Kako, i na osnovu čega - odgovor na pitanje
Овај и сви текстови у наслову "Енергије" писани су у првом лицу, тако је захтевао човек коме се молбе испуњавају-услов да уопште добијем дозволу да ово напишем био је да ја то пишем у првом лицу-пристао сам и знајте да сам ја само писао - мој познаник је причао, ја писао, уместо његовог имена уписао моје.
Драгољуб Татомировић
04.12.1998.г. Београд
Одговор на често питање
"На основу чега?"
Када мојим познаницима и другим људима са којима контактирам у вези њиховог здравља и излечења, врло често уместо да се да слава Господу Богу за излечење, са неверицом ми се упути питање "На основу чега ти то закључи, уради?" или слично.
Ово је оно што свима могу рећи - и на свакоме је да у то поверује у складу са својим убеђењима. Више не намеравам, а није ни потребно.
Божијом Вољом, био сам у прилици да непосредно бринем о примени силе и закона овоземаљских и то ми поможе да видим колико је мала моћ сваке силе и сваког закона земаљског - нико се, од оних које сам знао не, врати на Стазу Божију са пута којим је ишао - неки су отворено говорили да ће наставити свој "занат" чим им то прилике буду дозволиле и чим се измакну испод силе овоземаљског закона.
Дуго сам размишљао о својој и укупној земаљској немоћи, која није могла променити зрно песка, а камоли нечију судбину или пут. Да мењам људске обичаје и законе нисам могао, а уз њих се није ништа могло променити, могао сам, а нисам хтео, "да учествујем, учешћа ради", то и написах и 1990.г. склоних се са посла на којем се примењивала сила овоземаљска.
Бог ми остави после тога више од три године да добро размислим куда ћу даље - било је то време искушења у годинама у којим је Србијом владала Звер.
Нисам знао да сам прошао, а прођох и те године искушења.
После тога био сам на главној провери, на искушењу да учиним нешто мимо Воље Божије - добих задатак да бринем о ономе који је имао обавезу и моћ да испуњава Вољу Божију, а он то одбија и ради по вољи својој. Ја, обичан човек био сам стављен наспрам онога који је имао моћ, ја наоружан само снагом воље да не урадим ништа што би било у супротности са старим српским обичајима - а они су оно како би Бог желео да раде сви људи на планети Земљи.
Моја борба је трајала тачно 880 дана - не попустих, али ме онај који је имао Божију Моћ, одгурну од себе и крену са другим, мимо Стаза Божијих!
А због оволико улудо утрошеног времена у коме сам се само супротстављао ономе који је имао Божију Моћ, уместо да се са њим отворено сукобим, ставим га пред избор и одлуку и одем од њега ако не пређе на Стазу Божију, добих казну да тачно 880 дана ниједан мој посао, овоземаљски, не успе!
И би тако, без обзира на труд који сам улагао. Схватих то тек при крају истека одређене казне - она ми је истекла крајем 7.506 (1998).г.
Потврди се још једном на делу - да Бог награђује, воли, али и кажњава, увек по мери коју смо заслужили!
Бог све зна и све види - Он воли али и кажњава. Тога који је одгурнуо мене, Он одгурну из Царства Божијег, забрани му одласке у Небо, а моћ коју узе од њега пренесе на онога који не попусти у борби која је трајала 880 дана и који не попусти за целог свог живота и рада.
И објасни ми Бог све што је потребно. И како. И када. И са ким. И зашто. И би Он уз мене и са мном. И јесте са мном и уз мене - Хвала Му од мене недостојног!
Одобри ми да од Њега молим за оно за што проценим да треба - остави мени ризик грешке, и гледа ме цело време.
А треба:
Вршити Вољу Његову;
Показати да је са мном, а не учинити оно што Му није по Вољи;
Не тражити да се мењају већ одређене судбине људи, у битном - а може;
Не тражити да се мењају рђаве судбине људи који су такве судбине заслужили и који примају плату за дела своја - а може;
Проценити да ли је довољно за избављење људи снага њихове вере у Господа Бога.
Све сам то знао и у својој неопрезности погрешио. Одлучио сам да поред осталих задужења која сам имао, онолико колико могу и колико стижем, да кроз "необична" излечења људи, подсећам људе на Бога и Силу и Доброту Његову.
Упознат сам да се и најмање емоције рђаво одражавају на праведност у одлучивању и да бих још једном потврдио људску слабост и недораслост у праведном одлучивању, неколико пута затражих - и испуни се - да се појединим људима мења судбина, у битном! Зато што сам их ја познавао! Као да је то неки критеријум и неко решето ! ?
Примих Опомену Божију да пазим на ПРАВЕДНОСТ и на штетност постојања емоција при доношењу одлука.
Размислих и увидех своју грешку. Покајах се и замолих за опроштај - и опрости ми се - и показа ми се у делу да сам погрешио! Да ми то буде стално упозорење.
Тада донесох одлуку да кроз молбу помажем свим људима који то од мене затраже, који мисле да им се на такав начин може помоћи и које Бог упути на сусрет са мном, и то овим редом:
1.Свима који траже помоћ - Да Господ помогне по вери њиховој!
2.Реткима од многобројних који траже помоћ помагати кроз молбу, а Господу Богу остављати на одлуку да ли ће им се помоћи - јер Он зна све, Он зна свачију судбину и свачије заслуге и Он неће погрешити. Безгранична је доброта Божија - Он у скоро свим случајевима поможе, осим када направим грешку, па у заблуди својој, у коју ме доводе они који траже помоћ, молим за оне којима помоћи не треба и којима помоћи и нема.
3.Изузетно помагати и молити и за оне који су заслужили то што им се догађа - када ја то проценим оправданим. И да одговарам за то! И ја то чиним ако се тиме остварује неки други Божији План или Божија Воља.
Научен сам како шта чинити - и даде ми се да проверим, одмах пошто сам преузео све обавезе онога који је одбио да ради по Вољи Божијој.
Пред Ивањдан 1998.г. замолих за оздрављење једног доброг сељака из села на Равној Гори - и он оздрави;
У августу 1998.г.молих да оздрави сестра мог познаника - и она оздрави;
Молих за још десетине и десетине, у њиховом присуству, без њиховог присуства, појединачно и колективно, да оздраве од физичких и психичких болести и видех колика је Снага и Доброта Божија! Јер, многима беше боље, многи потпуно оздравише, а не поможе моја молба у случајевима када Бог одлучи да им не треба помоћи!
Те случајеве (када је Бог одлучио да им се не помогне) сам посебно сагледавао, знао сам све, пазио и опет погрешио! Да се уверим у Непогрешивост Божију - никоме и није требала Помоћ Божија, јер они у Бога не верују! А притворни и лицемерни, долазили су код мене да молим за њих.
Тада одлучих да за оне који унапред изјаве да у Бога не верују или за које закључим да не верују или закључим да лажу када кажу да верују, да би им се помогло, уопште не молим. Јер је тако право - зашто молити некога у чије постојање они сумњају или не верују?!
Наравно, људи су ме питали како се та оздрављења догађају - неки да разбију своје сумње остале и после очигледних излечења, неки да нешто ново науче, неки да виде да ли се од тога може направити бизнис, отворити нека амбуланта, узимати новац од оних који га имају... заборављајући да је новац ништаван у Царству Небеском.
Многима је било важније од оздрављења да сазнају када и како сам то почео - питали су:
"Како поче тиме да се бавиш, како ти таква идеја паде на памет" - како сам то и где научио, има ли још слободних места, као у некој бољој школи...
Неки су од мене отворено тражили моћ да могу да лече људе и спречавају њихове смрти - по тарифи коју су практиковали - упутио сам их на Господа Бога, да траже, а Он зна коме шта треба!
Неки су тражили да молим да добију децу, заборављајући на број деце коју им је Бог подарио, а они уз помоћ доктора - занатлија који гледају само зараду, абортусима, убили!
Неки су тражили да молим да им крену послови који би им донели богатство.
Неки су мислили да је довољно да се са мном друже и да им се по том основу жеље испуњавају, заборављајући на принципе на којима сам ја засновао свој живот, који су њима смешни, у најмању руку.
Неки су сматрали да од сада могу уобичајене овоземаљске услуге, које им ја пружам, које су прецизно договорене, не платити, јер сам им рекао да новац није оно што треба да је главно за човеку, заборављајући да сам им говорио да се договори и уговори међу људима морају поштовати и да избегавањем плаћања договореног заправо потврђују да не избегавају плаћање због онога што сам им говорио већ да не дају новац - јер им је он главни циљ активности и да им моја прича није ушла у свест.
Неки су се од мене нагло измакли, јер су се уплашили садржаја жеља које сам им упућивао различитим поводима, или посвета у књигама које сам им поклањао, јер сам увек постављао критеријум:
-да успеју и имају среће само у праведним и поштеним
пословима -
Сматрали су ово ограничење некоректним, тврдећи да се они и баве поштеним пословима. Ја не видех разлога за љутњу, ако се већ баве онако како им и желим, а они и Бог све знају. И како раде тако ће им и бити! А ја за њиховим друштвом и не патим. Јер знам белег који су задобили!
Неки су се вратили на Стазу Господа Бога, што ми је посебно драго и што је права потврда надмоћи Силе и Доброте Божије наспрам силе и закона овоземаљских! Али њих је мало, по мом схватању и мојим жељама - али враћа их се тачно онолико колико је потребно! И тачно према постављеним критеријумима за обележавање, разврставање и примање награде за дела своја.
У разговорима са неким нашим искусним стручњацима медицинске струке уочавао сам да су они, уствари, обучене занатлије за поправљање људског тела, као што су аутомеханичари, лимари, електричари, за поправку аутомобила, док о односу тела и душе и душе и Бога скоро да немају никаквог знања. Они који га имају, имају га захваљујући нечему другом, а не студијама на факултетима за лекаре.
Да бих увек давао слична објашњења, односно да сваки пут нешто не изоставим или променим, дођох у дилему како то све објаснити и добром поштеном сељаку и неверним градским високообразованим стручњацима разних врста, фарисејима и књижевницима нашег времена.
И би ми речено како и шта да напишем - и ја то написах. Сада том објашњењу немам шта да одузмем или додам.
Евиденцију о молбама упућеним Господу Богу у почетку нисам уопште водио, сачували су се подаци на различитим цедуљама које сам добијао од различитих лица, потом сам све бележио на папир, а на крају сам почео да пишем у једну свеску, као што сам почео да евидентирам и неке друге послове које заврших уз помоћ и у име Господа Бога.
Видех да је болесних много и да сам нећу успети да за све молим - упитах, и одобри ми се, да молбе упућујем и колективно под истим условима и по истим критеријумима. И да одговарам, на исти начин!
По Вољи Божијој, мени не требају ничије фотографије, ничије присуство, нити било какви предмети који припадају лицу за које молим - ја узимам податке о презимену, имену, имену оца или мајке и годину рођења, оно што нас једне од других разликује, односно по којима се идентификујемо овде, али и код Господа Бога.
Ја молим за оздрављење људи, у Славу Господа Бога нашег! Сва захвалност припада Њему, Њему без кога ни ја, ни било ко не може променити ништа, а посебно - не може некога излечити.
Пазите се оних који лече у име Господа Бога - и наплаћују! Бежите од њих!
Никоме није дата било која моћ за коју ће он одредити тарифу, и наплаћивати.
И сам Господ Исус Христос је упућујући своје ученике и касније апостоле у "жетву" у Његово Име, говорио да продају по истој цени по којој су и купили, односно "Бадава сте добили - бадава и дајите!", као и "да је посленик вредан своје плате", која подразумева само оно што је таквом посленику стварно потребно!
Наравно, било је, и има, у нашем народу оних који су имали, моћ и могли да лече или виде нечију судбину - наплаћивали су своје услуге, и сада нема редова пред њиховим "кабинетима", украшеним иконама светаца и тацнама пуним страног новца.
Остали су им масивни ланци на врату и рукама, да их подсећају на оно што су имали, злоупотребили, па изгубилии. А и без тих ланаца и без ичега ће остати! Јер тако треба.
Будите истрајни на Стази Господа Бога после излечења које Вам се догодило после моје молбе, и знајте да сте и тако излечени под паском - гледа Бог шта радимо, зна шта мислимо и контролише колико ћемо у себи носити име Његово по основу излечења, Силе и Доброте Његове. Ако Га потиснемо у заборав и заборавимо на Њега и Његову Доброту, не чудимо се ако примимо одговарајуће опомене, односно ако се болест врати! А два пута се не моли за истог човека и због исте болести.
Све је на нама! Све је у нашим рукама!
Овде је онолико колико је потребно. Имајте то на уму када се одлучујете да некога упутите да ми се јави, или да удесите да се сретнемо - не упадајте у грешке у које сам ја упадао, да и ви не будете критиковани.
Ја сам видео, а молим Господа Бога да и ви видите, колико је мала сва сила и сва овоземаљска моћ, која се заснива на новцу, власти и сили - и према најмањој вери у Снагу и Правду Божију.
У нади да ћете и сами то уочити, желим вам све најбоље, у Славу Господа Бога нашег -
Роб и Слуга Божији, Драгољуб.
НАПОМЕНА
12.02.1999.г.
Напоменуо сам да сам од августа 1998.г. молио за више стотина лица у нади да ће "необична" излечења имати утицаја да људи помисле на Бога, да му се захавале, и да престану живети онако како су живели и због чега су примили Божије опомене.
Поново сам пажљиво, по ко зна који пут, ишчитавао "Нови завет" и поредио нас и оне од пре 2000 година.
Тада се један од десет сетио да се за излечење захвали Господу Богу - сада, неколико од неколико стотина.
Ми, људи који живимо у овој години, десет пута смо незахвалнији од наших предака од пре 2000 година. И за толико ћемо горе од њих и проћи.
Сада је од петорице код тројице нестала или напукла веза између душе и тела, и то код оних који су свој живот и енергију посветили стицању материјалног изнад својих уобичајених потреба, оних који су се определили да служе богатству!
Код три жене од прегледаних пет, код младих које још нису родиле и код оних које јесу, али које би још могле да роде, настале су такве промене на органима за репродукцију да је у тој сразмери онемогућено да се људи размножавају.
Србија се чисти од свих оних који и не треба да имају потомке. А и речено је да ће Бог прво пречистити Божију
Земљу Србију, па кренути даље!
Код Срба из Босне и Херцеговине само 22% је задобило Божији белег који им омогућава још једно искушење. А они помислили да су помиловани за оно што су чинили! И за оно што су мислили!
Код Срба из Србије овај проценат неће бити већи!
У Србији бела куга се настанила у најбогатијим крајевима, у којима се на Бога не мисли, у којима су цркве празне и, што је још горе, у којима су људске душе празне.
Скупљам и писане доказе људске незахвалности и упозоравам их - али не вреди! Кажу да ће се молити Богу ако треба, и истовремено питају да ја стварно не мислим да Бог постоји! Хоће да ако осете да могу имати корист (оздрављење) моле онога у чије постојање сумњају, други кажу да ће молити било кога (значи и ђавола) само да им буде боље, јер су они себи најважнији, а неспремни да подвуку црту испод својих поступака! А о неком мењању у понашању се може говорити у промилима. Проценти су велика мера!
Драгољуб Татомировић
О аутору:
Драгољуб Татомировић, рођен је 1948.г у мачванском селу Црна Бара. Живи и ради у Београду. Завршио Вишу школу унутрашњих послова у Земуну, Факултет безбедности у Скопљу и докторирао права на међународном универзитету у С.А.Д.
Написао већи број стручних радова из области криминалистике и безбедности, као и више радова из области биоенергија, захваљујући познанству са људима који се тиме баве и уз пристанак да све пише у првом лицу-као да се ради о њему.
До 1990.г. радио у МУП Србије и био Руководилац Оперативне Групе за сузбијање кријумчарења и фалсификата.
Од 1990.г. у сопственој А.Г.А. Криминалистичкој школи са успехом обучава криминалисте–приватне детективе, криминалисте - агенте обезбеђења, припаднике унутрашњих обавештајних служби у великим компанијама и графологе-профајлере као специјалистичко занимање за које се до сада знање могло стећи само у оквиру затворених образовних система највећих служби безбедности у свету.
011-3-175-371; 060-3-175-371.
Zlatnibilten@gmail.com
Постављено 8.4.2011.г. (Драгољуб Татомировић)
Постављено 8.4.2011.г. (Драгољуб Татомировић)
0 comments:
Постави коментар