Naspi mi jos!
Наспи ми још!
-Не желим трежњење-
«Народе мој, готово је, оперушкано*, нема више!» - говори наш Цар Борис и његове слуге, нама, припитим и мамурним, али га ми не чујемо, не желимо да чујемо то што прича - он других прича нема, те појачава гласност, зове своје слуге - помагаче у помоћ да би се његов глас боље чуо...., али и ни њих не желимо... нама њихове приче не одговарају.
Нама одговара наша прпитост, која полако пролази и прети опасност од трежњења, почиње главобоља, почињемо да схватамо да је она од пијанства, од алкохола у већој мери од дозвољене, почињемо да схватамо да нама је корпа у самоуслузи све мање напуњена али утврђујемо да ни и за такву немамо новца, дајемо непланирано и оно што је предвиђено «за оно у другој радњи», па за то у тој другој радњи неће бити..., нуде нам исти мајстори који су нас довели у лепо стање припитости - трежњење, упућују нас на хладан извор да се умијемо, поливају нам хладном водом, да се сетимо како је све ово почело, да нам кажу да нас нико није на било шта терао, - Они су само предлагали, а ми прихватали и стално тражили још!
Нама одговара наша прпитост, која полако пролази и прети опасност од трежњења, почиње главобоља, почињемо да схватамо да је она од пијанства, од алкохола у већој мери од дозвољене, почињемо да схватамо да нама је корпа у самоуслузи све мање напуњена али утврђујемо да ни и за такву немамо новца, дајемо непланирано и оно што је предвиђено «за оно у другој радњи», па за то у тој другој радњи неће бити..., нуде нам исти мајстори који су нас довели у лепо стање припитости - трежњење, упућују нас на хладан извор да се умијемо, поливају нам хладном водом, да се сетимо како је све ово почело, да нам кажу да нас нико није на било шта терао, - Они су само предлагали, а ми прихватали и стално тражили још!
И сада ми не прихватамо да нам полију, не желимо на хладан извор, ми тражимо још - обећања за продужетак пијанства! Наспи ми још!
Цар нам се уплашио – види да нас је много припитих, не може више његове «Нема, готово је, оперушкано!» да надјача наше «Наспи ми још!».
Плаши се цар стања када ћемо због тог «Сипај ми још!» онако мамурни кренути ка њему, ка празним судовима за вино.... могли би судове полупати, а цара окривити за сопствени мамурлук, а мамурни не суде разборито, а ако није разборито, може да буде преко и насилно.... Није лако бити Србски Цар! Није лако бити Борис Тадић!
Царева улога је окончана, и улога његових слугу свих рангова - они сада треба да се склоне, ми настављамо сами - са својим жељама које смо скривали, све док нам их они нису рекли да су жеље нормалне, људске, да се не живи 1.000 година, да је живот само један и да га треба изживети, да не треба бринути за сутра, за будућност, за оне који долазе иза нас - о њима нека брину само они, нека се они труде да изађу из провалије у коју смо их ми угурали и коју смо им спремили као једини пут преко којег се иде на другу обалу - без моста, без конопца, без степеништа, без прилаза - стрме обале, удаљене једна од друге, назире се суво после те друге, сада врло далеке, обале, тешко се на такав пут упутити.... али, нико нас ни сада не тера да кренемо ка суву, као ни раније, када нам је понуђено брзо испуњење свих наших жеља - и оних најглупљих и у навећем броју случајева и непотребних!
Постоји и варијанта чекања: да се ништа не предузима, да се сачека пролазак главобоље и мамурлука, али се никако не може избећи констатација да су нас сада, по први пут, наш Цар Борис и његове слуге Истинито обавестили «Да је све оперушкано, да више нема, да се морамо са тим суочити....» - објашњава нам наш Цар Борис, указује, припрема нас, али нама то не одговара... ми опет чекамо нове изборе!
Ми опет тражимо куварицу која ће својом вештином из празног фрижидера направити добар ручак, и да уз ручак буте салата, слаткиша, вина... нама таква треба!
Знам, сви смо пробали са тим, старим куварицама - нема нових куварица али ћемо ми улогу куварице поверити неком од оних који су, раније, успевали да нам спреме ручак из тог фрижидера, стално заборављајући да он још није био овако темељито ОПЕРУШКАН!
Чекајући нову куварицу, чаробњака, ћутимо и чекамо, сада више и не критикујемо.... знамо ми да нам је Цар Борис рекао Истину, знамо ми да смо га ми више пута изабрали, знамо ми да смо га терали да нам обећава оно што би ми желели - и није Цар Борис ништа друго ни радио, до оно што раде неозбиљни родитељи који у свему повлађују својој деци, па се она играју, не уче, не стичу радне навике, не науче се на скромност и штедњу, на живот по мери стандарда породице, па од њих испадне неко ко се не оспособи за неко корисно занимање, ко би да иде у Грчку, Тунис, Египат, Црну Гору - уживања ради, неко ко се научи на живот на кредит, на позајмицу, уз продају наслеђеног «јер је то углавном непотребно», ко очекује да, и када је порастао, неко испуњава његове жеље.
У тенутку када родитељи и таква, на рад ненаучена деца, заједнички констатују да «Нема више», породица банкротира, распада се у свађи и мржњи, а како се живот и као такав, наставља такви постају лаке жртве за «нове комбинације», које се огледају у : Подизању кредита уз давање преосталог под хипотеку, продаја већег стана и куповина мањег, уз покушај да се од разлике намири све оно што се немаром претворило у ситне дугове, пресипа се у свакодневне потребе, покушава се од тога све: И живот и отплата кредита и плаћање свакодневних обавеза - до следеће констатације «Да више нема» и ту, одмах из угла, је и крај такве породице и свог њеног имања у које су често унети минули радову предака!
Исто то се догађа и са државом - организацијом тако великог броја, и таквих, породица!
Цар је своје обавио! Био је то прави, добри и пожељни родитељ оваквог народа!
Садашња паметовања да он, цар, није требао тако - а цар је само предлагао оно што смо желели – не треба упућивати њему, већ свако себи!
Уосталом, ми смо га, увек у довољном проценту нас самих, бирали, и он је легални цар по законима, које су пре тога донели они, предходни, које смо пет ми бирали.... и они и закони и резултати примене тих закона су само, и увек, наше жеље!
У оваквом стању смо били у време банкарског експерта С. Милошевића, с тим што је држави фрижидер био пун – он га није дирао, а за текуће потребе је празнио наше-породичне, када су се и они испразнили изазвао је намерни, технички, банкрот, променио валуту, откупљивао спољне дугове по 25% од номиналне вредности, новцем из државне касе, све превалио на леђа народа, испразнио чувене србске «сламарице» и рачунао цар да ћемо пристати на градњу од почетка.... наравно, он и његове слуге себе почеле сматрати Вишим Бићима.... посвађао се са оним код којих је био и нож и погача, они покренули Шиптаре, ми ушли у рат са Шиптарима, они се умешали, одузели нам Косово, а онда се појавио садашњи Србски Цар и његова странка, појавили се Ђинђићи, Коштунице, Чанкови, Човићи, Динкићи, Дачићи и екипа чаробњака, Срба само по крви, иначе расрбљених, спремних на пљачку и свакакве неподопштине, из иностранства...
Сада се Србија налази у потпуно друкчијем стању:
Спољни дуг је вишеструко већи, унутрашњи дуг државе је одраз њеног стварног, а непризнатог и још увек необјављеног банкрота који је неминован у кратком будућем времену, «сламарице» су Срби добровољно предали банкарском сектору странаца које је овде довео један од слугу нашег Цара Бориса – Динкић, остатак из «сламарица» је неравномерно распоређен и налази се само код неких – код оних скромних, оних који би могли по том основу да организују сопствено преживљавање у наредном колапсу који ће бити врло очигледан и у Србији – то ће трајати извесно време - 4-5 месеци а онда ће се остварти онај «вероватни» «Сценарио за довођење Србије у ред» - овде детаљно под тим насловом. Тако је морало.
Какви поданици такав им и цар!
Какав цар таква држава!
Каква држава тако ћемо и проћи!
Како пролазимо, тако смо и желели.
Бог нам дао оно што смо од Њега тражили! Да би смо видели, научили, променили се, ако хоћемо све је по нашој вољи и, често лудој, глави!
Какав цар таква држава!
Каква држава тако ћемо и проћи!
Како пролазимо, тако смо и желели.
Бог нам дао оно што смо од Њега тражили! Да би смо видели, научили, променили се, ако хоћемо све је по нашој вољи и, често лудој, глави!
Мора све испочетка, друкчије, поштеније, по Вољи Божијој, да би нам се Он нашао у нужди! Како будемо судили тако ће се и нама судити!
Бог са нама – Пристани Боже!
* ОПЕРУШКАНО: То је почишћено перушком - крајем крила од кокошке, једно перфектно средство за чишћење брашнара - после тога нема ни за мраве!
Драгољуб
Постављено 11.12.2011.г. у 14,30 ч.
1 comments:
DaBOGda ! dr Zoran Novakovic, dipl.ing.
Постави коментар