијама о хајдуцима Срби враћају Богу, вером да је све у Његовим рукама.
А лабудови?
Тица, ко тица – угине, нека ћутом, нека уз песму! Као човек, неки оде тихо, неко уз буку, неког сахрани општина, неког само најближа родбина, неком се одају почасти, неке прате праве музичке групе.... оду једни лабудови, долазе други..... живот тече, чека се киша, замириса на јесен, спусти се температура на само 20 степени за ноћ.

А ово око превоза Београђана уз плаћање? Па врло глупо су комунисти радили од 1960. па наовамо – концентрисали огроман број становника у градовима – та густина ће учинити да они дефинитивно оду са власти – научио народ да се вози, а пара нестало, питаће се ко је крив за такво стање – грађанска непослушност је опасна манифестација незадовољства и лако се изроди у нереде са свим нуз појавама....

У памет се другови лабудови – у памет се гости и пријатељи лабудова. Доста песме и весеља, јесте, победили сте, на посао!

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб


Постављено 17.7.2012.г. у 11,30 ч.

Posted by Zlatni bilten
Labels: , , , ,

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta