Sta ce biti, vec se dogodilo!
Што ће бити, већ се догодило!
-Истину знамо, али нам се не свиђа-
Стање у свету је озбиљно - Свет се урушава. Овоме треба веровати, тек када су и Срби на такве догађаје, помало и узгред, обратили пажњу!
Међу Србима делује моћни катализатор – раздвајају се Срби - а то је и био један од најважнијих циљева деловања ово моћног катализатора - на две стране: Једна је она која покушава да живи у кући која прокишњава, тако што су се они склонили у део који је још сув - са свим својим новцем, некретнинама и «Комбинацијама», које би, чим се одрже ови најављени Мајски избори, требало да учине да буду још богатији, још важнији још моћнији, све у нади да ће тако прекрити своју силну несрећу и силан страх у којем интезивно живе у последњих 21 годину, 21 годину превара, лажи, пљачке, ратова, богаћења и упропашћивања заједничке куће-Србије и друга је она због које се све ово и догађа, она којој треба помоћ за утврђивање у вери и за трајну одлуку да остане на страни Добра, она која иако на великим искушењима, много мирније сагледава укупно стање, сагледава оне којима је можда, понекада и на кратко, завидела, како се боре и како желе да се надају да они могу остати на суву у кући која прокишњава!
Гледају се Срби једни на друге, као на различитим странама у рату, а и јесте рат НАЈВЕЋИ у овој Цивилизацији – од последњег Потопа па до данас - јер и јесу сада Срби на различитим странама и како се време, до последње, и одлучујуће битке, смањује бројчано се мењају ове супротстављене војске – увиђају они са оне Прве стране, они који би да своје «Комбинације» реализују, али им се никако не да.... падају на свака два-три дана у стање слично спремности на предају, на «најгоре» како воле да описују своја стања, све се чудећи како им ништа не полази за руком..... па онда, себе ради набрајају своја добра дела, као да су људи ти који своја дела квалификују у добра, и као таква их негде евидентирају, као да су сви људи способни да себе и своја дела поштено сагледају, мислећи да ће Бог њихову рачуницу прихватити без провера, а не знајући да се тиме опет, додатно, сукобљавају са Богом, који је саком човеку доделио и «књиговођу», који пише, обавештава и који је увек спреман да поднесе рачун о човеку о којем води «Књигу».
Они други, бројнији, сиромашни, на искушењима, са довољно времена да и они размишљају о својим делима, о уобичајеним поступцима који су их, добрим делом, и довели до стања у којем су....јер у тајности свога срца они знају истину, али је нерадо износе, да не изгубе углед разборитог, проницљивог, спретног.... оног који је врло ретко, или никада, грешио, коме су за све криви људи, Тито, Милошевић, Руси, Американци, суша, киша, снег, па и сам Бог који им је одредио тако лошу судбину - «као да сам се на Бога бацао камењем!», како почесто говоре - а као да нису, као да није бацање камена на Бога, који је сваком човеку дао разум како би пазио шта чини и као да сваком човеку није дата, ничим ограничена, Слобода опредељења за Добро или Зло, а они се опредељивали за Зло!
Ни то Добро и Зло немају тврд оквир, људи га дефинишу по својим најличнијим осећањима и у друштву оних који на одређене ствари гледају на сличан или исти начин – па сами људе творе на Земљи то Добро и то Зло!
Колико се оно уклапа у аутентична Добра и Зла, осећају још за свог живота сви људи и њихове државе! Једноставно је: Само се упореди то што су они направили са оним што је у непроменљивом «Шаблону» - преклапање/непреклапање је резултат по којем се плаћа!
Колико се оно уклапа у аутентична Добра и Зла, осећају још за свог живота сви људи и њихове државе! Једноставно је: Само се упореди то што су они направили са оним што је у непроменљивом «Шаблону» - преклапање/непреклапање је резултат по којем се плаћа!
Многи са оне Друге стране, бројнији..... који се муче, који понекада завиде оним са Прве стране, у својој принудној скромности, могу оно што они са Прве стране никако не могу – они могу да спавају!
Један од највећих казни, једна од најсуровујих метода којим се сваки човек натера да исприча све што зна или да умре, јесте забрана спавања! Забрана спавања, то и сви бандити знају, јесте забрана обнове снаге душе, забрана контакта са Извором свих душа, који их док њихова одела мирују, снабдева додатном снагом, који их поучава, саветује, дотерује њихове планове, указује на грешке у плановима, указује на опасности... и тако обновљене их опет пушта да чине што мисле да је по њих добро - а то што је по њима добро може да буде велико зло!
Али, присиле нема. Душа која се кроз сан не обнавља, пропада, не лиња се као лисица када у току дуге зиме, не може да улови храну за себе.... па је једна од најружнијих шумских животиња у пролеће!
Исто тако изгледа и душа и њено одело-тело човека, ако се души ускраћује обнова која се обавезно и увек обавља у току сна. Ова обнова се код мањег броја људи обавља и у њиховом будном стању, када она (душа) са задовољством обавља неку делатност која није из делокруга који се код Бога налази на «Шаблону» на страни Зла, када човек радећи по Вољи Божијој ужива у резулатима свога рада.... таквом је довољно врло мало сна - познато је да се понекада човек потпуно обнови за пола сата сна или полусна, када су и душа и тело у стању као да је душа спавала више сати.
Они са Прве стране не могу ДА СПАВАЈУ!
Они, богати, моћни, на функцијама....налазе се у власти најсуровијих бандита који им не дозвољавају сан. Ти људи су сами себи ти сурови бандити! И круг је затворен!
И поука је очигледна.
Ко би се мењао са онима којим није дозвољена обнова душе-кроз САН?!
Верујем да би понеко то учинио, на дан-два, али би се потом предомислио! Сан, посебно сан после Добра се не може поредити са било чим што поседују они који немају проивилегију да могу да легну и спавају – наслове на Златном Билтену, тако је то удешено, читају углавном они са оне Друге стране, они скромни, какав сам и сам, па они о овоме могу да размишљају, да верују или не верују, али и понеки од оних са Прве стране – они знају да сам у целости у праву, понеки ми се и обраћају, понеким нешто од овога и поновим више пута у по једној - две реченице, они би волели да пређу на ону Другу страну, али не могу!
«Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богаташу ући у Царство Небеско (одрећи се богатства)! Прешли би они на ову Другу страну - страну људи чије се душе кроз сан обнављају, али..... милиони, «комбинације», куће, кумови, «шеме», углед, моћи, љубавнице, завист других што их одржава у животу.... када се то све стави на гомилу чини да они увек остају уз своје богатство! И уз несаницу, и иду обавезно у пропаст!
Све што ће бити, већ се догодило!
Једном се Бог јавно обратио људима и на камену исписао основе понашања која би Он сврставао у «Прихватљива!» и оставио људима да то поштују или не поштују - потом је људима преко Изабраника давао савете, опомињао их, објашњавао и указивао, а неким, који су Му били посебно драги, дозвољавао да баце поглед у будућност - да виде шта је Он наменино појединцима, државама, народима, царевима... јер се оно што се сада догађа и оно што ће бити, већ догодило – Бог је знао своје делиће, своје делове смештене у срца људи, као душе тих људи, шта ће оне планирати, чинити, како ће владати, како ће се понашати, те им је и одредио оно што ће им се догађати, у глобалном, јер се неке душе ојачавају и окаљују и буду у ситуцији да буду изузимане од општих или претежних судбина.
Бог је преко Пророка све објаснио. Унаред, на хиљаде година. Све што се сада догађа на Земљи, догодило су Небу у тренутку одређивања судбине појединаца, народа и њихових држава. Све што се догађа и све што ће се догађати, већ се догодило!
Ми идемо стазама којим смо већ прошли, ми идемо путем који нам је одређен, а нама непознат, али је то наш пут, он нам је одређен по основу глобалног, али и у складу са нашим поступањима и жељама.
Бог одређује те путеве у складу са највећим бројем жеља и заслуга појединаца и народа.... јер Му је познато који ће пут људи одабрати. Он неке путеве поравнава, уређује, засађује лепо мирисно дрвеће поред пута, са доста хладних извора и прелепих места где се може застати ради одмора, Он изнад њих не пушта кише, грмљавине, снегове или ветрове, они су светли али не смета та светлост, већ прија..... Он и друге путеве припрема.... они су сушта супротност првим путевима.... тим забаченим, запуштеним путевима иду оне запуштене душе које су време боравака на Земљи, ради јачања и стицања искустава, само повлађивале жељама тела – а тело, по природи свог састава, хоће мого што-шта, што му у тренутку чињења ствара задовољство, а на крају прави велике проблеме - забачени и запуштени путеви и место настањења таквих душа је истоветно запуштености такве душе.
Ових, запуштених, душа, много је више - без обзира шта је чинило њихово тело и какву је функцију вршило....ти путеви и место настањења у Небу су оно што је та душа за себе припремила боравећи у телу човека!
Нама се сада догађа оно што су стари Божији Изабраници давно наговестили, али и оно што је поновљено пре 100-50-20 година. И то није непознато! Све је речено о Америци, Русији, Европи, Јеврејима, Србији.....
И Бог је непромењив, Он је Истина, Он никада није Земљу оставио без својих Поверљивих људи - без Изабраника. Они помажу Вишим Бићима јер боље познају збивања на Земљи - неки од њих могу да заслуже да им се молбе испуњавају, жеље остварују, а неки могу чак и да предлажу оно што ће Виша Бића учинити...... и они имају само једно ограничење и само један услов - да одговарају за оно што траже или предлажу!
Када прихвате одговорност то се догоди! Прво се то догоди у Небу. Тада се догађај стварно и збио - потом, после одређеног времена, рефлексија тог Небеског догађаја, стигне и на Земљу - истоветно као у огледалу -обрнуто, лице са Неба гледа на Земљу и то лице са Земље гледа у Небо!
У жељама и предлозима тих, неких изабраних, људи могу да буду казне и награде за појединце, народе и државе - све се догађа до у детаље на Земљи и то је запечаћено као непромењиво, када је у Небу прихваћено.
Ово што се догађа у Србији и свету је поодавно запечаћено! И није непознато! Србији је намењена улога некадашње Библијске Нојеве барке - на којој ће се спасити одређен број људи - то неће бити само они који сада живе у Србији, јер многи и сада када је Плима будућег Потопа, фигуративно речено, већ видљива напуштају Барку и иду у сусрет таласима који ће и њу, Србију, окрајком, запљуснути, како би се у тим таласима изгубили..... јер неки Срби не виде и не чују, не верују и немају више стрпљења, одлазе, док они Срби који су већ у даљини, где само слеп не види шта се спрема и догађа, као нојеви забијају главу у песак и не враћају се отуда..... али...Бог није само Бог Срба, Бог је Бог сваком човеку, одређен број људи напушта пределе са великим таласима и настањује се у Србији – Новој Барци спаса. Колико ће бити људи на овој Барки? Довољно!
Шта ће Срби чинити са «својом» Барком?
Бушиће је, крпиће је, псоваће је јер је спора и неугледна, јер је на ручни погон, јер се тешко са њом управља, а као да она негде треба да путује, као да она није само барка-острво сувоте где се треба сместити...неће Срби волети Србију-Барку, хтеће да је преуреде, префарбају, привежу за велике морске бродове који тону, али имају звучна и модерна имена, лепша, туђа! Туђе заставе, лепше униформе капетана..... али, бродова који тону!
Србија није власништво само Срба – она је намењена спасавању одређених људи целог света – позивани су наши из Амерке и из Европе, указано је да се чекају избеглице из Грчке, Немачке и Русије..... али и тамо се боре у бродовима које су захватили јаки ветрви и невреме, верују у силу и памет људи, боре се за места на командном мосту бродова који ће потпонути....они су потонули давно, када је то запечаћено у Небу, али они чекају да њихови бродови потону овде на Земљи!
Не предзимају ништа друго осим што се боре за командни мост!
Шта раде Срби?
Чекају Ђурђевдан, да се наместе и слушају и гледају како ће и нови крмари да уместо да окрпе труп Барке, учврсте крму, обезбеде крму од оних који би могли да јој промене правац и усмере ка пределима у којим се већ потапају велики бродови, како фарбају кабину команданата, како истичу своју заставу, како постављају почасну стражу и музику, не видећи да вода улази и да ће се и сама Барка потопити.
Срећом.... Србија није Барка која се може потопити, срећом да она има крму којом се не рукује само на језику Срба са «Комбинацијама» и срећом да је запечаћено да је она место сувоте за одређен број Срба и других људи, од којих нико неће бити теран да на њој остане, или да се на њу врати, али никоме, ко буде послат да се овде настани, неће бити брањено – није Србија Барка Срба - она је Божија Барка и на њој ће се наћи места за пробране и Грке и Немце и Русе.... ми их не бирамо!
Посебно не Срби са «Комбинацијама!
Ми само морамо водити рачуна да ови који ће за Ђурђевдан доћи на командни мост не продају ову Барку - није њихова, није ни наша, она је Божија а дата Србима на чување. Пазимо шта радимо!
_____________________________________
Богојављенско обавештење Србији
(19.01.2011.г.)
-Последња строфа-
Србија је Живог Бога Престо-
нек не иде где је зову људи,
они људи којима се суди-
нека гледа шта је Богу мило,
да би Срба и по Суду било.
Записао Драгољуб Татомировић, Постављено 19.01.2011.г. у 19,55 ч.
_____________________________________
Бог са нама - Пристани Боже!
Драгољуб
Постављено 28.02.2012.г. у 15,20 ч.
0 comments:
Постави коментар