Plasimo se sebe!
Плашимо се себе!
-Корелација самоувереност и поштење-
Страже, патроле, телохранитељи, гвоздена врата, видеонадзор, избегавање разгoвора преко телефона - јесу неке од мера које помажу да се страх смањи у некој мери.
Не постоји никакво техничко средство и никакав елаборат безбедности који би могао помоћи у смањењу страха оних КОЈИ СЕ ПЛАШЕ СЕБЕ!
Срби се плаше себе! И због тога иду у пропаст без да предузму било које, а многе су доступне, мере за спашавање. Срби се мире са пропашћу - Срби не верују никоме јер сматрају да су сви као они - а ако не верују себи значи да су и сви други вредни сваког неверовања.
Док сам радио као криминалистички инспектор, по природи посла, стално сам био у поседу извесних сума државних пара потребних за различите полицијске намене, узимали смо и по милион ДМ из Трезора НБ Србије ради показивања да наши садардници имају новац за робе око којих се воде преговори, држао сам на десетине кг златног накита у канцеларијској каси, одузимали смо на милионе ДМ које су кријумчарене, на десетине кг хероина.... и никада се нисам/нисмо плашили због тога јер су правила службе била јасна и прецизна до у детаље, а ми нисмо сумњали у себе.
Новац, злато, дрога - то су биле само робе којом смо, у име државних органа, руковали.
И није било никакве сметње да се за њу одговара и свом својом имовином уз одговарања и по другим, претходним, условима.
Онда је дошло вишестраначје, када смо као у америчким филмовима видели како се купују и продају душе Срба – прелазило се из странке у странку, занемаривале се заклетве дате у цркви, издавали се духовни очеви, кумови, партијски другови.... тада нам је туђи новац постао критеријум сваке вредности, укључујући и наш морал, некада се о том србском моралу причало као о нечем тврдом - вероватно се претеривало, али је сигурно да је он постојао.
Политичке странке трпе велику штету јер не знају колико смо ми Срби дубоко упали у понор, па у доброј вери сачињавају извесне спискове и редоследе по којима се улази у власт - али се не обезбеђују онако како то треба и бивају изигране када год се неко обрати некоме којем је новац Бог.
Ја сам пре неколимо дана на «Зл. Билтен» и на «Србијачу» поставио обавештење да намеравам да ангажујем 1.000 грађана Србије старости 30-55 година за одређену врсту посла, уз претходну бесплатну обуку - нисам дефинисао школску спрему, оставио сам Србима да сами процене да ли они заслужују оно што је тражено тим огласом.... обавестио сам их да намеравам да активирам Пројект Пословно-обавештајне службе који омогућава да се 200 пословница у Србији самофинансира, јер свака од њих прибавља пословне информације, проверава бонитет фирми и појединаца, гарантује да се са неким може, под одређеним условима, ући у неки пословни или други аранжман.
На основу информација из неке од 200 пословница ја гарантујем према ономе који тражи информацију и који је плаћа од 300-5.000 Евра, зависно од онога шта се тражи. Најмање 75% иде у развој система и пословнице која је зарадила ту суму.... значи: Зарада је врло изгледна.
За прва два-три месеца све уложено се враћа, а организују се и друге активности које доносе приходе по принципима грађанског ортаклука.
Све сам објаснио, описао и рекао да ће крајем ове недеље бити постављен образац интернетске пријава на Конкурс - Одмах сам добио већи број обавештења о заинтересованости, уз назнаку да једва чекају Пријавни лист да би га попунили. Постављен је тај Пријавни лист - посве уобичајен за природу посла који се намерава. Али...... има једно али!
То али је што сам ја доктор права и криминологије, и то ми не дозвољава да будем преварен, то али је тражење податка о имовини оних који се пријављују којом би гарантовали за информације које буду достављали.
Тај захтев је ударио у саму србску суштину! Срби су показали у самој најави да они немају намеру да било чиме, осим часне србске речи, гарантују за достављене информације по основу којих ја даље гарантујем, по основу којих неко ступа у неке пословне односе... неко улаже паре и неко је за ту претходну проверу платио 300-5.000 Евра.... и сматрају Срби да је некоректно тражење неке гаранције, ма и у висини наплаћене суме за проверу.
И сви који су намеравали да се пријаве одустали.
Ја добио опкладу, и тужан сам због тога, јер сам рекао да су западне фирме у праву када наше терају да много рада, зашта их плаћају врло мало.
Ако се у Србији појави класична фирма која тражи представнике у неким местима - а то одмах асоцира на плату, стални радни однос, путне трошкове, аутомобил - навала је велика, ако ништа не треба да уложе - навала је још већа, ако ничим не треба да било шта гарантују, а да примају плату - прави се невиђена гужва... сви би хтели!
И шта рећи на резултат ове моје пробе?!
Шта рећи ако у Србије нема ниједног човека који је спреман да за свој рад одговара, а спреман да има користи?
Шта рећи на закључак Срба да је некоректно да они гарантују својом имовином за лојалност на коју се обавезују и која их спречава да када упознају систем исти организују у сопственој режији или у режији истих онаквих какви су и они?
Због чега би нека страна фирма давала Србима нафту и вештачко ђубриво по привилегованим ценама – робе неопходне у Србији, које би се плаћале производима Срба, када они нису спремни ничим да гарантују да ће поступати по договору?
Због чега неко треба да верује незапосленим, сиромашним и оним који сумњају у себе?
Срби су изгубили самопоуздање. Самопоуздање има само онај који је поштен и који зна нешто да ради, односно који за свој рад сме и да одговара.
Ја унапред могу да гарантујем да нећу пљачкати банке – и смем да свом својом имовином гарантујем да то нећу чинити. Какви су Срби који не смеју да гарантују за себе? Па за кога и зашта они да се ухвате? Повијају се на сваком ветру као млада воћка без коца као ослонца.
Ова проба је потврдила и моје мишљење о Србима који сваког дана читају наслове на Зл. Билтену, сваког дана их је 150-200, али нема коментара, нема изношења њихових мишљења, нема њихових чланака.... кажу шта да пишемо када се слажемо са написаним, ето свака вам част, Бог вас поживео и сл. уз строго вођење рачуна да се не напише нешто под именом и презименом што се постојећим србијанским властима не би свидело.... а ја цео свој живот, у привреди, у полицији и сада међу Србима које и не познајем, добијам признања за храброст, тапшу ме по леђима и увек спремни да ме се одрекну!
Али, знам ја то, па одрекао се Свети Петар Исуса Христа, а ко сам па ја?
Али, знам ја то, па одрекао се Свети Петар Исуса Христа, а ко сам па ја?
Срби не верују у Бога – обредно веровање искључујем – а очекују од Њега неку помоћ. За годину дана се јавио само један човек из Лесковца под својим именом и презименом тражећи да мој познаник, коме се молбе испуњавају, моли за његову супругу – јуче ме обавестио да је прошло месец дана од дана молбе, да је уочио позитивне промене па сам му узвратио, оним што ми је познаник рекао, да прати ситуацију јер би до следећег лекарског прегледа требало то стање да се среди. Очекујем да ме о томе обавести.
Али, тражио само један, од 59.000 читалаца!!!
Толика нам је и вера, зар не? Или је само један од 59.000 имао потребу да ми се обрати по том питању?
Резултат нашег самопоуздања је једнак величини и тврдоћи нашег поштења - то је та корелација!
Сада и ја сāм боље разумем приметну уздржаност и уздисање мог познаника да се чешће помоли за нас – избегава, проба да ми објасни, показује ми примером да не треба, а моли често за неке у далеким крајевима...... ја њих видим на телевизији, а он и на неке друге начине. У праву је - првом приликом ћу му то јасно и дефинитивно признати.
Када буде расписан прави Конкурс, јер је ово била моја проба, он ће изгледати уобичајено! И неће се гледати да се помогне оним који се пријављују већ ће се гледати профит фирме која ће их ангажовати, што ће рећи да ће уместо планираних 75% моћи да задрже за себе 25% - биће подвргнути правој западњачкој контроли, неће им се веровати и неће уопште бити уважавани, и добијаће по 200 евра месечно на име плате да буду на дохват руке, док ће се самофинансирајући приходи пословнице предавати централи фирме.
Отприлике ће се успоставити однос као у мега маркетима «Идеа».
Ова фирма не жури - а свакако мање има разлога за журбу од Срба и Србије.
Драгољуб
Постављено 11.2.2012.г. у 17,00 ч.
0 comments:
Постави коментар