Kolji, ne budi!
Кољи, не буди!
-Плодови сетви 1941-2012.г.-
Упамтио сам информацију из нечије јавне приче везане за овај последњи рат Срба у Босни и Херцеговини, која је сликала тежину и незаинтересованост Срба за своје територије, како у Босни тако и у Хрватској, сада на Косову – и не могу да је заборавим! Њом се сликовито илустровала незаинтересованост Срба и за сопствени живот, који је непоновљив.... рекли су да су Срби у Босни, у рату, на «Мртвим стражама» спавали, а да су изнад својих тела написали «Кољи, не буди!»
После је о томе било анализа, позивани психолози, официри, генетичари... говoрило се да су Американци користили генераторе ниске струје који су слали на одређене, србске, територије струје ниског интезитета, сличне оним који се стварају код уморног и поспаног човека, јер се нису хтела обелодањивати и неки други разлози - јер је таква незаинтересованост била и необјашњива, само психолошким, знањима!
Посебно не знањима психолога који су предодређени да нас поучавају о свему, пропуштајући да поведу рачуна о начину свог облачења и уопште понашања, које је на ову професију бацила толико негативног да ће се било када вратити поштовање те професије.
А и како би, када се психолози, мислим на оне познате у јавности, баве само политиком без икаквог поштовања етике, професије, личног достојанства.
Када је пала Србска Крајина у Хрватској, под налетом америчко-хрватске војске и уз договорену наредбу из Београда да се не пружа никакав отпор, када су се разне опасне «Книнџе» са све црвеним береткама специјалаца дале у бежанију. То су они исти који су повремено довожени у Београд као испомоћ ради растурања демонстрација против Милошевића. И који су се истицали у савесности обављања посла!
Тада се код чесме на Теразијама у Београду појављивао и Радован Караџић да би узимао учешћа у претњама онима из Србије који су имали нешто против његовог друга и саплеменика Милошевића!
Милошевић је на ту бежанију и масовни егзодус Срба из Хрватске мудро, какав је мудрац иначе и био, ћутао - касније су у штампи били наводни његових разговори са његовим друговима из Хрватске-комунистима у странкама са другим називима, који су га обавештавали кога му и у коликом броју шаљу, а он протествовао говорећи да му они и не требају.
Једино је преко надлежних у општинама пописивао слободне собе у новобеоградским становима како би се ти придошли сместили у њих и како би он свој план спровео са што мање проблема.
Наравно, већи део Србске Крајине и већи део Босне, као и Косова, настањивали су Срби – сељаци!
Општине Сремска Митровица, Богатић и Шабац, пописали су празне куће у Мачви и Срему и слободно обрадиво земљиште.... често и са свим потребним пољопривредним радилима, како би се извршио прихват сељака-бегунаца, који су наилазили тракторима и запрежним коилма.... Нудили сељацима сеоске куће, штале, шупе, земљу, дочекивали их на «Павловића мосту» у Бадовинцима, са списковима, по селима да их сместе, разместе, помогну.... али, нико се на то није обзирао, наставили до Београда и тада су се паркирала запрежна кола и трактори у Пионирском парку у Београду – многи су се мучили, патили, спавали у заједничким смештајима, примали социјалну помоћ, јели у Народним кухињама, продавали шрафове на пијацама, веш из Турске на улицама.... али се нико, или је тај број занемарљив, није одлучио на живот ван Београда, Новог Сада, Зрењанина.... друге дестинације су биле неинтересантне.
Ниједна девојка или млада жена се није удала за сељака-домаћина из Војводине, Мачве, Поморавља.... радије су се «сналазиле».
И после те поплаве у Београду имамо врло велики проблем – у њему има 100.000 жена више, те је борба за мушкарца невиђена, отимају се ожењени, неожењени, они са факултетима, власници радњи.
Као када дођу дивљи па отерају питоме. Истовремено празна села у Босни и Србији, куће се гасе, јер побегуље више никада неће да кроче у село - побегле из села заувек!
Ох, како ће њима бити тешки ови месеци који долазе, како ће многим од њих бити жао што нису прихватили понуду на «Павловића мосту»!
Тада се у Београду морало успети. Највулгарније обучене младе девојке и жене су биле оне које су говориле јекавски и ијекавски, одједном су биле модисткиње, докторке, адвокатице, манекенке, певачице, тв водитељке, шоуменке, политичарке, посланици, министри, амбасадори Србије који имају и хрватски пасош – видевши како се облаче девојке у Београду, имитирале су их у облачењу, биле још радикалније у томе, унеле један нови начин понашања са свим слободама о којима се некада причало, или је неко маштао да ће то доживети...
После бекства, све слободе су се уживале у највећој могућој мери. Они су у Београд дошли директно из самоуправног социјализма, овде су очекивали живог Тита, који би им омогућио да наставе живот какав су водили у Хрватској, да им се све обезбеди, уз стално замерање и напомену како је у Хрватској боље, чистије, како је култура на вишем новоу, како је «Бањалучки ћевап» нешто невиђено, све истичући нашу кривицу што не испуњавамо њихова очекивања!
Њихови новинари и уредници, њихови водитељи на телевизији и у једном тренутку овладали и надвладали, те као да живимо у Босни и Хрватској – ми би требали да се прилагодимо њима, а не они нама - домаћинима!
Тада, али и пре тога, када је реч о онима који нису чекали пад Книна или Сарајева, који су стигли у Србију, учлањивали се масовно у СПС, а он им узвраћао давањем личних карата како би могли да гласају за Милошевића и СПС, нико није ишао на било какав протест!
На протест на Тргу Републике у Београду, на дан пада Книна, који и није пао јер га нико није ни бранио – Хрвати су се у њега једноставно ушетали, шенлучећи пуцањем из оружја и сликајући се у празном центру Книна, који је био преименован у престоницу, од политичара су дошли САМО Вук и Даница Драшковића и нас 10-15, међу њима и ја са мојом ћерком, иако немамо никакве ни родбинске ни познаниче везе у Босни или Хрватској!
Нама било жао због Милошевићеве издаје и њихове муке, а још нисмо знали да су одбили позив на смештај у селима!
Тада нико од оних пре придошлих из Хрватске, Босне, Косова, није имао ништа против таквог понашања Милошевића!
Срби из Босне су у једном дужем периоду напуштали Босну па су и њих и Србе из Крајине на силу мобилисали и враћали у јединице Територијалних одбрана са циљем да се сачува бар део тих територија. За кога?
Они, Срби, нису за њих (територије) били заинтересовани, осим ако су имали нека имања да их продају како би се сместили у Београду и Новом Саду.
Ишли су Срби из Србије да бране имања Срба из Босне и Хрватске, док су они отуда пристизали у Србију, куповали куће, станове, отварали предузећа и занатске радње..... све радили исто што су од 1982.г. радили Срби са Косова и Метохије!
Мени је жао наших, србских, територија на Косову и Метохији, Босни и Хрватској – али оне су престале да буду наше у целости или делимично, у тренутку када на тим територијама нису желели да живе Срби!
Срби са Косова и Метохије су продали Косово – продали земљу и оно више није наше! Оно правно гледано јесте наше, оно је Србија, али ми немамо народ који би тамо хтео да живи. Краљ Александар Карађорђевић је Србима на Косову и Метохији доделио имања, али без клаузуле да га не могу продавати - будући да су то били некадашњи, по пореклу, Срби са Косова настањени у Хрватској, они су то лако продали Шиптарима! И радовали се тим продајама, јер су преко ноћи постајали богаташи!
Молим да у вези овога нико не улази са мном у полемику – ја сам тамо радио, проводећи сваког месеца по недељу-две, од 1979-1990.г. и све гледао!
Немојте се са мном спорити око тога - изгубићете! И натераћете ме да испричам и још понешто, што вам се никако неће допасти, а истина је у целости и врло доказиво! Ја сам бринуо о сузбијању кријумчарења, у тим критичним годинама, на том изгубљеном простору.
И потом су опет Срби из Србије, ничим везани за та три изгубљена србска простора протествовали, организовали демонстрације, правили планове за њихов(!) повратак који њима није падао на памет и о томе су ћутали, а са стране су их гледали, опет незаинтересовани ти којих се тиче (ми мислили да их се тиче)!
Да их се тицало, да су имали право после продаје Шиптарима, да су волели Косово, па ко би им бранио да су се њих 250.000 појави на граници са захтевом да се врате својим кућама, ко би им могао забранити?! Па Американци руше режиме правих држава са 10.000 демонстраната, а ово, ко би то могао да игнорише?
Али, где да се појаве - на свом некадашњем кућном прагу, а из куће изађе Шиптар са Уговором о продаји и потврдом да је све исплатио!
Ја никада нисам бранио ову ДОС власт, никада Тадића и ове око њега, али којим аргументима он да се служи – Оним да су ту некада живели Срби! Који више ту не желе да живе! Оним који су узели паре од Шиптара!
Нема повратка у посед продатог осим да се то откупи – ако нови власник то жели да прода! О продаји треба мислити на време.
Он може да се избори, и то ће се вероватно на неки начин решити, за права тих 100.000 Срба преосталих на својим имањима и за цркве.... остало... тешко.
Немци из Војводине протерани због сарадње са Немцима-окупаторима, али нису сви учествовали на исти начин – њихова имовина одузета, мењала власника, али је само њихова тапија аутентична и само она има правну снагу и само она може да правно дејствује у успостављању претходног стања власништва, остало се засновало на неправном средству и никада не може постати правно, те ће се они, ако буду хтели, вратити на своју имовину. Приватно је неповредиво у свом уређеном свету. Не може Борис Тадић данас да маше старим геодетским књигама у којима стоји да су Срби већински власници Косова - нису, чим се упишу нови власник и тај аргумент отпада!
Остаје му само аргумент државне целовитости - док не промени устав и са својим партнерима комунистима из СПС не унесе у устав ново фактичко стање на терену. Тада се више ниједна општина не мора држати Србије, свака се може одвојити и то ће нам се и догодити!
Да, око 10-20% је продало земљу под присилом, у време када је Србија имала извесне ингеренције и на Косову, и пре тога када је имала веће ингеренције, па на кога сада да упре прстом у вези те присилне продаје, у крајњем на себе, јер су Тадић и Дачић настављачи те политике и власти под којим се то дешавало.
Остали су, браћо Срби, своја имања продали по ценама много вишим од реалне!
Колико сам могао радио сам на разјашњавању тога, али је Уставом СФРЈ из 1971.г Косово изузето из Србије, и то што сам радио је било кријући од ССУП-а, у којем су главну реч водили Срби, који је Косово третирао по Уставу СФРЈ, као конститутивни елемент федерације и уз добру вољу Шиптара који су били лојални Србији!
Радио сам илегално, кријући се од ССУП-а, од УДБЕ Србије, ризикујући службене и законске проблеме, све као да сам знао да ће доћи ово време када мирне савести о томе могу овако да говорим!
Ми, Срби са Косово и ми Срби из Србије смо предали Косово Шиптарима, 1989 и 1990.г.! Ово је сада само технологија предаје – онда је то постало фактичко стање сада постаје правно!
Жао ми је много, али је то тако! Жао ми је онолико изгинулог народа, намученог, и жао ми је што је косовским Шиптарима изречена смртна казна, која се извршава!
Они су желели да постану власници Косова и Метохије – ми смо били газде! Они су могли да на век векова то само желе, да ми нисмо желели њихове паре.
Знали смо да су од трговине дрогом и није нам сметало! И све те паре узете од Шиптара за имања пропале – куповали Срби станове и пословне просторе у Београду да би их издавали – нема коме да их издају.... паре од дроге никоме не доносе срећу!
Одем ја понекад у Грачаницу, причам са Србима - они немају ништа против свог статуса и лепо сарађују! Са Шиптарима. У вези послова, кажу смешкајући се некако значајно - као када сам сузбијао трговину дрогама, давне 1990.г.- и тада сам виђао те осмехе када сам прикупљао информације.
Врсне патриоте, врсни уредници, врсни новинари, директори, судије, начелници, тужиоци, команданти, разни «Пиарови»..... постали су ти због чијих се територија Србија годинама исцрпљује, раубује и има третман живота под неочекиваном најездом бахатих рођака који су дошли са неодустајним планом да успеју у Београду!
Београд се увећао за 500.000 становника, за толики број је требало обезбедити скупу градску инфраструктуру, образовне, здравствене, комуналне услуге.... и пре два месеца сам једној љутитој (делимично оправдано) новинарки-познаници на питање «Када ћемо ми Београђани владати Београдом?», одговорио «Када научите јекавски или/и ијекавски!».
Сви велики стамбени блокови у Новом Београду су са веома измењеном структуром становника – почели од малог броја странаца, а онда стигли наши из Босне и Хрватске до 10-20% на списку житеља тих блокова.
Ја овом приликом немам намеру да износим ништа друго осим да покушам да објединим разлоге за овакво стање у којем се Србија налази и из ког се никако сама никада неће извући.
Ја имам намеру да пробам да то објасним, знајући какав одијум беса ћу навући на себе, да ће ми се за тај проценат, и много више, смањити број читалаца, јер су многи моји читаоци пореклом из Босне и Хрватске, још од Титових «Влакова без возних редова» 1944-1970.г. па до ових нових који иду нон-стоп!
Јавну, медијску, и сваку другу, сцену у Србији обликују главни уредници који нису рођени у Србији – они из Хрватске, Босне, Црне горе, коментатори су такође у већини из ових наших крајева, и њима се, уживања ради, прикључују коментатори из тих крајева, али и из Србије, несрби, «патриоте» спремне да се за Србију боре са свих десет прстију на тастатури компјутера. Као, они се боре информатичким средствима, док би ипак неко други, својим леђима и главом, да предузме нешто конкретно!
Власти се не мењају захтевима - захтеви су легитимни и власт каже да им се пружа могућност да је на сваке 4 године оцене! Остало је под одређеним режимом забране или условљавања, и ту се ови «борци информатичари» повлаче!
Погледајте најзначијније «Патриотске» Интернет портале - можда се само 2-3% коментатора потписује, остали су кодирани најпатриотскијим могућим називима, Срба, Великосрба, Србенди, Србенди из ЦГ и сл.
И тако кодирани критикују власти у Србији – оправдано - имају у џепу Путовницу, гледају «ХРТ» и анализирају какве им могућност сада пружа Путовница када је Америка укинула визе хрватским грађанима....... увек спремним на нови покрет и селидбу!
Овде: Брђани, већином, повезују се на уобичајен начин, помажући се «у туђини», често се женећи само међусобно, када се користе сва средства за остварења циља!
Корупције у Србији је било одувек помало, много од доласка на власт Слободана Милошевића, а неподношљиво много од доласка Срба из наших крајева - Косова, Босне и Хрватске! Од месне заједнице до УДБЕ и полиције!
И до самог председника Србије, који је крив ако не зна шта му се догађа у држави, који је такође више њихов него наш, мада је он нас свију, а не знам у чему је била разлика када је био и онај који је рођен у Србији, Милан Милутиновић, Зоран Лилић, Драгослав Марковић, Петар Стамболић и експерт Милошевић који нам је оставио у аманет свог духовног сина Дачића којег се нећемо отарасити у наредних 55 година! Јер се човек школовао за политичара и уме да одабере саветнике! И највише воли математику-постизборну!
Јуче је Србија фактички пристала да се поред ње као државе, члана међународних организација појављује и њен део, Косово, као самосталан субјекат! То се зове признање самосталности територије – небитна је форма организованости те територије, те напомене у фуснотама – тај део сада равноправно учествује и то и јесте суштина државности!
Браво за мајсторе који су нас надиграли! Нас који смо изабрали овакву власт од 1944.г. до данас – они су имали задатак одређен од КПЈ! Србијом су стално владали и сада владају комунисти – комунисти су анационални интернационалисти, који систем власти заснивају на НЕГАТИВНОЈ КАДРОВСКОЈ СЕЛЕКЦИЈИ, због којег пропада Србија и због које прети велика опасност да се распадне Русија!
ОВО ћутање, овај МУК је резултат дугогодишње негативне кадровске селкције у Србији, она је произвела грамзиве Србе, спремне да прећуте све ако они имају ма и најмањи интерес!
Даће Бог Србију неком другом народу који ће је волети, пазити и чувати! А када се то догоди онда ће Срби знати шта су требали, могли а нису хтели да ураде! Чекали да неко буде први, да они могу да се оправдају или се окрену и побегну!
Пре неколико месеци је Србија пристала да други њен део – Војводина, отвори своју прву амбасаду у амбасади Србије, без обавеза да јој полаже (Амбасади или Србији) рачуне - идентично је то било са Косовом по Уставу из 1971.г., када је Косово директно комуницирало са савезним органима, као Србија, Хрватска, Македонија.... отишли нам и Косово и Војводина, неприметно.
Јер тако хоће Срби!
Да ли неко протестује – не мислим на улици – то на улици је фоклор организован од власти, да ли се скупио потребан број потписа посланика да се закаже седница Скупштине и обори Влада - није и неће, чека се Ђурђевдан, избори, мала размештајна акција функционера и идемо даље, док се Србија не подели по регионима како је то предвидео др Коштуница, експерт за упоредно уставно право, демократа чији је отац био судија комунистичког Врховног суда, који је заборавио да у Устав унесе одредбе да су избори за парламент или за председника важећи ако изађе више од пола бирачког тела па донесу већином гласова неку одлуку, који је заборавио да унесе одредницу да је председник државе ОБАВЕЗАН да после избора за парламент повери мандат за састав Владе најјачој парламентарној странци, па овај у Србији то повери коме он хоће, који је заборавио да унесе одредбе о решавању ситуација када је очигледно да се власт одрекла положене заклетве. А ништа није заборавио - тако је хтео! И тај сада не ћути-опет би необавештени на власт!
Хтели смо – гледајмо!
Пристајали смо – трпимо!
Кукавице смо – ћутимо!
Драгољуб
Постављено 25.02.2012.г. у 17,20 ч.
10 comments:
Господине Драгољубе не желим улазити у полемику са вама али грешите много нису Срби продали на КОСОВО и Метохији него несрби.Кажете и пишете о нечему од 1979-1990 али се нисте осврнули много пре тога, од 1946 па до 1979.Моме деди је одузета кућа и кућевни плц у селу Дреница и поклоњено шиптарима а знам и многе који су све тако изгубили и који су затварани и по разним комунистичким казаматима завршили.Највеће злодело које је СРБСКИ народ на Косово и Метохији задесио потиче и дан данас из самог проклетог Београда.Сва зверства које су шиптари радили над Србским народом ЗАТШКАВАО СЕ И СТАЈАЛО НА СТРАНИ ШИПТАРА под идеологијом да се сузбије Српски национализам по цену нестанка сопственог народа.Ако већ хоћете писати о некој болној теми пишите објективно а не гледајући пар година погубне комунистичке тираније над Српски народом.Поносим се што сам Србин рођен на Косову и Метохији али од како памтим за себе нисам имао слободу коју су имали Срби из централне Србије поготово онај део који је уназадио Србију из самог Београда.Осврните се мало на превелика зверства шиптара да се и не помиње да је комплетан СС одред Скендербег помилован и прикључен партизанима командант тог одреда је после рата био јавни тужилац дали у Пећ или Призрену а њихова зверста над Српским народом су невиђена.Нажалост нису СРТБИ продали ништа већ неСРБИ и олош копји је био на власт и који нажалост још увек је на власт.Видим по вашем писању да сте били на некој већој функицији и зато васа и молим да када пишете о томе када сте предали СТАРУ СРБИЈУ не пишете никако ...Ми, Срби са Косово и ми Срби из Србије смо предали Косово Шиптарима, 1989 и 1990.г.! јер мој деда не може мирно да почива а и многи други који нису дали .А само ме интересује да ми објасните оно што ми није јасно нити може бити пискарања по Београду да је све изгубњено а покривају разне малверзације и огроман новац да се заглупи народ и да им се затворе очи над срмним недела како своје власти тако и шиптарских терориста... Ако КОСОВО није наше...зашто траже да га дамо?
Ако је њихово... зашто га отимају?
Ако већ могу да га отму..... зашто се толико устручавају?
Ако је независна држава зашто се преговара са Београдом...
Није изгубљено оно што је отето већ оно што је дато,знају сви то веома добро зато је толика хајка и да се то поклони ,оно што је крвљу отето у много већој КРВИ мораће се и вратити.Највеће зло које је икада задесило СРБИЈУ и Српски нареод то је долазак комунистичке секте на власт која нажалост још увек делује несметано.Пуно поздрава и све најбоље у даљем раду са надом да ћете барем мало исправити своје виђење јер друго је радити негде а друго је ЖИВЕТИ негде...Небојша В.
Одговор Д. Татомировића, на Небојша В.: Брате Небојша, тражите од мене да пишем до у детаље а Ви иако сте најличније погођени, ипак, избегавате да се потпишете именом и презименом. Није ми јасно шта Ви заправо мени замерате на тврдњи да је наше Косово и Метохија продато? Навео сам да тамо има наших још око 100.000 и наравно да се ово на њих не односи, наравно да се ово не односи ни на оних 10-20% који су насилно протерани и или на други начин им онемогућен опстанак на К и М. Ви сте вероватно у тих 10-20%. Добро! Шта ћемо са остатком од око 70% који нису тамо, који нису насилно отерани и који нис успели да издрже а да своја имања и куће не продају? Зар се не то није догађало од 2000. до данас? И од 1989.? Зар није истина да су колоније наших у Краљеву, Крагујевцу, Смедереву, Београду управо од оних 70%? Зар није истина да се 10-20% насилно протераних не буни и не организује за повратак, уколико нису узели новац? Да, Косово је правно наше-фактички наших је тамо мало. Нико га не може одузети Србији као држави, али ја говорим да тамо Срба нема, Због тога од нас траже да га предамо, продамо, поклонимо јер се отмицом не стиче право власништва. Реците ми да ли сам ја промашио, необјективно писао о нашим са Косова, када сам, тужан због свега, констатовао да су изгубили легитимитет да траже повратак, за разлику од Немаца из Војводине који су само протерани али никада нису узели новац за своју имовину и сада..... морамо им омогућити или повратак или правичну накнаду. Разумем Вас, али Ви сте само један из малог процента, мањег процента од 10-20% и Ви нисте кадри да моје тврдње оборите, очекујем неког од оних од 70%. Не терајте ме да објашњавам оно што је већ и историја објаснила, оно од 1946. то је познато и наравно и за то смо ми, Срби, криви, из централне Србије и са Косова, заре не? Не поменусте сценарио Војводине, зар и он не говори о нама, Србима? Саучествујем са Вама, али то чињенице не мења! Желим Вам свако добро, уз напомену да сам тамо боравио толико дуго и често да сам у целости могао да омиришем трептаје опасности, међунационалних односа, да тамо и сада повремено одлазим посла ради (разјашњавање извесних кривичних дела)и да могу мирне душе да тврдим, да су они који су у име Србије вршили и врше власт овде и тамо, пропустили да се поставе како је требало. Д. Татомировић
У праву сте за изб(ј)еглице (имао сам их у кући три године, буквално су скоро уништили животе мојим родитељима и мени), црногораце, арнауте и скоро све остало о чему пишете на вашем блогу. Али бојим се да ће се Србија дићи на побуну тек онда када народ не буде имао ни за воду, јер добар део народа још увек не схвата да су и власт и опозиција у овој земљи само две различите главе једне те исте аждаје која Србију прождире изнутра. У Србији до промене власти, колико сам ја видео, не може доћи мирним путем. Не желим да падне ничија крв, нити грађански рат, коме би се србски душмани од Бакингемске палате до краљевског двора у Ријаду врло обрадовали, али бојим се да су неке ствари у овој земљи константе и да се ни под разно неће мењати, па тако ни власт мирним путем. И сами знате да овом напаћеном земљом и нацијом од 29-ог маја 1903-ће влада једна гомила будалетина, крвопија,сатаниста и лудака. Једини часни изузетак је био ЊКВ кнез Павле Карађорђевић, који је покушао да спаси оно што се спасити може. У задатом тренутку и под задатим околностима треба нам политичар таквог профила, да нас насука да не потонемо као ``Титаник``. Такав сигурно постоји, али га нема на ``нашој политичкој сцени`` и неће га бити док постоји `` наша политичка сцена``. Они који дођу на власт после неокомуниста мораће да забораве на речи МИЛОСТ , ПРАШТАЊЕ и ЗАБОРАВ. Много је зла у овој земљи и они који су га донели на крилима Ватикана и белосветске масонерије, као и њихови сатрапи ,срби само по имену,
мораће да положе рачун.
Док Србија не ожедни ``наши политичари`` могу мирно да спавају и да раде оно што сада раде. А после , нек ` им је Бог на помоћи, требаће им.
Желим Вам све најбоље,
С поштовањем Зоран Дрча
Niste sasvim u pravu gos’n Tatomiroviću. Pokušajte da zamislite sebe na mestu tih izbeglica iz Krajine. Ti ljudi su bili svesni da su izdani i prodani od strane Beograda. Videli su svojim očima vojsku RSK kako prva beži pred naletom ustaša i ostavlja sve njih na cedilu, da se snalaze kako znaju i umeju. I sada oni treba da poveruju kako će im država koja ih je izdala i prodala, da ih zbrine, da im pokloni tamo neke njive i šume... „Znači s’jedne strane me Srbija prodaje i otima ono što je moje a s’druge strane mi poklanja ono što je tuđe“. Tako ispada. Zar su oni mogli da veruju više bilo kome iz Srbije a posebno Miloševiću i njegovoj vlasti nakon onakve veleizdaje? Pa naravno da nisu, niti danas veruju ovakvoj Srbinji niti će ikada više verovati bilo kome u Beogradu, u Srbiji. Shvatili su da su prepušteni sami sebi, da su sami i to je to.
Ja sam svedok, koliko puta sam ih slušao kako proklinju i Beograd i Dedinje da mi se čini nemogućim da se u skorije vreme Dedinje ne pretvori u opasno klizište koje će se strovaliti u Savu, jer su te njihove kletve toliko velike i krvave da to zemlja ne drži. Pa ne mogu izbeglice biti kivne na Tuđmana i Zagreb jer ih nisu oni izdali i prodali nego Milošević i Beograd. Za ovo što ste napisali o izbeglicama jednostavno niste u pravu.
Jednom kada se izgubi poverenje u nekoga ili u nešto, gotovo je. Poverenje se užasno teško stiče ali se strašno lako gubi.
Драгољуб Татомировић, одговор на Гашпар: Драги г. Гашпаре, захваљујем на учешћу у својству онога који износеи своје мишљење-не знам зашто се Ви истручавате да се потпишете, ако је то тако и ако Ви то смете да кажете. Ја, г. Гашпаре нисам овим насловом хтео да говорим да ли их је Милошевић издао или не - ја сам говорио да су наше "Книнџе" служиле Милошевићу, долазила је милиција из РСК да растерује Србе из Србије који су се бунили против Милошевића-између осталог и због издаје Срба из Босне и Хрватске, затим сам истакао да они који су од раније у Београду нису смогли никакву снагу да нама из Србије, приђу на протесту на дан предаје Книна Хрватима....није ми јасно у ком сегменту сте пронашли да нисам у праву, да није можда око повезивања Срба из Босне и Крајине у Београду као да је њима Србија страна земља? Зар Ви не потврдисте све оно што сам ја рекао и оно што нисам хтео да напишем-не рексоте ли Ви како Срби из Хрватске проклињу Београд, Србију, Дедиње и како ће им она увек бити страна.... па ја сам управо о томе и писао,чудећи се шта се то догађа са деловима једног те истог народа. Уосталом, како ви, Срби из Крајине и Босне, и мислите да се закућите у Србији у држави коју не сматрате вашом-рекао сам ко зна какве ће одлуке они донети сада када је Хрватска на корак до ЕУ! Ех, Г. Гашпаре, колико огорчености код вас на Србију и Србијанце! А Војска Крајине је била војска тог народ србског у Крајини, зар не? И по Вама нормално је да сте огорчени више на Србију која вас је све, колико је могла, збрињавала, него на Хрватску која вас је просто истерала! Г.Гашпаре!
Trebalo je odmah da kažem, ja nisam Srbin iz Krajine već iz Lužica, vi južni Srbi nas nazivate Lužičkim Srbima. Davno sam studirao slavistiku pa mi je vaš književni jezik veoma dobro poznat kao i sve drugo u vezi vaše istorije, književnosti i nauke. Ne treba da napominjem sa kolikom sam zainteresovanošću pratio sve što se događalo i događa se na Helmu (Balkanu). Možda je neskromno ali prilično dobro sam upućen u suštinu svega kod vas jer sam suštini i težio. Otuda je i moj zaključak da je Beograd umro u očima Srba iz Krajine, Bosne i sa Kosmeta. Umro je zbog veleizdaje, nesposobnosti i narcisoidnosti samog Beograda kao vajne prestonice svih Srba (što je u stvari ironija). Otuda i sve ono što ste opisali. Dakle ja sam opisao uzrok a vi ste opisali posledice. Lično, više volim da se bavim uzrocima i suštinom stvari nego posledicama i formom. Da je bilo i grama sreće, Beograd nikada ne bi ni bio prestonica vas južnih Srba. Pre bi to trebalo da bude Cetinje, Prizren, Skadar, Ras ali nikada Beograd. Znate, Beograd je kao onaj kapetan-kukavica sa Konkordije koji je nasukao sopstveni brod pijančeći i provodeći se po salonima umesto da je kao pravi kapetan bio na zapovednom mostu i na pravi način upravljao brodom, bez hrane i bez spavanja ako treba. Beograd je salonska prestonica sa salonskom diplomatijom, vojskom, bezbednošću, ekonomijom... Zato je ovaj brod Srbija i nasukan baš kao i Konkordija. To je suština gos’n Tatomiroviću, sve drugo su posledice na koje ne vredi trošiti reči i vreme.
Драгољуб Татомировић, одговор на Гашпар: Брате Гашпаре, Србине, Лужички Србине! Поздрављам Вас, и тужан сам због толико Ваше огорчености на Матицу свих Срба-ипак је ова садашња Србија матица и ипак је Београд престоница Срба-ништа ја Вама не замерам, Ви сте веома образован и и информисан човек по основу информација тзв. Германске историјске школе и према њој сте Ви потпуно у праву! Само-то је лажна историја Срба-сугеришем да читате и нешто што они не сматрају Историјом Срба, читајте Милојевића, Пешића, Олгу Пејановић, Деретића и моју маленкост у књизи "Заштити силом читану реч" имате је овде под "Књиге, можете је и преузети - И спусти брате, Гашпаре мало дурбин - не треба да се раздвајамо само зато што смо различите хришћанске вере-Парвославна је права, зар не, Ви сте студирали Славистику, а треба да се пише Србистика! Нема племене Словена, већ Срба који се називају различитим подручнимн именима-као нпр. Лужички Срби! А ако се не осећате Србином, ако тако мрзите Србију и Београд, сажаљевам Вас-сматрајте се позваним у госте код мене на лето на Равну Гору код Ваљева - дођите да се напијете воде са Извора Св. Јована Крститеља,ко зна можда и прогледате! Желим Вам свако добро, брате Гашпаре, Вама који не смете да се потпишете испод овако јетких коментара. До виђења или збогом-како хоћете! Д. Татомировић
Свака част на приказу ситуације. Управо је тако како написасте, ако не и још горе.
Весна Веизовић
Све избеглице требало је повести на Косово, изградити им станове, изградити фабрике па би данас била , можда, другачија прича!
И да додам, није их требало питати где желе да живе!
Верица Стојиљковић, Ниш!
Постави коментар