Kako Amerika osvaja tudje drzave?
Др Драгољуб Татомировић, доктор права-криминолог
А.Г.А. Криминалистичка школа Београд
20.02.2012.г.
E-mail: zlatnibilten@gmail.com
00 381 (0)11 3 175 371
00 381 (0)61 3 175 371
Модус Операнди Систем НАТО
држава у обарања легалних изабраних владара
као део доктрине покоравања држава
*Пример: Обарање Слободана Милошевића
у Србији 2000.г.
Нови планови - нова монета САД за куповину душа људи чије се земље
поробљавају - Амеро је спреман, када ће се објавити да је долар
поробљавају - Амеро је спреман, када ће се објавити да је долар
повучен из употребе?
Колико ћемо још свог капитала продати за лажне доларе?
Шта ми заправо штедимо? Шта су наше девизне резерве?
(Преузета фотографија за сајта "Клич генерала Филатова")
(Преузета фотографија за сајта "Клич генерала Филатова")
*С. Милошевић је био несумњиви владар Србије којег је народ волео, који је био веома паметан, али необучен за послове владара, са лошим особинама због којих га је и сам Бог казнио – био је сујетан и није знао ништа о људима – бавио се политиком владања коју су практиковали комунисти, умишљао да су комунисти који му аплаудирају његови пријатељи, није знао да процењује људе ни почем другом осим по изјавама лојалности, ослањао се на грамзиве и сујетне и био спремљен за испоруку онима који су га откупили за мало пара, мешао се у све, имитирао Тита и био умислио да је велики! Није ништа знао о падању царева и империја.......
Обарање С. Милошевића са власти у Србији:
Када се поведе разговор о овој операцији-експерименту који је послужио за одабир и прецизирање модела свргавања легитимних представника власти у одређеним државама, односно за дефинисање као модела уграђеног у Доктрину поступања служби које оперативно изводе операцију свргавања, обично се сагледавају поступци уназад и за кратко време, све избегавајући да се задре у суштину.
Сви се више баве оним шта је радио нападач заборављајући да се нападач првобитно снабдео детаљним информацијама о ономе што чини онај који ће бити нападнут - та чињења нападнутог су остала у сивој зони - свакако недовољно истражена и недовољно објашњена.
Наравно, у целости се због тзв. савремених схватања развоја неких догађаја заборављају анализе и резултати анализа које су указивале на неминовности понављања истих догађаја у приближно истим условима.
Ја овде истичем корупцију као смртоносну државну болест, која као што црв ослаби срце дрвета и оно падне изненада, ослаби само срце државе која потом, иако наоко јака, падне од неког слабог ветра, падне од поветарца и узвика да «иде олуја!», које у суштини и нема!
Милошевића су обориле налепнице у лифтовима, на зградама, на стубовима за трамвајске електроинсталације, у аутобусима, на свим видљивим местима – урезивало се код народа – његова црно бела фотографија с натписом «Готов је!»
Да би се одговорило на питање како се нека држава доведе у стање да је ослабе црви у самом њеном срцу, мора се поглед бацити што је могуће даље уназад и тада ће се утврдити једна метода владања мимо воље владара!
Владар може да има најбоље намере, он може да буде поштен, патриота, скроман, он може да има и добру визију за развој његове државе према његовим плановима, али се он ослања на кадрове!
Ко су кадрови?
Они који су уочили одређене слабе тачке владара - сујета је та најчешћа особина, потом оно што би владар да из неких разлога прикрије, а тиче се његовог личног и породичног живота – што је апсолутно немогуће, јер се владар, ма ко он био и ма какав он био ставља, сада као представник државе, под одређене мере безбедности!
Фактички, сваки владар буде предат у руке оних који га обезбеђују од имагинарних, или и могућих опасности, а ако их нема оне се повремено исценирају, и увек се преувеличавају како би се они који га штите чинили битнијим и у самим очима владара.
Када се два сељака суде око међе дворишта, њиве или шуме, судија одређује вештака-геометра који има задатак да укаже на стварну линију међе.
Судија је ту присутан да сагледава да тај вештак по његовом налогу предузима одређене мере у складу са својом струком - вештак је заклето лице и сарадник суда и претпоставља се да ће он радити онако како и треба да ради стручњак те врсте - да праведно, на основу постојећих геодетских скица укаже линију међе - потом геометар сачињава писмени извештај који доставља судији који сачињава записник а потом и пресуду.
И свако ко хоће да се пресуда донесе онако како он то жели, а није глуп, никада неће подмићивати судију, јер он није у могућности да донесе пресуду мимо елемената садржаних у записнику који је сачинио геометар!
А дотле, све почасти се исказују судији!
Паметан и покварен парничар ће уочити лако да је у поступку који он води пред судом, главни геометар! Онај коме нико не исказује неке посебне почасти.
Он се поткупљује и ствар се завршава по жељи стране која има намеру да оствари неко право које му не припада.
Када неко хоће да обори владара неке државе он се детаљно распита о онима којима владар верује и који су у његовом најближем окружењу - међу њима може бити одређен број и оних које су ти, који имају намеру да оборе владара, убацили у његово окружење као резултат дугорочних планова који обухватају и одабир таквих лица, њихово припремање, обезбеђење елемената за њихову уцену како се не би предомислили, односно како би наставили да и на неким другим, будућим, задацима чине оно што је у интересу оних који обарају једног владара.
Али, то је само један корак – ти из најближег владаревог окружења могу бити верни и лојални владару, могу бити веома поштени и стручни, може тај први прстен око владара бити непробојан - и то је познато и на то се рачуна.
Због ове могућности се истражују, проучавају и изналазе слабе тачке код оперативних команданата државне силе – војске и полиције, јер у крајњем и најбоље команде из најближег владаревог окружења, сходно уобичајеном ланцу командовања, реализују нижи команданти, закључно са оним на терену, који је иако ниског чина и звања ипак тај од кога зависи да ли ће, како, када и где та команда бити извршена, односно откаже ли тај оперативни најнижи старешина, ланац је доживео пораз – команда се не извршава!
Владари обично греше: Окружују се познаницима - они углавном и немају пријатеље - па ти познаници потом доводе своје познанике, па ови своје - те је цела пирамида заснована на познаницима који никада нису били проверени правим искушењима.
Најбоље искушење за сваког човека је новац који проистиче из чина, функције, моћи...... односно уз помоћ новца се долази до звања, чина и моћи, а владар то не чини, не проверава их на новац, ови не проверавају ниже од себе, а ако их проверавају и ако су организовали неке неформaлне дотоке новца, они их контролишу и стичу тврдо мишљење о њима по основи држања договора везаног за тај неформални, и увек незаконити, начин дотока новца до оног на вишој степеници у том ланцу. Они заборављју да треба одмах да изведу закључак о неподобности таквог сарадника – а она се покаже у тренутку када такав сарадник пристане да разговара о новцу из неформалних канала, јер је тада показао да је он поштен у зависности од понуђене суме, он се тада легитимише као нелојалан и њега теба елиминисати из командног ланца.
Важно је за владара да зна ко ће га заштити од чувара!!
Када се изуче слабе тачке оних битних у командном ланцу, који досеже до самог владара – они који имају за циљ обарање владара опредељују се на одређене функционере из близине владара, које придобијају за своје интересе - а то придобијање је у зависности од откривених слабих тачака или откривених чињеница из личног и породичнохг живота оних који су интересантни за посао обарања.
Потом је све остало рутина, и све се прилагођава држави, народу, личностима.... у зависности од државе у којој се делује. За оне који спремају свргавање неког владара ово је посао, када га заврше, иду даље, на други задатак, потом постају специјалисти за одређене операције и они се појављују у неким мање или више отвореним ситуацијама и у близини владара који се руши!
Владари се често преваре – али они су на то принуђени - да за најближе сараднике узимају чланове своје партије, заборављајући да сагледавају како су основали одређену партију, од куда су им се ти «највернији» појавили, преко кога, са чим, са ким, и даље..... они не врше провере тих лица, не врше теренске провере, а и ако их врше опет их врше преко затеченог механизма државних полиција те се и резултати провера могу подесити, јер је одмах по доласку у позицију да се на наредним изборима тај који се спрема за владара и изабере за владара, он унапред определи ко ће му водити те службе безбедности – то се обнародује, овом на којег се рачуна на одређен начин се даје медијска пажња и јата прелетача су спремна да пређу под команду тог који тек треба да дође, па је оваква провера несигурна!
Богат је човек који има једног пријатеља! Тај један може бити и његова супруга!
Онај који их има два-три већ је прави богаташ, а онај који их има више од 5 -10 нека се замисли да ли има и једног!
Богат је и награђен онај којем је Бог одредио за жену личност која ће му увек чувати леђа - која ће бити друга његова половина! Ако он то има као награду, у много бољој је позицији.
Ако владар има једног поузданог пријатеља, он треба а буде тај који ће непосредно извршити све провере за лица која владар припрема за најближе сараднике – када они прођу проверу, он, Владар, исту проверу врши преко најмање још једног поузданог човека - сложе ли се, може се ићи у даље комбиновање, односно на овај начин он проверава обојицу, како у односу на себе тако и њихове међусобне реалције.
То је компликовано али то није непотребно и то није губљење времена! Том методом се обезбеђује здрав централни стуб, којег потом подупиру на исти начин одабрани стубови нижег ранга.
У целом свету службе безбедности су те које опредељују одлуке владара – све је исто као у оној сеоској парниоци око међе - они својим извештајима изнуђују одређена поступања владара.
И сви су мета за придобијање за ангажовање за рад за оне који имају за циљ да сруше владара, на исти, овде описани начин.
Сујетан владар је мртав владар – силан и охол владар је мртав владар, непоштен владар је мртав владар, владар који се у све разуме и који траже да је у свакој области државног живота његова реч последња - мртав је владар!
Иза непоштених, сујетних, охолих и грамзивих никада не стоји Бог!
Ниједан владар и не може доћи на чело било које државе, а да то није и избор самог Бога – некада Он тако награђује и кажњава народе одређене државе, а владара ставља на искушење..... прође ли их и докле год им се опире, Бог му помаже, чим владар одступа бива опомињан, а потом ако се не враћа на прави пут бива уклоњен, увек на начин на који је и владао.
Доступни су подаци за неколико хиљада година уназад, за више империја, царстава, диктаторских режима..... увек су пала када их је напала смртоносна државна болест - Корупција!
Мере које може да предузме владар у преосталом владарском времену – када је напад на њега већ постао јаван и свима видљив, а да сачува престо:
*Да изађе себи на мегдан – и утврди где је грешио;
*Да се сам себи, и Богу, заветује да ће исправити грешке које је сам код себе уочио;
*Да утврди да ли у државној безбедносној структрури има лица која би, тако нов и окупан, кроз признање својих грешака, могао да придобије на своју страну - за још један покушај;
*Да они које је одабрао, ако се сложе са идејом још једног покушаја, одаберу оне који би у датој (тешкој) ситуацији стали под њихову команду. Под тешке ситуације се сврставају околности издаје на највишим нивоима командовања, када се средње и најниже команде стављају у позицију да самоодлучују – те ситуације самоодлучивања у стањима расула и безнађе, страха и неизвесности су ситуације када се они малобројни, одабрани и припремељени поставе у улогу команданта какав он и треба да буде, те они остварују циљеве који су им и били стављени у задатак.
Владари се обарају по Модус Операнди Систему испробаном на Србији 2000.г. - то је већ доктрина западних држава.
Она сугерише (сада у Сирији и Русији) како би се то примило у глави најнижег извршиоца безбедносних задатака, као свршена ствар - «да у свету не постоји сила која може да се супротстави маси већој од 100.000 људи» и то тако да се њихове моралне недоумице, њихови етички принципи, њихова стручност, поштење и дисциплинованост, оставе неповређеним, јер нико па ни они у таквим ситуацијама не могу било шта да учине...... и фактички им се сугерише предаја без борбе, без покушаја..... службе безбедности чине људи са различитим жељама, способностима, менталним склоповима, проблемима, манама...... и њима се прилагођавају ефекти специјалне пропаганде, они се замајавају небитним детаљима, указује им се како их режим тог владара који се руши недовољо уважава, мало плаћа, како им није обезбедио поштовање, услове за рад и све друго из те широке лепезе специјалне пропаганде у којој се сваки њен припадник може пронаћи..... све како би се у стању планираног расула самооправдали и предали!
Није тачно да је ненаоружана маса од 100.000 људи несавладива - маса је састављена од људи који се плаше за живот, који нису сигурни да је начин на који су они ангажован начин на који ће остварити оно због чега су изашли на улицу, људи се боје казни и затвора, људи стално мере шта имају и шта би могли да изгубе.
Из праксе аутора: Наводна специјална јединица МУП Србије »Црвене Беретке», после две године од рушења Милошевића, побунила се и са лаким борбеним возилима дошла у Београд и затворила аутопут - нова власт се тек почела ожиљавати, али је била слаба и уплашена, спремна на преговоре и испуњавање захтева тој побуњеној јединици - уместо да их је ставила пред свршен чин - да их је надлетала авионима или борбеним хеликоптерима, да их је окружила оклопним возилима и тенковима уз јасно упозорење, сви би се предали за 15 минута - ја сам изучавао психолошке карактеристике припадника те јединице и у време када је власт Србије запомагала од страха, узео сам својих двадесетак стручних књига и своје визит карте и обишао колону теренских возила «Хамер» који су прилагођени за лака борбена возила и у свако возило оставио своју књигу и визиткарту рекавши «Ево, ово читајте а на овај телефон ме зовите ако вам буде требала правна помоћ», књиге су узимали и са страхом у очима ме питали «А хоћемо ли бити похапшени?!» - рекао сам да сигурно хоће, али да пазе шта раде - тада сам их ја могао наговорити да се предају и да сам имао 5-8 наоружаних људи да ухапсе команданта ствар би се решила на лицу места.
Наравно, поводом ове ситуације сада многи из УДБЕ убирају поене о својој храбрости - као они су их наговорили, наредили и сл., а они су били спремни да се и сами предају – сељаци из Хрватске су чинили ту јединицу, уплашили се великог моста, великог града, уплашили се непознатог.... значи, могуће је овакву побуњену јединицу склонити без икаве присиле.
Енергично постављање малог дела јединице која има задатак да заведе ред учиниће да се људи у маси која протестује ставе у позицију да чине нешто опасно, противзаконито, да полиција извршава наређења и да легитимно може да користи силу – док ће они који су се спремили за предају, бити охрабрени и прикључиће се овом делу који врше свој посао.
Овда је битан само командант који се спремио да изда и то што је планирао треба онемогућити – показивањем команданта са лисицама на рукама и објашњењем шта је хтео да са њима учини - да њих, за новац који је он примио, учини издајницима - биће оно што ће јединицу вратити у функцију.
По овом моделу функционише дисциплина и лојалност шиптарских побуњеничких јединица које се називају полицијама и војском – основа је да на команданта мотри више њих које нико не познаје, а међу њима су, и у случају потребе елиминишу команданта имају знаке препознавања, када преузимају јединицу која постаје послушна и лојална – потом се одреде други који мотре на нову команду јединице!
После:
После се јединица филтрира и поставља по новим принципима, водећи рачуна да се не постављају нестручни, нелојални, плашљиви, грамзиви, познаници, пријатељи, чланови странке.... већ они који ће имати ауторитет по основу поседовања одговарајућих знања и способности и осталих карактеристика неопходних за вођу – вођа не сме бити сујетан, не сме унапређивати полтроне... јер му они, када дође време, долазе главе!
У Србији се каже «На мрзану кућа остаје!» - на оном који није љубимац родитеља.
Србија је репер судбина других држава. Репер је понашање других државе према Србији. И Русије! Србија је матица Русима – Србија је родила Русију, ако умре Србија остаће Русија као сироче и нестаће.
Ако многобројна деца поведу рачуна о мајци, спасиће се мајка и деца неће бити сирочићи.
Ако Русија брзо донесе одлуку о спасавању Србије, и она ће се спасити - у противном, неће се спасити, јер је сада све у рукама Бога и оних који су се за Русију молили, остављали јој рокове а она их није поштовала - последњи рок за спас Русије је истекао 31.12.2011.г. – а молбе се испуњавају у року од 2-3 месеца!
Ово спасавање би сада било давање вештачког дисања, јер је замрла Русија, удавила се од своје величине и ароганције.
А Миш је Во и Во је Миш!
Мали Миш – Србија, може да прегризе конопац који се обавио око врата Вола - Русије и спаси га, иако га Во до тада није ни примећивао!
Ко верује и разуме, имаће од овога користи, ко не разуме, нема му спаса!
Ово је најкраће могуће објашњење узроковано временским теснацем, иначе је то потребно урадити од саме основе када се буде зидала нова грађевина – ово је спасавање грађевине да се не сруши, како би се потом она на миру сређивала.
Слободан Милошевић је пао по овом принципу – био је паметан и глуп: Син шефа УДБЕ се школовао за пилота у Америци, и пилотов тата га издао јер је имао пресудан утицај на УДБУ Србије, отказали му начелници војне безбедности, издао га начелник јавне безбедности, издао га командант градске полицијске бригаде - избеглица из Хрватске, издао га командант специјалне јединице којом је командовао припадник Француске Легије странаца, издали га другови из Централног Комитета Савеза Комуниста, а он онако умишљен ништа од овог није анализирао, предвиђао, нико му се није могао приближити, нико му није могао послати писмо, а он се није сетио да сам себи пошаље писмо – и прошао како је и заслужио.
У Бога није веровао а на крају Га тражио да му помогне – звао свештеника у затвору Хагу, где је убијен од стране оних који су га пре тога тапшали по леђима као гаранта мира на Балкану!
Издали га моји некадашњи канцеларијски другови - С.М., П.З., Д.И., С.Т., О.С., из времена пре доласка Милошевића на чело Србије, потоњи полицијски генерали којим је тај Милошевић дао станове величине 150 квадратних метара - полтрони, кукавице и незналице, који су увек гласно аплаудирали и слагали се са њим, чак и када се петљао у оно о чему није имао појма – умро Милошевић, човек који није имао ни једног пријатеља, а он мислио да их има на хиљаде, на којег би се ослонио, а Бога није хтео за пријатеља!
Зрела крушка се не може задржавати на дрвету, али се може извршити припрема да се она када падне на земљу не разбије – подметањем сламе, сена, нечег меког – па ће се онда моћи још извесно време размишљати шта од ње правити. Од разбијене крушке на земљи остане само велика флека на радост инсеката који се госте на њој!
Паметан Владар не чека да крушка падне, он је бере и од ње прави оно што је наумио, а времена од брања до потпуног сазревања има довољно! И све зависи од Владара којег Бог подупире или омета у намерама који се тичу државе на чијем је челу.
Дај Боже да више никада ни на једној држави не буде успешно примењен овај метод којим је срушен Слободан Милошевић!
Дај Боже да у Србији више никада не буде полицијских генерала као што су моји некадашњи канцеларијски другови, који су издали Слободана Милошевића!
Владари света - они који су сада, и који ће бити ускоро, мета напада – прочитајте ово и користите, а ако вам затребају додатни детаљи, јавите се.
Владари света - они који су сада, и који ће бити ускоро, мета напада – прочитајте ово и користите, а ако вам затребају додатни детаљи, јавите се.
Др Драгољуб Татомировић
Доктор права – криминолог и теозоф
Постављено 21.02.2012.г. у 17.10 ч
2 comments:
Зоран Миланов, Докторе Татомировићу,
Чувени 5.10.2000-те (нумеролошка 8 као и 24.09.2000-те) се десио.Стварни вођа (није се мешао у свој посао),који је поставио за кључног човека ИК свог(земљака С.М.).За издају С.М,многи су награђени јер нису суђени,нису осуђени,али у контра случајевима многи су осуђени или им се суди М.К.,Н.П.,лепо сте рекли када енглеску реч friend-пријатељ скратите на fiend-ђаво све смо рекли. Старији и искуснији,правници по струци,увек размишљају,о ономе ко је имао мотив (из разних разлога),а не ко је повукао обарач,али се код нас стално потенцира ко је пуцао,мада је и то неретко без доказа(З.Ђ.).Као што у животу држава се чува од непријатеља а жена од пријатеља,па када то занемарите буде шта буде,тако и у раду било као владар или директор,прођете лоше. С.М. је створио један зид људи (чувена тројка) који му нису дозволили да му приђе ико,а ко је желео да га информише о стварним догађајима,многи добри сарадници су га напустили много пре пада,неки јесу побегли да спасу кожу,али неки су то учинили разочарани.То је иза нас. Паметан се учи на туђим а глуп на сопственим грешкама.Нисам склон да верујем да је главни кривац пада С.М.,М.М као најближа особа (у животу).Сујета је болест која разара човека,примера је све више у околико свију нас.Морали би имати државника,да ли га Ви видите?Из прошлости треба извући поуке,да нам се стално не понављају исте грешке,које су кобне.Нација је озбиљно болесна-на нама је да је оздравимо,баш ми јер свако оклевање може довести до фаталних последица.Људи не желе да се ангажују чекају готово на тацни,а немогуће је сам урадити нешто,мора се имати ослонац.То је суштина,бар је такво моје скромно мишљење. С Поштовањем, Зоран Миланов
Златко Матић, Анализа је директна и тачна.Усуђујем се да додам да је владар најчешће и "постављен"(неретко подметнут) од стране оних који га после смењују кад оцене да им више није потребан,подобан и сл."Његови" сарадници односно добар број истих му је подметнут и чека само њима знан знак (звиждук како сте духовито приметили)за акцију. Нереди,демонстрације,"дешавања народа" и остали "спонтани" догађаји су занимљива и узбудљива,а често и уверљива представа. Поздрав Вама и читаоцима.
Постави коментар