Amerika na delu!
Америка на делу!
-Поробљавање уз помоћ Петих Колона-
Како је припремано и како је изведено насилно преузимање власти на дан 05.10.2000.г. у Београду
- свргавање Слободана Милошевића -
Поуздано се зна да су САД преко свог шефа дела ЦИА за Балкан, са канцеларијом у Београду, од 1995.г. интезивно трагале за могућим наследником С. Милошевића, у редовима полицајаца и официра или бивших полицајаца и официра, имајући у виду своју процену да се на политичаре из власти или опозиције нису могли ослонти.
Намеравали су да Амбасаду у Београду и све зграде од интереса за САД у Београду, обезбеђују својим снагама и то тако што би примили одређен број Срба - мушкараца и жена у Службу обезбеђења – њих око 100, који би били обучени по програмима који се примењују за обуку служби обезбеђења у Србији. Они би били наоружано и обучено спољашње обезбеђење, док би унутрашње обезбеђење и даље обављали припадници војске САД.
Напомињем да је Милошевић тада означаван «Гарантом мира на Балкану», али се њему није веровало и није био планиран за на дужи период као човек који би омогућавао остварење америчких интереса у Србији.
Већ 1995.г. Милошевић је за САД био отписан и са њим се контактирало ради добијања на времену како би се пронашао његов наследник.
У Београд је самим доласком Милошевића на власт, 1990.г., враћена и група Срба која је коришћена за потребе Америке у пословима преузимања власти од легално изабраних председника у другим државама.
Ова група је у Београду оформила прилично бројну организацију устројену по америчко-италијанским мафијашким принципима и она је коришћена за потребе моделирања политичке слике у Србији, за стварање одбојности према С. Милошевићу који је био омиљени председник Срба, јер се ова организација бавила озбиљним кривичним делима, трговала опасним робама, регрутовала добровољце за ратишта, ставила под контролу сву хуманитарну делатност СПЦ и других организација које су се дотицале ове хуманитарне активности.
Група је непосредно утицала на дефинисање програма политичких странака, односно формирала политичке странке и имала своје људе у тим и свим другим политичким странкама.
Бавила се и пословима обезбеђења, имала своје медије преко којих је вршила припреме за преузимање власти од С. Милошевића, непрекидно истичући да су они Милошевићеве присталице и фанатични националисти-србски патриоти, као су волели за себе да причају.
Организован је неформални пункт ЦИА-ФБИ у Београду, који је на дневној основи примао инструкције и давао информације.
У пункт су обавезно долазили сви битнији Срби када су били у посети Србији по било ком основу. И много битних Срба из Србије!
САД су на руководећа места на Косову довели своје агенте и са њима је боградски пункт синхронизовано радио на остварењу америчких интереса.
УДБИ је то било познато, али она је из неких разлога имала инструкције да рад таквог пункта ни на који начин не омета. Пункт је имао утицаја на кадровску политику свих полиција у Србији.
У све структуре полиција – јавне и тајне убацили су своје људе, а и полицијско школство је био покривено наставним особљем које је одабрао овај ЦИА-ФБИ пункт у Београду.
Пункт је своју обавештајно-субверзивну делатност покривао вршењем класичних кривичних дела, трговином, отмицама, убиствима и о њему се углавном причало као о криминалном пункту, док се обавештајни није од свега тога ни видео.
Овај неформални амерички пункт покрио је све опозиционе странке тако што је руководство пункта имало непосредне контакте са руководиоцима опозиционих странака.
Неке руководиоце опозиционих странака је самостално креирала, док је друге преузела од европских служби које су своје припремљене кандидате-агенте убациле у рукводства одређених опозиционих странака. Пункт ЦИА-ФБИ је држао под контролом све странке, а енглеске агенте је покривао преко заједничких криминалних послова.
Пункт, односно шефови тог неформалнг пункта су се обогатили у време Економских санкција СБ УН које су трајала 42 месеца, ојачао је и имао и сопствене пословне комбинације у које су уливана велика новчана средства добијена вршењем криминалних радњи, и ова средства су се на тај начин легализовала.
Рат НАТО-а против Србије је организован и уз врло велики допринос овог пункта који је стање после рата искористио и за припреме да се Милошевић уклони са власти кроз наизглед легални поступак - кроз изборе који су иначе и долазили као редовни у току 2000.г.
Та година је била година која је наведена као година одлуке.
Опозиција је ојачала, имала је на располагању велику суму новца, пункт је имао своја редовна западна финансирања и екстра приходе од сопствених послова, Милошевићева породица се јавно мешала у све поре живота – једном речју комбиновањем великог броја убистава на улицама Београда и других места Србије, очигледне незаконитости на које полиција није реаговала, политичке и пословне акативности Милошевићеве породице, јака припрема за промену преко организације «Отпор» међу студентима, од којих су многи студирали и иностранству, немогућност Милошевића да своје поуздане људе, којим је подељена огромна сума девизног државног новца да га обрћу на међународнм плану и тако раде за Србију, приволи на придражавање договора, изолација Милошевића од било којих неконтролисаних контаката са било ким који је остварила УДБА, били су завршница за свргавање Милошевића на изборима, без обзира на резултат.
Пребези из Милошевићеве странке-генерали, високи функционери, директори великих привредних система, користили су предходне позиције, обилазили полицијске станице и војне штабове и наговарали их да се помире са њиховом одлуком да се Милошевић обори са власти-заузврат су им нудили повећања плата, напредовање и заштиту од Хашког суда за ратове који су вођени и уз њихово учешће.
Милошевићев «поуздан» човек је успео да из неког војног магацина, или на други начин обезбеди 300 аутоматских пушака «Калашњиков» који су за случај потребе требали да се поделе јединици састављеној од младих људи који су називани «Фудбалски навијачи» када би оне биле употребљене за потребе побуњеника.
Милошевић је морао пасти - договорено је да се резултати, ма какви били, не признају и да се поводом тога организују масивне демонстрације које ће присилити Милошевића да оде са власти, будући да је његова СПС партија изгубила значајан проценат на пре тога организованим парламентарним изборима, на којима се као најзначијнији, нови, политички субјекат легитимисала странка Војислава Коштунице.
Милошевића су срушиле налепнице «Готов је!» - оне су са његовом црно-белом фотографијом биле колор у зградама, лифтовима, бандерама, станицама трамваја, у трамвајима, као графити – проламало се «Готов је!» - чекала се његова утакмица са огромним бројем оних који су га већ сматрали отписнаим који су желели да се то «Готов је!» оствари.
На изборе за парламент се ишло као на референдум. За и против Милошевића. Победило је «Против»!
У 2000.г. налепнице су чиниле оно што сада чини Интернет – сам Милошевић је то са презиром гледао, није имао екипе које би се супротставиле овом виду субверзије и пропаганде и претрпео је пораз.
Милошевића је срушио систем који он није сматрао подесним за обарање са власти – он је то гледао као неозбиљан покушај студената да му науде! А студенти су били у неком посебном психичком стању – данима су стајала на семафору у центру Београда, и пред кордоном полиције певали «Ухапсите семафор!» - оваква бесмислица их је окупирала, они су је сматрали важном поруком и очито је да се на њих утицало на до тада некоришћен начин!
Грађани, којим је Милошевић својим чињењем и још више нечињењем, досадио, овакве демонстранте су снабдевали храном, ћебадима, носили им колаче.... био је то савез оних који су имали потпуно различите циљеве, а уједињени против начина управљања државом чије је оличење постао Милошевић!
А, он.... повећао плату полицајца изнад плате професора.... да га бране када загусти!
Контрамитинзи су били контрапродуктивни и опасни по стање грађанског мира – они су били позив на грађански рат у којем би се он појавио као нека врста миротворца, верујем нехатно, у страху му је то предложио његов «поуздани» човек који му је водио «Контармитинг», и онда су га, таквог уплашеног, и у стању ван времена и простора, у стању иреалности, када се то све догодило, када Милошевићеве пушке више није имао ко да употреби, срушили налепницама!
Као што сада Интернет мреже и блогови руше владаре у арапским државама, а на ред долази Словачка и Чешка и још неке.
Онда се Милошевић тргао, и за кратко време покушао да се пресабере, да уочи своје грешке, да објасни, да обећава, да укаже, да застраши, али он времена више није имао – већ се очекивало да се гроги боксер нокаутира.
Масовна хистерија и жеља да се види пад онога који је до јуче сматран царем!
То више није имало никакве везе ни са политиком, ни са државом, ни са функцијом председника. То је био упоредиво са бацањем цвећа на Исуса Христа на уласку у Јерусалим и узвицима три дана касније «Распни га, распни!» - народ је био додведен у стање екстазе крвника и непосредног учесника у утакмици, од његовог гласа је зависила брзина падања.
Милошевић није имао времена да било шта промени, али се народ видевши кога је изабрао на праламентарним изборима, почео трезнити, те је претила опасност да се лако извојевана победа на парламентарним изборима обезвреди кроз поновни избор Милошевића за председника Србије, који је имао царска овлашћења и имао сву власт у својим рукама.
Организатори свргавања Милошевића, тада су, преко своје агентуре и пункта ЦИА-ФБИ у Београду, уз медијску подршку «независних» медија, учинили све да се сматра да Милошевић припрема превару како би избегао пораз на изборим за председника!
То је изродилу и одлуку да се изборни резултати унапред сматрају преваром, без обзира какав резултат буде.
Милошевић није изгубио!
Бројањем гласова се утврдила незнатна предност Милошевића, што би значило или његову победу или организовање другог круга избора - то се није смело дозволити, гвожђе би се охладило.
Савет једног од челника ДОС-а грађанима пред изборе «Затвори нос - гласај за ДОС» је послушан, али је много смрдело - грађани нису хтели да то трпе! Увидели грешку! А ДОС уочио опасност по победу!
Одлука да је организована превара поткрепљена је «мишљењем» грађана и доласком организованих колона аутомобила и аутобуса у Београд, са онима који су хтели да узму и непосредно учешће у једном тако значајном тренутку.
У Београду се дан после избора скупило око 150-200.000 људи - велика већина су били ненаоружани и ненасилни људи од којих су многи по први пут дошли у Београд и плашили се да се не изгубе од својих предводника.
Таква маса није могла да учини ништа. Она је била само декор екипама које су наоружане и са јасним циљем пристигле у Београд где су се удружиле са организованим групама насилника из Београда. Вође демонстраната из унутрашњости и из Београда су били познати «жестоки момци», како им се тепало, са којим су вође опозиције имале договор о ангажману и накнадном плаћању за «револуционарне заслуге»!
Безопасна је и тако бројна ненаоружана маса људи. Штаб за преврат је тада укључио различите криминалне банде које је координирао ЦИА-ФБИ пункт у Београду - навијачке групе које је почетком 1990.г. организовао сам Милошевић преко својих надлежних министара, који су имали одговарајуће улоге у распиривање србско-хрватског рата, које су били основа за попуну паравојних јединица које су, према пресудама судова у Србији, чиниле и кривична дела и ратне злочине. Њима су се придружили и «жестоки момце» који су били под непосредном контролом енглеске обавештајне службе, немачке и наравно, америчке која је ту већ сматрана домаћом.
Само се руска служба није ни чула ни видела - а Срби је сматрали службом брата који ће завести ред! Али, брат се тада био собом забавио!
И тада је Русија дефинитивно изгубила Србију – не ових година по обарању Милошевића!
Тада и годину дана раније, када је Србија бомбардована од стране оних које су Руси ословаљавали са «Наши западни партнери»-гледајући са пристојне удаљености, са извиђачког брода у Средозменом мору, како лете америчке самонаводеће ракете на Београд!
Овај пункт је остао и даље активан и чинио је све оно што су од њега тражили они који су га оформили. Није познато у каквом се стању сада налази, али не треба искључити могућност да сада у Србији буде искоришћен за уклањањае оних који су уз њихову помоћ постали власт.
Па нека ово буде упозорење властима чији врли службеници редовно прате ове наслове са неидентификованих интернет прикључака – ако буду хтели да је обавесте! Јер, можда су опет постали «Професиналци»!
Овом пункту треба придодати и легендарни неформални канал за богаћење појединаца из власти и уз власт, од оснивања до сада – РЕИК Колубара! Они знају оно што ми обични грађани не знамо! Али, када то дође на ред, биће тесни србски затвори! А клијентела – пробрана!
Као што је речено, овај испробани модел је постао део ДОКТРИНЕ западних држава – овако се тренутно руши Сирија, али се истовремено предузима низ мера да се исти сценарио примени и у Русији, потом на ред долазе Словачка и Румунија, док ће Чешка бити прикључена Немачкој, на име дуга који неће моћи да јој врати.
Садашњи амбасадор Русије у Београду је у врло блиским односима са неким који су овде организовали рушење Милошевића - и томе се Срби-патриоте веома чуде!
Али, не треба се чудити - и Милошевића су срушили његови поуздани сарадници, генерали војске и полиције, директори..... јер нису били под одговарајућом контролом и јер су их сматрали «КАДРОВИМА»!
Верујем да је руски амбасадор у Београду, велики пријатељ Србије и лојалан представник своје земље у њој! И да, као искусан човек, зна у сваком тренутку шта чини.
Групу за насилно рушење Милошевића, предводио је тада врло популарни члан опозиционих партија, способан демонстрант са угледом међу оним који су на демонстрације ишли само да победе, који су имали задатак: Да униште трагове изборног резултата јер би се накнадним бројањем потврдила победа Милошевића, да изазову нереде који ће уплашити остатак Срба и натерати их да бандите из Пете Колоне прихвате као своју нову судбину!
У времену поред изборе за председника - Милошевића је издала војска, његов омиљени начелник војске, генерал Павковић је показао знаке неодлучности, реактивирани шеф војне службе безбедности није дозволио да се изврши команда Милошевића иако је он по Уставу Врховни командант и војска се није мешала у свој посао!
Начелник УДБЕ Марковић није успео да се ослободи људи свог предходника и заблокирана је УДБЕ у том критичном времену када се она није мешала у свој посао већ се бавила уништавањем докумената и склањањем истих ради касније трговине са новим властима.
Начелник Јавне безбедности, Ђорђевић, један прилично нејасан тип, био је придобијен од раније и он је забранио употребу полиције ради заштите државних објеката и ради растурања демонстрација, командант градске полицијске бригаде Београда је био избеглица из Хрватске, иначе Босанац који је радио у УДБИ Хрватске, одбио је да употреби своју јединици ради заштите реда и мира, командант специјалне јединице МУП-а тзв. «Црвених Беретки» са репутацијом опасног и способног човека, иначе лаика за полицијске послове, фотограф у јединици Француске Легије странаца, рођен у Хрватској, одбио је да своју јединицу употреби, а могао је само он да заведе одговарајући ЈРМ, већ се у договору са командантом градске полицијске бригаде «придружио народу» пошто је видео да има смисла и оправдања да се власт сада преда опозицији - србској Петој Колони - и он је то и учинио театрално љубећи руку свештенику СПЦ који се ту затекао као демонстрант.
Генерали полиције, које сам врло добро познавао, јер смо били канцеларијски другови, одабрани су по основу комунистичких критеријума негативне кадровске селекције – полтрони, кукавице и незналице - и они су од правих заљубљеника у Милошевића, који им је дао на поклон станове у центру Београда површине 150 метара квадратних, намах постали «Професионалци» који само раде по законима! Одрекли га се лагано и без икаквих кајања, нудећи своје услуге онима који су долазили и за које су дан пре тога смтрали да су непријатељи народа и државе – можда су то и даље задржали у сећању, али су их, када су остали на функцијама, почели сматрати својим личним пријатељима! Замислите те србске полицијске генерале: Непријатељи државе и народа – нова власт у Србији, постали њихови пријатељи – све за 24 сата! И ти нови их прихватили као «Професионалце», а ти «Професионалци» их касније слали на пут без повратка! Поверовали наследници Милошевића да неко може да изда само једном!
____________________________
Ух, како ми је мука док ово пишем, јер су ми они пред очима, и све оно што о њима знам! Опростите, ако сам мало и ја постао конфузан – није лако познавати такве, жао ми што сам са њима седео у истој канцеларији, био на радним састанцима, у истој јединици.... и због њих сам, неколико месеци пре доласка Милошевића на власт у Србији, са навршеном 41. годином живота отишао у пензију. По потреби Службе – а они донели позитивну одлуку на мој захтев. Јер је критеријум за одлазак у превремену пензију био: нерадник, недисциплинова, болестан, нестручан, коцкар и пијаница – нисам био ништа од наведеног, али сам склоњен од њих – да не сметам! Хвала Богу! Да ме нису склонили, сада бих и ја био плашљиви зец, миш, или бих био у добровољном кућном притвору и потајно читао шта пише неки сличан мени – и завидео му на слободи живота, кретања и приче и било би ми мука од свега.... неки су себи прекратили муке, неки не могу да се на то одлуче, неки се не трезне, а неки су уз странку онога којег су издали – скупили се у нову групу сви који су издали Милошевића, одричући га се али не и онога што су од њега наследили!
______________________________
Цела конструкција је била климава – 100-150.000 људи је могла да растера јединица «Црвене Беретке», али она није радила свој посао.
У наредним данима, ослонцем на пребеге из СПС, Пета Колона је започела са преузимањем власти, све се плашећи да ће се полиција или војска предомислити и збацити их, односно похапсити и завести ред који су они претворили у неред сваке врсте.
Ово су оперативне, предходне припреме за примену модела «Београд-2000.г.»
Па ми треба да водимо рачуна о ономе што сам напоменуо у наслову
«Сценарији за довођење Србије у ред» -
јер се време примиче!
Па ми треба да водимо рачуна о ономе што сам напоменуо у наслову
«Сценарији за довођење Србије у ред» -
јер се време примиче!
Др Драгољуб Татомировић
0 comments:
Постави коментар