"Srbija Jača"-Način finansiranja
"Србија Јача" - Начин финансирања странке-образложење
Др Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог
А.Г.А. КРИМИНАЛИСТИЧКА ШКОЛА ®20/97
Нехруова 131/28, 11070
Нови Београд , Србија
Нови Београд , Србија
E-mail: administracija@krimskola.rs
Број 720/2010, Дана 25.12.2010.г.
Б е о г р а д
Урађено на основу заштићеног ауторског дела
Драгољуба Татомировића Р-21/97 под именом
«Ревија Детектив као Пословно-обавештајна служба Србије»
ПРЕДМЕТ: Предлог и образложење Предлога о
начинима фнансирања странке
«Србија Јача» и отпочињања
рада на стварању инфраструктуре
После политичке организације Савез комуниста, која је непрекидно владала Србијом од 1944. до 1990.г.- укупно 46 година, у Србији је омогућено вишестраначко политичко организовање. Савез комуниста је променио име у Социјалистичка партија Србије и наследивши укупну инфраструктуру, имовину, организацију и руководство Савеза комуниста, као и изграђен менталитет становника Србије, посредством тајне полиције, која се углавном бавила пословима тајне политичке полиције, започео (СПС) са оснивањем безброј најразличитијих странака, по идеологији, организацији, начину финансирања и људима који су заузели руководеће позиције у таквим странкама.
Савез комуниста је била масовна организација чији су чланови плаћали чланарину у износу од око 2,5% од месечних прихода, те се могао самостално финансирати у целости, мада је држава била држава те политичке организације, па се финансијски проблеми никада нису примећивали.
Аутор овог Предлога 2000.г. одбранио је докторску дисертацију са тезом «Злоупотреба државне власти у Југославији ради очувања правне и политичке контроле у држави». Теза је образложена у мојој Студији «Полиција и ми» (1996.) и романом «Хеклером бушим повољно» 1998.г. (штампан као друго издање 2002.г.) на Међунрадном универзитету у Доверу, америчка држава Делавер.
Оваквом делатношћу политичке полиције хтело се , и успело се у томе:
*Да се покаже да је политичко организовање потпуно слободно, лако и једноставно. Свако је могао да скупи 100 потписа пунолетних грађана, сачини било какав програм рада и статут организације, плати безначајну таксу, направи печат, отвори жиро рачун и отпочне са политичком активношћу;
*Да се покаже да овакве слободе нису за грађане Србије, јер се као политичари појављују анонимни или компромитовани људи, без знања и било каквих способности, чиме је СПС добијао на значају;
У ретким случајевима када су се појаваљивале иницалне групе које би могле да осмисле праву, озбиљну политичку организацију, СДБ је узимала ствар у своје руке и познатим методама специјалне пропаганде такве покушаје ометала, онемогућавала или на чело тако основаних партија постављала своје сараднике (Основна обука у полицијским школама-овде је то Програм обуке «Алтеринфо»)
*Од 1990.г. у Србији није основана ниједна самоста-лна политичка организација.
*Све политичке партије у Србији су под одговарајућом контролом тајне полиције;
*У Србији, од 1990.г. није основана ниједна политичка организација која се финансира из сопствених познатих извора прихода који су подложни контроли и који је чине одрживом на политичкој сцени;
*У Србији ниједна политичка организација не може да спроводи сопствени, или било који Програм рада. У мојој књизи «Ко врти Србе» (1998.) као и у докторској дисертацији, објашњени су начини држања под контролом политичких организација у Србији, који се и сада примењују.
*У Србији се власт никада неће променити да би радила у интересу народа и његове државе - све промене се иницирају из интересних побуда оних који у странку улажу извесне суме новца да би по доласку подржаване странке на власт та сума била вишеструко увећана.
*Некада популарни политичар, Зоран Ђинђић, имао је у почетку добру идеју-промовисао је странку, којој је припадао, као предузеће! И погинуо је у изравнавању рачуна и интереса који су проистекли из такве организације-предузећа, чије је приходе присвајао руководећи део странке, па је она задобила потпуно друге интересе због чега је садашњег председника државе изабрало око 25% грађана Србије после унутрашње политичке преваре и обмане осиромашеног народа који је извела коалиција бивших ДОС странака, и страшних, и нигде примењених, страних притисака који су почесто биле отворене претње грађанима Србије и њиховој и оваквој држави.
Тај Ђинђићев наум «странка-предузеће» и даље важи у владајућој странци и због тога ће она неславно изгубити власт и чланство.
Њени руководиоци је држе као предузеће с тим што већи број бирача као учесника у раду таквог предузећа не добијају ништа више од позивања на ред, рад и дисциплину, којим се обећава «крв и зној» док се руководство богати, гоји и постаје све бахатије, због чега таква фирма неминовно иде у пропаст. Такав тренд нас води ка дну које је као такво и спас за Србију. Када се дотакне дно онда се може само горе.
*У Србији нема никакве разлике између владајућих странака и оних које су опозиционе, а једина им је жеља да што дуже буду на власти, односно да дођу на власт.
Ако би се ово прочитало и прихватило као чињенично стање о којем нема потребе да се превише говори, јер је општепознато, могло би се помислити да је стање безнадежно!
Али, нема безнадежних стања, има само стања у којима је тешко окренути добре особине већег броја грађана Србије ка добрим делима. Ово посебно, што они већ 20 година гледају диригована догађања на политичкој сцени која су имала за циљ да увек као незаменљиву промовишу ону странку која је на власти, па се сада лако констатује «Да су сви исти». Као и да нема потребе ни сврхе предузимати било шта «Јер се ништа не може променити!»
Када би ово схватање грађана Србије било у потпуности тачно, Србија би одавно пропала. А није. У Србији је и даље претежна већина добрих и поштених који се ретко чују јер власт држе они који нису праведни ни поштени!
*Довољно је да у Србији председник државе буде поштен, да се окружи истим таквим, да власт на нивоу државе, округа и општине организује један који је поштен и окружи се таквим и спас је на видику.
*Да ли је то могуће?
*Јесте!
*Како?
*Лако! Потребна је апсолутна измена начина организовања политичке странке, у односу на период од 1990.г. до данас.
Ја ћу овде изнети свој Предлог организовања странке, назначићу начин успостављања основне инфраструктуре и предложићу начин финансирања такве странке:
Будући да имам искуство у стављању под контролу подручја Косова и Метохије, које је до 1990.г. било у тоталној безбедносној, и свакој другој, анархији, да се опојна дрога не само довозила већ и да су успостављене производне лабораторије за њено рафинисање (из опијума у морфијум), да су 1990.г. за два месеца устројене евиденције златарских радњи, кафића, ресторана, механичарских радионица и свега другог што се од 1944. није знало, и све то у окружењу непријатељски настројених Шиптара, па имајући ово у виду, одговорно тврдим: у Србији се стање може довести у ред за 6-12 месеци.
Ситуација на К и М је тада стављена под контролу са само 19 инспектора којим сам био на челу. Основа нашег ангажовања је била: Рад по закону, за државну плату. И нико није морао да ради више од мене, али су сви морали да раде најмање колико ја! И резулатати су се одмах показали-поштен и законит однос је резултирао променом односа већинског шиптарског становништва према послу који смо обављали и за који су и о ни проценили да им је у интересу, па су нам помагали.
После мог одласка, начин рада се променио и наравно променио се и став Шиптара према таквој држави, Србији - резултат: Оружана побуна као општенародни отпор, када је Косово изгубљено. Одговоран: Милошевић са најближим сарадницима!
*Ко брани да се сада, овако, како сам радио на К и М 1990.г., ради и у Србији, и због чега се тако не ради?
Одговор: На челу Србије, Округа, Општине, Јавног предузећа, Министарства..... не налази се поштен, праведан и паметан човек! Изузеци од овога не значе ништа за Србију, на укупном плану.
Да није тако државни функционери не би имали обезбеђење, осим протоколарног за председника државе.
Због чега се у Србији министар полиције плаши криминалаца? Да није можда ударио по њима, на законит начин? Јесу ли грађани Србије и криминалци уверени да је он онакав каквим се представља? Да није он виђен да се дружи или да га саветују и они који то никако не би требало да чине? Ако је то тако, онда је нормално да се он мало-мало па жали грађанима Србије да му криминалци прете «Јер их је полиција прибила уза зид». Грађани ћуте, у Србији се све зна, сувише је она мала да би се било шта сакрило.
Ја сам радио у правој комунистичкој криминалистичкој полицији, на пословима сузбијања кријумчарења. Неколико пута сам учествовао уоперацијама које су носиле ознаку «Државна тајна». Изучавањем кретања информације тако обележене установили смо да је иста позната за 60 лица: Сарадник инспектора, инспектор, начелник одељења, дактилограф, секретарица, начелник управе, секретарица Начелника Службе Јавне безбедности, Начелник службе Јавне безбеднсости, Начелник Службе државне безбедности, писарница, курир, писарница Председника државе и владе, курир у Кабинету Председника државе и Владе, секретарица у кабинету Председника Државе и Владе, помоћник или саветник за безбедност тим кабинетима.
Ово је редован пут. Свако наведено лице има поузданог друга-другарицу, супругу, кума, љубавника, рођака, родитеља, партијског друга....... тако да се у Србији за «Државну тајну» одмах дозна.
На исти начин се зна за свако деловање било ког члана Владе и ту је крај вере у измишљотине појединаца који тврде какао их угрожавају криминалци због њиховог законитог ангажмана.
*Због чега се у Србији не ради само по законским прописима?
*Због дугогодишње негативне кадровске селекције, партијске припадности, непостојања позитивних примера понашања, планским истицањем или поспешивањем тог негативног, што је и створило осећај садашњег безнађа - од 1944.г до сада. Промена капе не значи да је промењено оно испод капе!
Промене имена партије, службе или фирме не значе ништа на плану измене начина деловања, већ је у функцији преваре да се нешто мења.
*Шта нам је чинити?
*Створити организацију типа «За Друга»-Задруга, коју су комунисти својевремено створили ради држања под контролом и најудаљенијих насељених места и ради пропагирања руске организације живота и рада, која је Србима страна у сваком погледу;
*Организација треба да буде у облику општенародног покрета заснованог на остварењу више интереса, укључујући у то економски интерес сваког грађанина
Србије и члана организације-покрета;
*Организација треба и мора да се финансира од стране својих оснивача;
*Организатори имају контролу над својим улозима у странку у облику годишње чланирене, добијају одговарајућу Повељу оснивача, задобијају углед по основу чланаства, остварују економски интерес чиме се задобија политички одговорна и снажна организација;
*Грађани морају да се питају о руководећим кадровима на свом подручју-од председника општине до начелника полиције, суда или било чега, и то је технички лако остварити.
Америка и дан-данас држи локалну безбедност на нивоу града-округа помоћу организације шерифа којег непосредно бирају грађани на сваке четири године!
Град-Општина пропише број помоћника шерифа, шериф их одабере и посао иде!
Остали полицијски послови су под надлежношћу других државних полиција, али је локална полицијска власт у надлежности непосредно изабраног шерифа!
Ко брани Србији да од Америке узме нешто што је добро и што функционише?
Како створити страначку инфраструктуру?
1. Иницијативни одбор се легитимише биографијама, имовинском картом, досадашњим радом, оних који су у иницијативном одбору;
2. Иницијативни одбор-његови чланови дају највеће суме новца за оснивање странке.
3. Иницијативни одбор на основу јавног позива и уз одговарајућа објашњења поставља по 5 руководећих чланова у свакој општини и у сваком Округу, који су даваоци одређених сума новца за организацију странке, по висини иза чланова Иницијативног одбора;
4. Руководећи чланови на нивоу општине бирају по три члана у сваком насељеном мету на подручју своје општине и ти чланови дају новчане суме по висини иза чланова руководства на подручју општине:
5. Руководећи чланови у насељеним местима пружају потребна објашњења о намерама организуације «За Друга», учлањују нове чланове по критеријумима који важе, и сваки члан плаћа чланарину која је у износима иза руководећих чланова на нивоу насељеног места.
Чланарина износи:
*Иницијативни одбор-чланови.....минимум 200 - 500 Евра за почетак
*Окружни одбор-руководећи чл........100 Евра
*Општински одбор-руководећи чл......50 Евра
*Сеоски обор руководећи чл.......... 30 Евра
*Чланови без руководећих функ....... 20 Евра
*Чланови-предузетници.................... 100 Евра
*Чланови-предузетници.................... 100 Евра
Број чланова:
*Иницијативни Одбор најмање............ 9 чланова
*Руководство на нивоу Округа............26 Округа x 5=130
*Руководство на нивоу Општине.......168 Општина x 5=840
*Руководство насељеног места......2.666 места x 3=7.998
Основа инфраструктуре:
*26 округа.......... x 5 = 130…..руководство округа
*168 општина…. x 5 = 840…..руководство-општине
*2666 насељених места x 3 =7.998..…руководство-села
2666 насељених места по 5 чланова = 13.330 чланови-села
Могући износ чланарине за једну годину дана:
*Иницијативни одбор минимум ...........1.800-4.500 Евра
*Окружни одбор минимум............................. 13.000
*Општински одбори минимум .................. 42.000
*Сеоско руководство минимум................. 239.940
*Члнство по 5 у насељеном месту ........... 266.000
*Чланови предузетници по 5 /општина........ 84.000
__________________________________________
Укупно под овим условима и бројем 649.440 Евра
**Према овом прорачуну странка би за кратко време обезбедила до 1.000.000 Евра и то би била сума довољна за стварање веће организације, када се приходи од чланарине увећавају, суме чланарина на годишњем нивоу се смањују и бивају прихватљивије и за оне који се сврставају у категорије сиромашних грађана, јер би се сводила на вредност једне кутије цигарета месечно.
*Како уверити потенцијалне чланове да није у питању још један покушај преваре и злоупотребе?
-Србијанско становништво је за 20 година вишестраначја видело све што је било потребно да би се учврстило у свом неповерењу у било кога.
-У Србији већ дуже времена делује, преко одређених таблоида, група самозваних економских стручњака који су теоретски урадили добар Програм рада Покрета за спасавање Србије - тај Програм је идентичан са већином партијских програма. Он је уопштен, саткан од лепих жеља. На питање како то остварити, одговор је: Наћи донаторе, да 1000 бизнисмена уплати по 1000 Евра, да нас неколико уђе у Скупштину и да се ту боримо, па да на изборима после тога победимо и формирамо Владу.
Нисмо гадљиви, кажу, на било чије паре. Хоћемо и са онима који би да отцепе још неки део Србије. Патриотске организације нам нису битне јер су без пара. Отворен је жиро рачун и позвани су људи да врше уплате. Наравно, ово је Србија-држава мудрих (напокон) људи који више никоме не верују.
Човек је хтео да прима паре а није обезбедио контролне механизме око тог новца. Нико му није уплатио, што је за очекивати. Тако не треба, тако се не може и тако се не задобија поверење!!
Како може и како треба?
Сада треба да Покретачки одбор потпише писмени уговор за оснивање странке, као за оснивање било каквог предузећа, са дефинисаним правима и обавезама-а то у Србији до сада нико није понудио! Треба 10% од суме прикупљене од чланова држати у депозиту за враћање свим онима који се желе исчланити из странке ако очигледно странка не буде испуњавала своју уговoрну обавезу - не буде испуњавала обећани Програма рада странке или не постигне пројектоване и обећане резултате! Да плате штету они који су обећавали а нису постигли оно што је обећано-да одговарају депонованим капиталом, а не сам морално или политички, пошто су прикупили милион евра.
Чланови странке су уговорачи-акционари у стварању странке.
Они уз чланску карту добијаји и Оснивачку повељу као доказ да су се у неком од најтежих тренутака за државу Србију определили да личним средствима финансирају излазак Србије из мрака и блата у које је запала.
Странка би штампала Књигу- регистар чланова оснивача који поседују оснивачку повељу и она би била документ за историју и лични сатисфакцију оснивача.
Оснивачи би се Повељом легитимисали у каснијем периоду када би странка оформила предузеће «За Друга» - Задругу, која би пружала услуге оснивачима и тако им омогућила остваривање економских интереса.
Странка би постала «ЗаДруга», потом би већи део чланства преко ње остваривао економске интересе који би их везивали за политику странке, ако она буде радила праведно и ако пословање буде подвргнуто контроли.
______________________
Србија је опљачкана и доведена на ивицу провалије. Србији више нико не жели да даје кредите - она има још неколико ресурса на продају и крај! Економско ропство. Све продали - слуге газда на некада сопственом имању.
Србији не требају стране помоћи ни кредити. Она има довољно свог новца који су сада у џеповима Срба и других који нису Срби, али су сви на криминалан начин дошли до капитала.
Од тога треба почети.
0 comments:
Постави коментар