Tužan, umoran ili uplašen...
Тужан, уморан или уплашен...
-Замуцкивање портпарола Дачића-
Веза: Наслов на Зл. Билтену
«Метла се спрема….»
Ивица Дачић са Луком Бојовићем, као трофејем
Лука Бојовић
Неко ми је проследио видео материјал у којем се види министар полиције Ивица Дачић који говори неуобичајено за њега – као да је јако уморан или припит, видео сам то, ставио у архиву и нисам посебно обраћао пажњу на Дачића - жив човек, па се и умори па се и мало напије.... нека нам је жив и здрав, он је непрекинута наша нит са другом Титом и другом Милошевићем – поново је Слоба - посмртно, мада велики никада не умиру - власт преко Дачића и његових ортака, Ружића, Бајатовића, Обрадовића... и ми као да смо на истом. Срби не старе! Као да и ја и данас имам 32 године када смо уредно у колони излазили из зграде централе Републичке полиције и пошли ка оближњој кући цвећа, све тужни шта ће са нама, сирочићима, бити када нам је друг Тито пребачен на другу, вишу, дужност.
Али, Дачић не дозвољава да буде архивиран код било кога, па чак ни код мене овако малог и незнатног, он стално хоће да нам стави до знања да је он ту, да се бори, да путује, да планира, да размишља, да води политику друга Тита, да опомиње Русе да пазе да не испусте Србију и узме је Америка, да упозорава Америку да се може догодити да ако га не буде послушала, Русија пригрли Србију.... све се нудећи да он у Србији буде нови Тито!
Пре неколико дана сам се случајно нашао у друштву неких који живе у Москви, па у причи ме у једном тренутку, један од њих, упита «А Гузоња?» - нисам знао на кога мисли јер је таквих зверки пуна Србија, па ми поможе, и рече «Ма овај конвертит, Дачић, онај што је много нервозан па једе прекомерно!»
И поред овако изграђеног мишљења код Руса он би да им се, ако буде стани-пани за његов опстанак у власти, обрати и покаже да је њихов!
Ко зна, можда би их и преварио - али знају они све о његовом специјалном саветнику, знају да и они остварују контроле над лицима која су им значајна тако што у њихову близину уграђују своје људе као саветнике.
Да је Ивица Дачић био бар на мом курсу Пословно-обавештајне службе од бар 50 часова, знао би како у основи функционише обавештајна активност и контраобавештајна заштита - није био ни на каквој обуци, па је прихватио за саветника некога ко се изненада и «ниодкуда», без оправданог разлога, појавио, јер и он мора неком да отвара душу – а та отварања душе често човека оставе и без душе и без главе!
Да је Ивица Дачић био бар на мом курсу Пословно-обавештајне службе од бар 50 часова, знао би како у основи функционише обавештајна активност и контраобавештајна заштита - није био ни на каквој обуци, па је прихватио за саветника некога ко се изненада и «ниодкуда», без оправданог разлога, појавио, јер и он мора неком да отвара душу – а та отварања душе често човека оставе и без душе и без главе!
Ко мало боље размисли, користиће и њему и знаће шта се овим објашњава.
И обратих пажњу, видех Дачића на конференцији за штампу од јуче - окруженог смешним униформама које као да је дизајнирао Гадафијев дизајнер.... окружен нечим што је њему требало да дā значај човека који нацији саопштава нешто важно, велико, нешто због чега ћемо заборавити докле нас је он, са ортацима из своје странке и из других странака, довео.... да сви вриштимо од среће као девојчице на дочецима Новака Ђоковића, што је у Шпанији ухапшен бегунац Лука Бојовић, са неким његовим ортацама, као да ми сада треба да Дачићу, и оним шареним око њега, подигнемо споменике за живота, да их носим на рукама, као да их и не плаћамо и не облачимо за такве послове!
И наравно одмах се данас у новинама појављују описи живота жандарма на граници са Косовом - да нам се укаже како тешко живе како о њима морамо више да водимо рачуна – нигде речи о висини плате, о дневницама, о бесплатној храни..... шта је то у односу на стражарску патролну службу по снегу и зими!?
Као да су они тамо волонтере и као да их је неко на то приморао и као да су ти са средњом или занатском школом могли негде да нађу боље плаћен и лакши посао, и као да сутра не могу да дају отказ... али Дачић и преко њих скупља поене.
Као да су они тамо волонтере и као да их је неко на то приморао и као да су ти са средњом или занатском школом могли негде да нађу боље плаћен и лакши посао, и као да сутра не могу да дају отказ... али Дачић и преко њих скупља поене.
И никако да каже колико је различитих стручњака који би умели нешто да производе, без икаквог посла... за комунисте је важна само полиција и зато је никада не дају неком другом под контролу. Био то Михајловић који се преметнуо у као нову демократску странку, био Јочић у кога је скоро заљубљен син судије Врховног суда под комунистима, а после опозиционар свом оцу - Коштуница, било овај неприкривени изданак комунизма Дачић, који је позаборављао и основне критеријуме којих су се комунисти придржавали.
Слушао сам га и видео да он наставља да прича несигурно, као на видео материјалу који ми је достављен, неповезано, споро реагује, тешко налази одговоре на питања која му новинари постављају.... као да то није портпарол Слободана Милошевића, као да је ту портпаролску струку напустио, а командовање, које тако воли, није усавршио.
Жао ми студента генерације, који говори као да је факултет једва завршио, а није, цене се такви!
Ја сам графолог-профилиста, имам на располагању његову фотографију са јучерашње конференције за штампу и надам се да се друг Дачић, као јавна личност неће наљутити што ћу га ја, по правилима струке, описати речима и то ставити на увид читаоцима Златног Билтена, посебно мислим да се неће наљутити јер он зна да је ово што пишем у целости истинито, он зна како спава, како се буди, о чему се саветује са својим специјалним саветником чије је занимање и стручна спрема велика тајна, зна он колико би понекада волео када би могао да се врати у омладинске дане из Житорађе или пионирске дане из Призрена, па да крене неким другим путем, јер овим је одмакао далеко и нема му, својевољног, повратка.
Профил на основу фотографије:
Ивица Дачић, стар 45 година (р.1966.г.) са фотографијом у десној руци на којој је «његов» полицијски трофеј, иако он није полицајац и иако је велики лаик за те послове, после обимних стајлинг припрема, окружен и старим, тужним старешином жандармерије који полузатворених очних капака не може да прикрије презир према себи због околности да је прихватио да учествије у оваквим, у свему циркуским, представама - обучен у униформу која као да је требована из неког магацина арапских деспота, или из италијанских хотела у Милану, смешка се свему и није присутан збивању, чији је један важан сценски део- држи Дачић фотографију Луке Бојовића и никако не личи на ловца који се сликао са великим вуком, медведом, јеленом, дивљом свињом – није весео параполицајац Дачић, напротив одсутан је, иако ужива у ономе што најбоље зна - у контактима са новинарима - он није ту, он је загледан у блиску удаљеност од 1-2 месеца када ће се тај трофеј наћи у Београду…. А та два месеца су период у којем се трофејеви другови могу одлучити на нека недела, као они од пре неки дана када су успели да јаке гвоздене решетке исеку тестерицама умонтираним у дршке четкица за зубе(?) и скоро изашли - удаљене су мисли друга Дачића, глава му је претрпана мислима оним стратешким и оним свакодневним, превише је то за њега, превише је то за њега важно и он не успева да постави конференцију за штампу коју је сазвао испред важност мисли које му се роје - зато он онако са задршком прича, зато не налази речи да опише срећу што му је трофеј у руци, јер среће и нема - он је тужан, забринут, он зна какав крај конца му је тутнут у руке - он зна да треба да се пара, а када се пара џемпер није могуће неку шару на њему прескочити - пара се све и редом!
А овај посао са Луком Бојовићем ће се тако и опарати - не вољом Дачића и не вољом било кога у Србији који се пита о било каквим парањима - Србија би да се сада покрије по глави и прегура тако док се избори не заврше…. Бар дотле, али зна Дачић шта га чека, зна шта му је речено на «консултацијама» у Америци - он ће морати да узме америчку метлу за чишћење Србије, метла је састављена од Луке и другова, и ко зна може се показати да је он, Лука, кедер (мала рибица) на крају лова, иако је Дачић са њим махао као са капиталцем - ко зна шта ће се све од њих чути, а сазнаће се све.
Тужан нам је министар! Тужан, са највећим трофејем у рукама! Ово је велики разлог да се и ми забринемо - ми нисмо учествовали у ономе због чега је друг Дачић забринут, али нас се тиче!
Лука Бојовић:
Он је уобичајеног лика за стање у којем се налази – те процедуралне полицијске ствари гурнуо је на страну, његов мозак ради као најбољи компјутер - он разврстава, сређује, маркира и већ зна шта ће и којим редом да исприча - његов лик шаље упечатљиву поруку која гласи «Добро, хтели сте ме, долазим!» и «Долазим, дрхтите, доста сам ја дрхтао плашећи се да ћете ући у глупе комбинације», «Значи тако-доообро…!»
Бог са нама – Пристани Боже!
Драгољуб
Постављено 11.02.2012.г. у 14,30 ч.
0 comments:
Постави коментар