Ivica bez Marice - Ivica kao kočnica!
Ивица као кочница
Пред долазак банкарског експерта из Америке на чело Србије, 1987/88.г. - Слободана Милошевића - Србијом су владали комунисти који су се тако и називали, па је непознаница било мање. Имали су све што им је било потребно да држе ред у држави, осим новца који је нестајао и почео се преливати у приватне џепове кроз спрегу друштвених предузећа и приватника. Наравном, и осим ауторитета Јосипа Броза који се неколико година пре тога трајно иселио из Србије, кажу и физички.
Видевши да ће комунисти изгубити власт ако не предузму ништа да се лоповлуку, корупцији и пљачки стане на пут, једног дана је тадашњи министар полиције затражио да нас 12-13 колико, нас је било у Криминалистичкој управи тадашњег РСУП-а, не идемо кући док он не дође. Дошао је увече, уморан и прилично забринут. Поређао нас око великог стола у свом кабинету, извукао лист папира из ташне и рекао:
«Долазим из Извршног Већа (Влада), наш ресор је добио задатак да применом свих расположивих законских мера спречимо ово што државу гура у пропаст. Навео је кључна лица и фирме које треба посебно обрадити, питао има ли неко коме задатак није јасан - сви смо ћутали, јер је задатак био јасан, онакав какав би свака полиција желела да га стално добија.
Наставио је са »Е, па другови, ја ово што тражим од вас не знам да радим, ја сам економиста, па вас молим и тражим да као професионалци, другови, комунисти и одговорни људи, од овог тренутка организујете и предузимате све потребне мере, да радите законито, тражите шта вам треба, ја стојим иза свега онога што урадите, сада идем кући, а ако вам затребам, зовите. Довиђења, и желим вам успех!»
Отишао добри поштени министар полиције, Светомир Лаловић, који се сам возио својом Заставом-128 са «AR» (Аранђеловац) таблицама, а ми млађи одмах питали "маторог" шефа који је имао 48 година, када идемо у Остружницу по кревете, намерни да више кући не идемо, да спавамо у згради и радимо непрекидно.
И започело се, али је тада уследила чувена Осма комунистичка седница на којој је смењен Председник Владе, Иван Стамболић и овај скромни министар полиције који је рекао да он није полицајац, насупрот свим оним који су дошли после њега, који су стално сматрали да су криминалисти, али нам је давао подршку за рад.
И започело се, али је тада уследила чувена Осма комунистичка седница на којој је смењен Председник Владе, Иван Стамболић и овај скромни министар полиције који је рекао да он није полицајац, насупрот свим оним који су дошли после њега, који су стално сматрали да су криминалисти, али нам је давао подршку за рад.
Остало је познато. Дошао банкар из Америке и учинио што је учинио, потом ми изашли на улице, отерали га, засели Зоран Ђинђић и компаније и то траје.
Садашње стање у Србији много је горе него оно из 1987/1988.г. - прошло је 23 године и сада је министар полиције духовно дете банкара Милошевића, Ивица Дачић.
Зашто је Ивица кочница, може ли он да окупи Криминалистичку управу МУП-а Србије и изда наређење које је издао Светомир Лаловић - ако може, шта чека, а ако не може, шта је у питању?
Зашто се вучја јазбина и змијско клупко криминала у Рударском Басену Колубара не уништи?
Ево зашто:
Ивица може да проба да имитира некадашњег министра Лаловића, знао га је и лично јер је тај Лаловић био присталица погледа супарника његовог «тате» Милошевића - окупља сараднике и држи једино могућ говор са јако повученом кочницом:
«Господо начелници, господо експерти, ситуација је таква да је крајње време да све оно што, сигуран сам, имате у фиокама или у разним фасциклама угледа светло дана. Инспекторима сијају очи - неки нестрпљиви пита «да ли је лов на криминалце допуштен?» - он га погледа са висине и са изразом презира, пита га «а када је он био забрањен и ко је то учинио?» Овај, схвата шта се догађа, схвата да се излетео, па каже, «ма није забрањен, него се прича...» Ивица преузима команду, духовит је па каже, «да, да, и на тараби свашта пише, али то није то!».
Него, другови, господо, крените пуном паром, али вас молим да пазите да смо ми иако професионалци, кроз сузбијање криминала, и чувари овог поретка, ове власти, знате да се власт заснива на основу договорене коалиције која је постигла минимум истоветних циљева, али која има и велике разлике у програмима, ви радећи ово морате у свему водити рачуна да се коалициони договор не сруши. Да будем јаснији: На може ресор Ивице Дачића да хапси неког из ресора Динкића, Тадића, или других који су у власти-јер власт пада, ја више нисам министар а ви нисте начелници. Ви знате да ја у вас имам велико поверење, оно је засновано, првенствено, на поверењу мог специјалног саветника у вас, човека који иако је монтер централног грејања, има велики бизнис у иностранству, сналажљив је, са иностраним искуством је, и ја у његове процене не сумњам.
То што неки од вас имају пољопривредне, геолошке, шумарске или Мега тренд факултете, код нашег друга Миће Јовановића, не смета вашој лојалности, па није полицијски посао никаква наука, све је ту јасно, ја сам у ту проблематику ушао за кратко време и ја сам најстручнији министар у Европи и шире, и ви иако се у то не разумете, знате да је два и два четири, знате да се не сме хапсити неко ко нам треба да останемо на овим позицијама.
Ово око Колубаре, видите шта је све изнето, наравно да су то претеривања, ја се бар у кривично право разумем, растао сам као портпарол Слободана Милошевића, завршио сам Политичке науке са 10, па по томе што је изнето, у криминал су и наши другови умешани и ја имам разлог да тврдим да ту нема незаконитих дела, тако каже Коштуница за његове, наши су неспорни, господин Ружић који је у СПС задужен за имиџ странке ми гарантује да је све у реду, о Тадићу и да не говорим-наши другови са терена, из Лазаревца и Костолца не указују на неке околности због којих ми морамо да се узбуђујемо.
То су новинарске приче, као и прича да је мој бивши шеф кабинета, Ђорђевић, имао неких додирних тачака са овим наркокланом Шарића, нема, питао сам га ја лично, да има па не би он био именован на функцију у нашој амбасади у Грчкој.
Значи, видите, скупљајте информације, покажите активност, региструјте информаторе који вам дају обавештајне податке о тој Колубари, па да видимо које су њихове намере, за кога они раде и зашто они тако причају о нашим друговима.... информишите ме и пазите, док смо заједно нико нам ништа не може, ако се распемо нигде нас неће бити.. Пазите ове Палмине, не дирајте их, има сина и снају, мало раде са тим угљем, па шта јел треба да краду или гладују.... У памет се другови начелници, и да ништа не иде ка Тужилаштву без мог одобрења. Ја сам, господо, и полицајац и политичар, моје је искуство још из времена Милошевића, ништа ме не може изнанадити.»
То је та кочница, та разлика између Ивице и Светомира. Између јасности издатих наредби и задатака!
Значи: Нема расплета ове праве Колубаре, нити свих других «Колубара» док је кочница код Ивице, не што је то он, већ што је у таквој позицији.
А о питању како се он нађе у томе, ваљда и не треба посебна прича.
То око Колубаре, радиће неко други, после Бориса и Ивице, тај неће бити Србин, биће Немац! Биће то екипа од Немаца, Американаца, Руса, биће и нешто наших, али он неће бити на дохват кочнице. Да дā, Бог да и Немац учини нешто добро за Србију!
Др Драгољуб Татомировић
Постављено 22.2.2011.г.
0 comments:
Постави коментар