Izrece se Jovo!
Изрече се Јово!
-Пољаци и Црногорци-
Сви тзв. Словени су уствари Срби, са именима који су поближе описивали крај у којем су живели. Пољаци су Пољани, Црногорци су из предела Црних гора, Руси су Расани-Срби који своју државу зову Расија, Босанци су Срби из Босне и Херцеговине. Временом, у којем се нису називали Србима, су заборавили своје стварно порекло па су се назвали именом предела у којем живе – временом се то претворило у назив народа, којем се не зна порекло!
То сада покушава део србске Пете колоне у Војводини, прављењем новог народа по имену «Војвођанин» који би, наравно, прихватили само Срби - Маџари би остали Маџари, Румуни би остали Румуни, док би се Цигани стално називали Ромима па би можда, да их нема и у другим државама, једног дана и заборавили да су познати као Цигани и да им је порекло из Индије, Пакистана, Израела, Египта, Етиопије....
Али, временом се, уз стално одрицање од стварних корена, уз стално истицање посебности а не заједничких особина, а посебно после промене религије, догоди да се створи велика омраза међу србским племенима, те сада имамо Србе-Пољане-Пољаке који су изузетно непријатељски расположени према Србима-Расима-Русима из Расије, према Србима из садашње Србије, односно имамо Србе-Расе-Русе, који по сваку цену хоће да, користећи се тренутном бројчаном већином, промене редослед мајка-кћерка, хоће Срби-Раси-Руси да некако направе да су они корен свог тзв. Словенства, назива који је кованица новијег доба, сачињена као алат за преправљање старе - Праве Србске Историје, а како за то немају никаквих доказа старијих од 1.000 година, одлучили су да постојање Срба и Србије некако игноришу, да је забораве у свом памћењу, вазда покушавајући да, сада и они, преправљају историју.
Историја се не може сакрити трајно, она се може прикривати, омаловажавати, од ње се поједини народи или племена једног народа могу одрицати, али то никако не мења историју!
То је као када неко себе хоће да учини вреднијим па каже «Ја сам рођени Београђанин, пета генерација и живим у кругу трамваја двојке», или «Ја сам рођени Земунац», а он из Загорја или Лике у Хрватској.
То је као када неко себе хоће да учини вреднијим па каже «Ја сам рођени Београђанин, пета генерација и живим у кругу трамваја двојке», или «Ја сам рођени Земунац», а он из Загорја или Лике у Хрватској.
Историја једног народа је Божији Запис о једном народу на Земљи - Божије се не може уништити и та околност је непроменљива. Околност - Историја!
Делови србског народа су се одрицали србског порекла, претакали и уливали у друге народе, бивали насилно или добровољно усисани у друге народе, асимиловани, називали се другим именима и тако се ћутом прикривали.
Срби-Арнауташи су се одлили у Шиптаре, Срби-Мухамеданске вере су постали муслимани са великим «М» као јединственим називом за један народ, а неки од њих се изненада називају «Бошњацима», а то «Бошњак» није пореклом из Босне, већ им је вероисповест иста као и код потурица из Босне, па су сада и њихове карактерне особине добиле и јединствено географско порекло -постао Нови Пазар, Босном!!
Они нису постали само муслимани, они су постали Муслимани – свакако већи од историјски старијих народа који су муслиманске вероисповести. Чак, сада у Либији побуњенике предводе Срби-Босанци-Муслимани, из Босне и Новог Пазара, односно Срби-Потурице муслиманске вере. Пришли у редове Ал Каиде, настоје да под њену команду (а то значи и под америчку) ставе народ који живи у Либији.
Они сада прилазе јединицама које улазе, рата ради, у Сирију, како би ову државу подчинили Ал Каиди – Америци...... и стално морају да буду већи муслимани од аутентичних, јер су они Муслимани!
Некадашњи народ Срба који је живео у Црној гори назвао се Црногорцима, по пределу где је живео – временом су одбацили име Србин, па остало само Црногорац, потом су постали посебна нација, онда су последње уједињење са Матицом из 1918.г. поништили, пре тога живели као посебан народ и република у комунистичкој СФР Југославији и потом, искористивши повољне околности и уз наговоре и новчане награде пристали да затворе Србији излаз на море - одцепили се и постали посебна држава настањена претежним Црногорцима, назвали своју државу Црном Гором са кодним страним именом «МNЕ» Монте Негро – радије би се називали и Талијанима него Србима(!), издвајајући се тако од Срба, поставши тако битнији, новији, вреднији..... и свакако су пристали да буду један од најнепријатељскијих народа Србији и Србима и поред тога што су Срби опет за свог цара изабрали Црногорца, рачунајући и даље да су они Срби!
Јесу ли Црногорци Срби - јесу ли они икада и били Срби?
До 1918.г. већина садашњих Црногораца се изјашњавало да су Срби – нађена су писма које је Његош писао руском Цару Николају Романову, тражећи извесну помоћ и ничим не везујући Црну гору и Црногорство за Србе и србство..... обраћао му се баш овако како се сада обраћају Црногорци, који сада као народ који има своју државу, од Русије траже да откупи њихове државне менице - примају и руску Рубљу, или као што сада од својих пријатеља из НАТО-а траже «да им пошљу оно што им треба, као и да дођу да им рашчисте путеве по Црну Гору, од снијега!»
Не улазећи у старије статистичке податке, гледано од дана када су проблеми у СФРЈ и у самој Србији били врло приметни - период од 1971.г. до закључно са пописом становништва СФРЈ, обављеног 1981.г. лако је извести одговарајуће закључке о непостојаности Срба из Црно горе по питању етничке припадности.
*1971.г. Црна гора је имала 529.604 становника од
чега су 39.512 били Срби, или 7,5%
*1981.г. Црна гора је имала 584.310 становника од
чега су 19.407 били Срби, или 3,3%
*2011.г. је извршен попис становништва у ЦГ –
резултати још нису готови, али
се претпоставља да ће их бити око 29-32%!
За само 40 година проценат Срба у ЦГ је варирао од 7,5 преко 3,3 и онда се попео на 32%! Зашто?
Шта се догађа са овим народом? Чиме се Срби из ЦГ руководе када се одлуче да буду или не буду Срби?!
Лако су уочљиве разлике, међу овим делом некадашњих Срба или народа који се тако називао, када му је то било у неком интересу, од оних који су истрајавали у томе што јесу – да су Срби.
*Црногорци, највероватније и нису Срби!
Али, давно су се ту од нечега сакрили, у непроходне и дивље пределе, из неког разлога. Црногорци не могу да се закуће у равници - пример је скоро цела Западна Србија коју су населили Срби из Црне горе, који су стигли до Бранковине код Ваљева, која је и последња планина ка равној Тамнави и Мачви, али их даље нема!
Они воле планине, гудуре, неприступачне терене, баш као оне у Грузији, на Кавказу и у Авганистану!
Та сакривеност је учинила да се очува оно што их и разликује од осталих који се називају Србима, односно, она, сакривеност, и обичај живота у дивљим планинама указује да су они део једног другог народа, са потпуно другим менталним склопом, који дуго живи уз (не и са) Србе, те су научили њихов језик и никада и граматику (овде се не мисли на Србе из ЦГ који већ више од 300 година живе у Србији помешани са Србима, староседеоцима тих крајева), а језик са својим писмом и граматиком је оно што праве Србе и чува од уљеза из других народа - нико ко није прави Србин не може да научи србски језик!
Срби-мешанци имају предиспозиције да науче србски и то се често догоди, али не увек!
Они Руси за које се не може тврдити да су Срби или србски мешанци никада не могу да савладају србски језик – пример су руске дипломате које по 10 година раде и живе у Београду, а србски не могу да науче.
Исто је то и критеријум за количину србских гена код човека који се презива Карађорђевић, који би да буде неки краљ Србије, али који нема довољно србских гена у себи, па ни после 20 година живота у Србији не уме да говори србски – он своје говоре заправо чита, натуцајући, без да зна шта значи то што говори, а да о интонацији и осталом и не говоримо! Али на његовом аутомобилу је регистарска таблица «NJKV»- Његово Краљевско Величанство!
Срби из Црне Горе и садашњи Црногорци из Црне горе не могу да науче граматику србског језика - греше у падежима, и уопште међу свим осталим Србима могу се запазити по акценту својственом странцима!
Чак им је и сексуална опредељеност друкчија - Срби другоме псују мајку, а они оца! Оца им очињег!
Психолошки репери као аргументација о несрбском пореклу Црногораца
Психолошке особине Црногораца указује да су научили да се примире када треба, да галаме када треба, да аплаудирају или протестују када треба, да се међусобно држе и испомажу - што је карактеристика малобројног народа у туђој земљи;
Да се брачно нерадо, или врло ретко, мешају са Србима - да би се очували од мешања крви и обичаја;
Да једном речју у целости имају карактеристике малог плашљивог који користи прилику да се уздигне - ово је пројекција жеља малих народа исказана кроз доказивања да могу да господаре већим, заслугом њима знаних сјајних сопствених особина које су за све остале тајна, да су немилосрдни и бездушни - што је особина проистекла из сталне борбе за опстанак и опреза у животу поред (не и са) већим народима;
Да нерадо примају странца у кућу - што је особина проистекла из опреза и неповерења у друге, веће, народе;
Да радо иду госте код припадника другог народа - ово је особина настала од потребе да се неко који припада малобројном народу уживи у улогу оног који је уважаван, где обавезно држи главну реч, када је мудрац, када се углавном у све разуме и када исказује невероватну присност са оним код кога је у гостима, што одмах по одласку заборавља;
Да су врло добри оратори и глумци - ово је особина настала од размишљања како друге веће народе уверити у њихову бројност, снагу, вештину, памет;
Да су врло добри оратори и глумци - ово је особина настала од размишљања како друге веће народе уверити у њихову бројност, снагу, вештину, памет;
Да говоре гласно, одсечно уз пуно гестикулација руком које, час показују удар мачем, сабљом, пуцање из ватреног оружја, ударац крошеом и аперкатом, хватање за гушу, када се речи подупиру приказивањем става из којег се пуцало у злотвора, да су врло добри глумци - малобројни народи изграде вештину претварања, имитирања, варања, поистовећивања и уопште показивања да су део околине - ово је уобичајена изграђена карактерна црта ушла у биолошко наслеђе које се преноси са родитеља на децу;
Да не прихвата туђе речи или начин говора - због страха да се не загубе у већем народу;
Да су склони забораву добра које им је учињено – ово, јер сматрају да им је тај и био дужан помоћи, односно јер они нису у стању да тако узврате, па је много лакше решење заборавити;
Да не прихвата туђе речи или начин говора - због страха да се не загубе у већем народу;
Да су склони забораву добра које им је учињено – ово, јер сматрају да им је тај и био дужан помоћи, односно јер они нису у стању да тако узврате, па је много лакше решење заборавити;
Да играју само на неки јуначки, насилан, начин у којем се показује снага, вештина, ратоборност, никада само ради уживања и весеља, јер они и када певају натерају себе да им сузе иду низ образе - ово да би се самохрабрили и другим ставили на знање са ким се има посла;
Да су у физичкој, полној, љубави уздржани - ово да се не покаже да им је до тога стало, када је у питању неко из другoг нарда, да се не помисли како се то њима свиђа, а ако је у питању Цногорац да се не обрука јер им то баш и није нешто нарочито потребно - ово се трпи док се, рецимо Црногорка, не одвоји од свог племена, када из ње проговори жена у правом и пожељном смислу те речи, они су измислили обичај жена да се при вођењу љубави покривају преко очију, просто да им човек позавиди на моралу, уздржаности и поштењу и да занемари када своју физичку љубав према женама из другог народа исказују и садистичким гашењем цигара на њенoм телу, велики су тада јунаци јер то другог боли, када раде са неким из другог народ увек гледају да буду нека логистичка подршка, ако је канцеларија, да буду код телефона, да буду први који ће информисати надлежне, да буду на извору сазнања, a ако је у питању нешто ризично одабраће посао у којем се тражи анализирање - ово како би се сачували од непријатности и ризика и опет како би показали да су они за сложеније, мисaоне, послове;
Да никада не пуштају корене на туђим територијама а туђа је свака осим територије Црне горе и ако то ипак чине, организовани су у чистим насељима, селима, варошима и областима и то је приметно када год се зађе у те области - осећају се несигурно и вазда су спремни на бекство у Црну гору где су, од свих са стране, добродошли само они који имају доказе да су пореклом Црногорци или имају много новца којег би да потрoше «у Црну Гору», како кажу - ово јер је то опет основа очувања на окупу и остављање туђег новца њима на корист;
Да буду већи Србa и од Срба у Србији и да о Србима из Србије причају све најгоре, чим се двојица негде састaну;
Да говоре колико год је могуће србски и да тај србски забораве чим ступе у Црну гору, када дојучерашњи велики Срби, раније Југословени, или комунисти, постану националисти Црногорци и то Бјелаши или Зеленаши - ово да би пред свима показали да су били Срби, комунисти, Југословени, из нужде, а да о њима мисле све најгоре;
Да никада не пуштају корене на туђим територијама а туђа је свака осим територије Црне горе и ако то ипак чине, организовани су у чистим насељима, селима, варошима и областима и то је приметно када год се зађе у те области - осећају се несигурно и вазда су спремни на бекство у Црну гору где су, од свих са стране, добродошли само они који имају доказе да су пореклом Црногорци или имају много новца којег би да потрoше «у Црну Гору», како кажу - ово јер је то опет основа очувања на окупу и остављање туђег новца њима на корист;
Да буду већи Србa и од Срба у Србији и да о Србима из Србије причају све најгоре, чим се двојица негде састaну;
Да говоре колико год је могуће србски и да тај србски забораве чим ступе у Црну гору, када дојучерашњи велики Срби, раније Југословени, или комунисти, постану националисти Црногорци и то Бјелаши или Зеленаши - ово да би пред свима показали да су били Срби, комунисти, Југословени, из нужде, а да о њима мисле све најгоре;
Да буду пред шефовима мањи од маковог зрна, да се тресу од страха, да мутирају гласом до самог заплакивања које изазове пажњу и сажаљење шефа, који их онда теши заборављајући због чега их критикује, како би по изласки заузели и психички и физички изгледа човека који му је «све у брк скреса», «па је тај шеф стаја пред њима, ка нека пичка»;
Да пред својом женом буду мањи од макова зрна, да не смеју реч да проговoре, да се у свему понашају као слуге и да потом када су у туђој кући пред туђим женама причају бајке о својим односима са својом женом којој они чине све оно што би желели да њима не чине њихове жене....
Њихов претежни физички изглед, начин говора, акцентовање, гестикулација, одсечност, народне песме, игре и целокупан фолклор, гледано из даљине, не разликује се ни у чему до по језику, од грузијског и језика и обичаја других кавкаских племена, која и живе у пределимам који су веома слични Црној гори. Азербејџанска, Киргизистанска и Црногорска народна кола и игре су скоро идентични и она су приче о животу птица, медведа, вукова, испричане телом!
Међутим, одвојени од својих са Кавказа, они су изгубили изразиту бунтовност и нетрпљење неправде - они су ту особину пригушили на потребан ниво како би опстали и напредовали у другим народима.
Поистоветили су се са Србима, једно време себе представљали највећим Србима и ми их прихватили као такве, дају нам већ 100 година највише руководиоце, укључив и владаре, команданте, начелнике, судије, тужиоце - ми прихватили да нам они руководе..... и они се са тим слажу и трпе Србе и Србију док им је то потребно!
Скок процента Срба у Црној гори, са 3,3% у 1981.г. на скоро 32% у 2011.г. слути на ново посрбљавање ових које описах, искуствено и на бази научних истраживања које је објединио Милош Богдановић у својој књизи «Порекло и деградација», као и података из «Историје Срба» од Милоша Милојевића, изучавања Курана, изврсног познавања муслимана Шиптара из Србије, праћењем историјских докумената осталих из преписке Црна гора – Русија, као и скоро неодустајне навике да им увек неко помаже – последњих 100 година је то чинила збуњена и преварена Србија са Црногорцима или другим странцима на челу, некада и сада, а сада нека се спреми НАТО!
Свачег (ће) треба(ти) Црној гори!
Хвала им што се одвојише од нас, а даће Бог и да се учини на том плану још што-шта корисно за Србију, а не на штету Црне горе!
Друг Јово Капичић, Титов генерал УДБЕ ме је подржао рекавши «да Црногорци нису Срби већ римско наслеђе» - Он сигурно има копију неког документа из Ватикана, не би друг Јово то тек тако тврдио – каже Јово да су Црногорци остатак римских хорди, заостао на овим просторима на путу у Италију, Шпанију, Француску.....!
Сад, од које сте римске хорде, не зна се, са Римљанима су дошли и Јевреји - Сефарди, Ашкенези, Хазари, ко сте ви браћо Црногорци?
Које је ваше порекло, од кога потичете када Срби нисте? Од кога сте научили да говорите скоро као Срби - имате ли ви и неки свој језик, ако имате, зашто нам га не откријете?
Зар вас то не занима баш никако? Или ћете опет, када затреба, у Србе!
Ја бих вас и даље сматрао Србима, али нећу да ризикујем да ми пришијете да имам великосрбске и императорске жеље, које се никада неће остварити, како рече један важан црногорски песник данашњице «Никад неће Црна Гора бит обала србског мора!» Да, сагласан сам, не треба нам!
Ех, колико човеку треба да прихвати оно што је давно видео и схватио!
Браћо Срби из Црне Горе – ви који сте и даље, и стално били, Срби - оних 3,3% ово се не односи на Вас, нити се односи на Србе из Црне горе који су овде већ 15 генерација – ви сте скоро Срби, само вас вешт може препознати по неким од набројаних црногорских особина које нису србске! Радите на том плану!
Додатак:
Сву ову моју причу, недавно је потврдио један од најпоузданијих људи, комуниста, официра, генерала, Југословена, Јово Капичић, стар 92 године, досадашњи Југословен, комуниста и сигурно, када је било потребно и Србин, који се сада поново активирао у политичком животу Србије, заједно са једним који се пише да је Србин из Босне мада он тврди «да је рођени Београђанин» - ја га по свим параметрима сврставам у србску Пету Колону - рекавши (Јово) да никада није ни био ништа друго до Црногорац «Зеленаш», ах како то лепо стоји једном комунистичком генералу који је чинове зарадио на Југословенству и по природи комунизма, антисрбизму – «Зеленаш» на привременом раду у Србији, којој је, колико је могао нанео штете – дао нам своје партизанско ратовање и удбашку активност под велику, зеленашку, камату и по томе је он сигурно то што прича – «Зеленаш»! Црногорци нису Срби и део су римског наслеђа!
Боже, чувај Србе од Срба! Посебно од оних који су то повремено и привремено!
Драгољуб
Постављено 22.02.2012.г. у 23,30 ч.
1 comments:
Фантастичан текст као и увек. Право у центар!
Поздрав,
Милош
Постави коментар