Rob ne živi, on samo postoji
-Издаја као пут у ропство-
«Слободан живи, а роб постоји!»
-Руски свештеник, старац Антоније-
У више наслова потенцирао сам нашу погубну заразну, менталну, болест – склоност ка издаји, ради евентуалне мале користи, ради штете која би се нанела некоме, ради показивања и доказивања како је ИЗДАЈА врлина која одмах и видљиво буде награђена, ради утирања пута онима који се двоуме да ступе на тај пут, или који су већ крочили на пут издаје – да се не плаше, да гледају њега, издајника, и лично се својим очима увере, ради указивања да се било која етичка норма од којих је саткан морал сваког појединца и сваког народа не мора поштовати, да је он, морал и цео етички кодекс и штетан, јер не помаже пoјединцима или и народима да се видљиво окористе од живота који се води по супротним одредбама .
Када сам био млад, зарађивао сам плату као криминалистички инспектор који је у оквиру разјашњавања улога сваког појединца у кријумчарским групама, био у ситуацији да гледам како се преко издаја одлази у пакао! Често су то биле групе родбински повезаних Шиптара са Косова и Метохије, или других области настањених овим народом, када сам примењивао правила Криминалне психологије, која је утирала најбржи пут ка добијању материјалних доказа о учињеном делу, имао добре резултате у том послу и нехотице скупљао капи неморала који је предамном исказиван у циљу ублажавања укупне ситуације ухваћених кријумчара опојних дрога или оружја. Оне, те капи, су се мимо моје моћи и могућности моје контроле или одбацивања до мере непостојања тих капљица, довеле су ме у ситуацију да су се те капљице нагомилавале у мојој души, односно да су им се придодавале и капљице неморала уоченог у нашим међусобним односима, нас полицајаца међусобно, међусобних корелација полицајац-криминалац, међусобних односа службених лица полиције и правосуђа, успостављених принципа могућности напредовања и стицања других погодности.
Од свих тих капљица направило се омање језерце које је претило да потопи суви остатак моје душе, због чега сам смогао снаге и из свега се измакао сачувавши суве делове своје душе, коју проветравам и доводим у ред свих ових година – више ми је требало да је просушим на ветру и сунцу него што ми је требало да је капљицама неморала наквасим.
http://komanda-540.blogspot.com/2014/08/rob-ne-zivi-on-postoji_21.html
______________________________________________
Даље-клик на:http://komanda-540.blogspot.com/2014/08/rob-ne-zivi-on-postoji_21.html
0 comments:
Постави коментар