Labud posle pesme ugine
Лабуд после песме угине
-Имајмо
разумевања-
Веза: Наслови на Златном Билтену
«Лабудова песма» и неколико
наслова пре њега
Имајмо разумевање за одужену песму
наших лабудова – није предвиђено композицијом да се строфе понављају, а они ти
чине! Јер, лабуд живи само док траје та његова предсмртна песма.
Наши
политичари своју песму развлаче. Понављају, мењају речи и цео текст, па се то
не уклапа у композицију која синхронизује и речи песме и музику – добре композиције,
добра извођења врло често прате слушаоци ухом, гласом, пљеском руку, често се тражи
понављање..... и то су потврде ваљаности песме и извођења.
Ко сада аплаудира
наши лабудовима - нашим политичарима, који имају превелики страх да започну оно
због чега и певају - а они певају због среће што постају министри и власт, не узимајући
у обзир да се у кући мртваца не прича о смрти - Знају: Мора се обнародовати
стање државе, стање касе, стање инфрастуктуре државне власти, логистике - јавних
предузећа и државних установа, морају се сагледати закони, подршка деловима
привреде од којих, и буквално зависи, опстанак, мора се сагледати и хитно ући у реконструкцију и тзв.
проветравање у органима власти, којим је темељ ударио лично С. Милошевић.....
морају се успоставити праведнији односи везани за цене хране и индустријских
производа.
Много тога се
мора урадити за кратко време.
Са ким?
Да ли су политичке
странке стварно мислиле да ће организовати непартијску власт? Не личи ли ово садашње
стање Србије која пева Лабудову песму на повратак организацији државе где
неколико породица (овде: странака) са различитим презименима, нечим снажним повезани,
врше власт са једним циљем: Међусобно се не угрожавати, извршити извесне прерасподеле
моћи и новца, чувати се од наопаких размишљања народа и гледати своја посла – овај
породични однос власти искључује гледање посла у име оних који нису чланови породице
– овај систем подупире само породицу!
Најприближније
је то оно што већ 100 година припадници различитих црногорских племена - овде
се декларишу као Срби – чине, владајући Србијом, или новије: Оно што чине Срби
из Хрватске, Босне и са Косова и
Метохије, који су се стицајем ратних догађања нашли изненада у Србији – они се
штите, они не дозвољавају мешање у породичне послове и они су костур садашње
власти која се порађа, али никако да се чује плач, никако да узме ваздух!
Али, онa, власт, пева!
Ивица Дачић је
у циљу самохраберења «Да он то уме и може, и сме!» нанео, верујем из нехата и незнања, огромну штету Србији и то тако
што је славодобитно изјавио да ће Србија применити потпуно супротан начин
изласка на крај са кризом, супротно од целог света који се нашао у невољи и
пред самом пропашћу – он неће да води политику штедње, он изјављује да треба
трошити, да треба на тај начин покренути производњу! Трошењем уштедети за
инвестирање!
Наравно, он је
лаик за за многе послове, али и експерт политичар-математичар и чим склизне са
политичке математике он покаже да је и лаик за све остало!
Као што је
своје лаичко знање о полицији презентирао као нешто зашта му треба сваки дан
аплаудирати, сада ће, изашавши из шуме на чистину, врло брзо показати за које
области је све лаик! То је неизбежно!
И сада, после
шетете направљене наговарањем народа да троши, хтео - не хтео, мораће да изађе пред тај исти, лакомислени,
народ и призна да се био забунио, наћи ће неког другог за кривца, казниће неког
градоначелника и нижег функционера, па пробати, опет, да испоентира! Али,
времена више нема – лабудова песма је започета.
Моја порука
лабудовима-србским политичарима: Сами сте криви,
журили сте са песмом, а још време није дошло, хтели сте да на себе скренете
пажњу песмом, ма она била и предсмртна! И шта ћете сада?
Опет се
кућа мора правити од темеља – ви удешавали кров, мислили сте о боји и изгледу фасаде..... трошили
време, стрпљење народа, оно мало преосталих државних пара, задужујете се, али: ТЕМЕЉ
се мора утврдити! Знате ли ви то, занима ли то вас, где мислите после овог
неуспелог хорског лабудовског певања?
Не би требало,
ничим не заслужујете, али ево да вас упутим:
Прочитајте на
овом блогу наслов «Сценарији за довођење Србије у ред» - онај вероватни,
обележен је уочљиво. Тај ће се применити.
Мој савет различитим народним покретима
који би да се нађу на власти после Лабудове песме која траје:
И ви градите од
темеља – ако смете, а смете и можете ако се пре оснивања нисте обавезали на
конкретна чињења, неком ко вам је помогао при оснивање, развијању
инфраструктуре – ако јесте, будите послушни, лако ће вас заменити!
Ако вам се ништа законски не може приговорити, ако вам се ништа морално
не може приговорити, ако се бојите Бога, гурајте!
Само: Нема за вас купања на мору, одмора, осим ако вам други све не
програмирају!
За оне у Србији
који сматрају да нешто треба чинити; У праву сте, као да смо закаснили, али, ПА ЧИНИТЕ ко вам брани?!
За читаоце
Златног Билтена: Што се и даље бојите? Чега и због
чега? Нема другог пута осим правог, којим се стиже на одређени циљ.
Јесте, тај
прави пут је узан и са успонима, и није асфалтиран и нико не баца цвеће успутно,
али се стиже..... остали путеви су лакши, уређенији, али и под надзором оног
који их је трасирао и такав пут увек може бити заблокиран, па се даље не може.
Није тачно да
се ништа не може учинити – може, али не песмом и чекањем да нам неки Ивица Дачић
објасни да се трошењем штеди, покреће и инвестира!
Не, трошењем се
остаје без хлеба и воде, без одела, без могућности да се човек одупре поробљавању,
без могућности да сачува слободу и душу – а само слободан човек живи - робови постоје!
Шта хоћете да будете?
Помози нам
Боже само онолико колико смо заслужили!
Драгољуб
0 comments:
Постави коментар