Abadžijo, majstore, pomozi!


Абаџијо, мајсторе, помози!

-Коме се и због чега иде на гроб?-


Од доласка «банкарског експерта» С. Милошевића, на власт, директним летом из Њујорка у Београд, почело се догађати оно што се никада пре тога на тај начин није могло видети у Србији – Милошевић и његов – ово читати као буквално власништво - Савез комуниста Србије, посејао је оно што је брзо проклијало, порасло и затрпало Србију да се оправдано поставља питање како је од тог «цвећа» ослободити.
Посејао сарадњу државе са криминалом, у оном њеном најгорем облику и расле генерације младића у Србији којим су идоли били вође криминалних банди о којем се и у тадашњој србској полицији причало «да то постоји у Америци».

Младићи су одлазили на гробове младих убијених криминалаца и тамо се заклињали у међусобну верност, у верност ономе који лежи у гробу пред њиховим очима, заклињали се да ће служити свакоме ко им омогући оно што они желе....., а желели су оно што се у време после пада С. Милошевића са власти јавно догађало, сада под наследником Милошевића, доктором марксизма Зораном Ђинђићем – новопартизани, криминалци се директно и индиректно умешали у «транзицију привреде», у отворену гангстерску пљачку каква је виђена пре тога у Русији и од које ће се Русија врло тешко опоравити, вероватни и неће,  и која је као оригинални србски модел дотерана и умотана у папир на којем је писало «Демократска странка, Демократска странка Србије и увек и неизбежна Милошевићева «трансформисана» комунистичка странка названа СПС».

Потом су младићи одлазили на гробове убијених «жестоких момака» па «контраверзних бизнисмена», па и на гроб доктора марксизма Зорана Ђинђића... све се заклињући и све тражећи упутства да наставе њихова дела.

Познато је да деца иду родитељима на гроб, да живи супружници иду на гроб умрлог, иде се на гроб познаника, друга, пријатеља, онога који се због нечега поштовао и то је уобичајено.

Београдска деца су Патријарха СПЦ, Павла Стојчића, једноставно ословљавала са «Паја», а клицали му после његових говора са «Пајо, мајсторе!».

Недавно опојани Ивица Дачић, као да се опрашта од живота – он више не верује у савете својих још увек као живих «специјалиста» за националну безбедност и друге области - међу њима су и они који су као и он сам издали Милошевића - којим се окружио, он више не верује ни својим блиским сарадницима из СПС, који би по комунистичком обичају после 23 године његовог руковођења у тој комунистичкој партији, требало да буде склоњен, а пре тога понижен на сваки могући начин у чему су другови комунисти прави велемајстори – у Кини их још и стрељају, код нас за сада то не раде – код нас се задовоље да свом «Тати» којем су се клели по пет пута на дан, ставе најлон кесу на главу, вежу му лисицама руке  на леђа и испоруче као сваку другу робу ономе коме таква роба треба. Садашњи «тај» којем би требало учинити оно што су учинили претходном «тата Милошевићу» ће сигурно бити понижен – лисице се средство којим се они који ће остати иза њега перу од сваке одговорности и њима се све везује за онога на чијим су рукама – оправдано или неоправдано, са доказима или без доказа, тако се то код комуниста-Срба и Срба пре комунизма ради, од турског Хати-Шерифа којег је испословао Милош Обреновића, па до дана данашњег - јер је стигла нова генерација комунистичке деце жељна да влада директно, а не преко Ивице Дачића!
Круг око њега се затворио!
Остао сам самцит, са њим иду само они који морају, постављени од стране владе на чијем је челу – мало их је, њих неколико, четири државна секретара, један директор, један из кабинета министра, и нешто протоколарних детлића из жандармерије.
Остала полиција се, ћутећи, дистанцира од оног што опојани Дачић чини, што им наређује, што од њих тражи...., али изузетака ипак има!

Почела је опет Казнена експедиција у Мачви, одакле су почињале све такве експедиције, од Турака, од Аустроугара, од Немаца – прегази се лети плитка Дрина и без икаквог војног отпора на бајонет се набадају мирни становници тог краја – земљорадници, жене, деца.

Сада је Казнена експедиција започела у Мачви тако што су врли професионалци из полиције тог округа, који су прошле године пописивали кокошке, мачке, керове, свиње, коње и говеда, по Мачви, и широм Србије, бачени на врло битне полицијске послове – сада контролишу да ли је неки кочијаш запрежних возила попио на пијаци неко пиво – приводе сељаке са запрегама испред полицијскијх станица, траже да дође неко по запрегу, док се «возач» не истрезни у полицијским просторијама изграђеним новцем тих мученика-сељака, после чега иду у уобичајену прекршајну процедуру која се завршава затвором у Шапцу!
Да се покаже да власт (ипак) постоји, да она све зна, види и може! Да сељацима не падне на памет нека врста  побуне или јавног исказивања незадовољства.... и ћути Мачва, ћути Београд, ћути цела Србија, види да се стог накривио и само што не падне! То што они виде, опојана  тројка не жели да  види!

И тако усамљен, отишао Дачић са «Трустом мозгова србске полиције» да се поклони Абаџији умрлом пре 30 година и сахрањеном у Алеји хероја! 
Отишао овај који је наредио Казнену експедицију под окриљем Закона о безбедности саобраћаја, јер је све остало полиција Србије већ довела у ред, код онога који је као Абаџија (Кројач народног одела, прави шајкаче, копоране, панталоне, гуњеве) који је као тако школован и способан преко пушке и комунистичке партије догурао до Министра унутрашњих послова СФРЈ, који је стајао иза неокончаног пописа убијених «непријаатеља народа, буржуја, потенцијалних бунџија» углавном Срба, којих је било око 260 хиљада – о којем је, после чистке у редовима комуниста 1966. г. (те године се у Призрену родио његов наследник који му је неки дан ишао на гроб), по комунистичком обичају створена легенда «како је склоњен из власти, јер је био велики Србин!» - и прогутали слуђени Срби и ту комунистичку причу и њих 30.000 му ишли на сахрану - може ли прави Србин  бити комуниста, комунизам је интернационални а не национални покрет, може ли комуниста бити Србин, какав је Србин онај који у име ојачавања и чувања своје комунистичке партије и власти коју је побуном и терором освојила, убије 260 хиљада тих истих Срба, после само 30 година словити за великог заштитиника Срба?

И ко тог Абаџију, Александра-Леку Ранковића, требало би написати Ранковича, јер је био одан руским комунистима,  данас промовише у Србина? У великог Србина.
Онај који се одриче свега и свакога како би остао на било каквој власти – онај који је отишао пред Спомен-Костурницу церских јунака и мученика у Текеришу на Церу и преко поруке косовским  Србима да морају ићи на изборе шиптарских власти којим је Косово предато, после 99 година рекао костима оних који су и за то Косово погинули «да су џаба кречили – да је он то што су они освојили и повратили, пушком и бајонетом, предао елегантним потписом на једном листу папира!»
Поручио им, костима мученика, да су били у криву, да су погрешили што се нису учланили код Броза, код Милошевића, или бар код њега, Дачића, у комунистичку партију и он би им гарантовао да не не би изгубили живот борећи се и за Небеску Србију, која, по Дачићу, и не постоји и не вреди било чега, већ би били живи, променили би име  и веру и јели би печење, ишли на Сабор трубача у Гучу, певали по кафанама, гледали младе и лепе девојке које не носе гаће, имали све што се пожели.... и све то само за одрицање од Правде и Истине. А шта је то – права ситница!

Уплашени и недавно опојани Дачић, после 40 дана од дана опојавања отишао одавде – сада отишао код Абаџије да му се поклони, да га рехабилитује – мртваца хоће да рехабилитује опојани!
Тражио од њега помоћ и савет.

«Абаџијо, масторе, помози!

Помози друже Леко, мени и мојим сарадницима да заведемо ред какав си ти био завео!»

Гледао опојани колико их је око њега – мање него када се нека осредња криминална група око нечега окупи и договара! И чека савет како да имитира Абаџију!

Абаџија је имао услове, чак био и довољно глуп да поверује да је могуће одржати оно што су он и Броз смислили..... овај који моли Абаџију, са искуством сличном оном које је имао Абаџија, искуством Милошевићевог потрчка, сав у страху по више основа – спремају му издају најповерљивији саветник, бизнисмени које подржава, полицајци које је искитио лентама и чиновима, сарадници којим је поделио партијске ресоре, попови га живог опојали, полицајци ћуте на његове депеше, одмахују главом и чуде се шта му је, без и да помисле да то што он (Дачић) тражи има било каквог смисла, УДБА/БИА којој је лично надређен не прима га ни на кафу у својој згради, вероватно га уредно слушају, прате и сликају непрекидно, а оно што скупе уместо да предају њему и његовим «експертима»-саветницима са занатским школама, ипак се определе за магазин који се бави пословима којим и Дачић и његово министарство – тај магазин сузбија криминал тако што га разоткрива, инспектори УДБЕ своју сатисфакцију обезбеђују на невероватан начин: Дају том магазину Досије који су ископирали – један примерак су сакрили на сигурно,  други је код њих-када магазин објави делове из неког досијеа, они купе бар 10 примерака тог магазина и потом у осами или пред сарадницима, или пред оним пред којим би да се перу док није ни почела, а само што није, «Истрага потурица», пореде објављено са оним што пише у досијеу који је код њих, уз назнаку «Ето, да видиш, ово сам ја истраживао, дознао, чуо, видео, сликао, само нисам имао коме да дам на коришћење, а глава ми је ипак мила, коме год даш у руке ризикујеш главу....»

Сада би ти мишеви да буду бар пацови, али им се не да! Научили на сир из мишоловке! 
А сањају како су једног дана били лавови – само снови, господо из УДБЕ, Жандармерије, многобројних полиција, тужилаштава судова, инспекција, само снови и за вас који као владате Србијом – мисли се на вас из војних служби безбедности.

Каса је празна, дишемо на сламку – задужујемо се да би лумповали по кафанама – знате ли неку кућу у којој се тако радило а да је опстала? Пропашће нам кућа, наша заједничка кућа – Србија, и ви сте за то непосредно криви! Јер не примењујете законе!

Тешко је бити Лав, али није немогуће! Заправо, то је и просто: Држите се Устава, Закона и имајте образ дебљине бар један микрон! Ко нема образа, части, достојанства, свој став, ко је п.... у души, он нека грицка сир, док га нека чизма не прибије за патос!  
Али, немојте после: Издаја у врху! То слушам врло често у разговорима са неким од вас које овде набројах.... Па, хапсите врх, које па у том врху, пружите отпор, зар можете да живите, а да вам за шефове доводе осведочене будале, бандите или људе о којима имате по 100 комјутерских дискова са свим оним што су чинили?!

Дајте оставке, отказе, престаните да долазите на посао, организујте се некако да можете да се обријете – виђам вас све више са брадама, није ли то што не можете себе ни у огледалу да гледате?

Шта мислите шта ја овако мали и незнатан  мислим о вама када ми кажу на којем сте положају и са којим чином, или када сам сопственом пристојношћу приморан да се са вама рукујем?

Наравно, има вас доста који су се пријавили у Братство «Срб и ја» - али је то мало у односу на укупни број.
Шта ви још, осим сира у мишоловци, чекате?

Због чега се почетни број војника Братства није повећао вишеструко у односу на ту прву хиљаду? Зар је од 100.000 у полицијама, војсци, судовима и тужилаштвима само 1.000 оних са микронским образом?
И какав однос очекујете од тих 1.000 када се буде морало обнародовати да је цар го, а ви цело време хвалите његово одело?

Абаџијо, мајсторе, ови који траже твоју подршку не заслужују твоју пажњу, они су без образа и без муда – сачекај их тамо где си и сам, тамо ће и они стићи! Ускоро, овде им је некако тесно.

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб


Постављено 21.8.2013.г. у 15,30 ч.

Posted by Zlatni bilten
Labels: , , ,

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta