Zaražen kukuruz u Srbiji
ЗАРАЖЕН КУКУРУЗ У СРБИЈИ- ШТА ПРЕДУЗЕТИ
Др Мирјана Стојановић,
научник у Институту за нуклеарне и друге минералне сировине у Београду, на моју
молбу, за читаоце «Златног Билтена» написала је овај чланак са објашњењима како
се заштити од зараженог кукуруза, уз могућност његовог коришћења.
Захваљујем др Стојановић на
сарадњи, постављам њен текст на Златни Билтен у уверењу да ће користити како за
опште информисање, тако и за конкретну примену од стране оних којима је посао
везан за кукуруз, мада нас се то свих тиче.
Драгољуб
Постављено 3.12.2012.г. у
23,15 ч.
___________________________________
«Данас прочитах у новинама да
је кукуруз у Србији затрован
микотоксинима и да једва 30%
овогодињег рода је безбедно за
употребу. За мене ништа ново, али најпре шта су МИКОТОКСИНИ ?
Микотоксини су токсични
продукти плесни и представљају отрове високе токсичности са канцерогеним, мутагеним,
имунотоксичним и тератогеним
својствима.
Подједнако су токсични и за људе и за животиње при врло ниским концентрацијама. Тровања
микотоксинима (микотоксикоза) су чешћа у ветеринарској пракси са озбиљним
здавственим и економским последицама.
О штетним ефектима плесниве хране знало
се још у Кини пре 5000 година, а наука се озбиљно бави овим проблемима
последњих 40 година и представља глобални проблем. Данас се поуздано зна да су
микотоксикозе узрочно-последично везане за појаву неколико тровања веома
широких размера, као и смрт стотине хиљада животиња и људи у Европи и другим
континентима у претходном миленијуму.
До сада је откривено неколико стотина микотоксина од којих се знатно
мањи број сматра штетним. Од осамнаест до сада познатих штетних
токсина, афлатоксин је најважнији у погледу заступљености и токсичности,
а ових дана је и најпомињанији у
медијима.
Идеалне подлоге за раст плесни током узгоја, прераде и ускладиштења
су кукуруз, пшеница, раж, јечам, соја, пиринач, кафа кикирики.... воће и поврће. Микотоксини се не могу уништити на
високим температурама кувањем или печењем.
Практично, то што је било присутно у
житарицама, остаје у брашну и у
производу. У развијенијим
земљама ови проблеми решавају се сталним праћењем анализе ризика и опрезом у
производњи како би се загађење свело на најмању меру.
Неки од нових стандарда
су раздвајање, рецимо складишта кукуруза који је заражен. То је могуће јер се
већ при откупу за свега десетак минута може испитати у
којој је мери производ
заражен опасним микотоксинима.
Наравно у Србији се то не ради систематски већ
спорадично. Само пре две године се писало о зараженом интегралном, ражаном и
хељдином брашну у нашим продавницама и
на томе је остало.
Такође, пре пар година,
су публиковани резултати испитивања 455 узорака сточне хране и само 30 %
је било у границама дозвољених вредности. Безброј сличних примера има, тако да
новонастали случај је само још један у низу.
Овогодишња контаминација кукуруза афлатоксинима као последица суше (тако наведено у новинама) настала
је још током вегетације и иде на
душу пољопривредним стручним
службама и институтима које прате примену хибрида које су произвели
јер нису на време упозориле
произвођаче. Тада је већ могло да се
одлучи да се заражени и здрави кукуруз раздвоје након бербе, што није учињено,
па је сав кукуруз складиштен заједно . Значи имамо и „пољску“ и „складишну“
контаминацију.
Питам се шта је радило 500 новозапослених саветодавних стручњака на које је бивши министар Петровић био толико поносан?
Док се не донесе строжија
законска регулатива, да објасним шта се може предузети у овом тренутку: Српски научници су
респектабилни у овој области, велики број студија, радова и патената је
публиковано али нажалост овој области се мало придаје важност и нема ко да их
чује.
Институт у коме радим више од
две деценије се бави развојем адсорбената микотоксина на бази зеолита. Производи су уведени у примену и налазе се на тржиту. Примену су нашли као додатак сточној храни у
количини од 1-2% или умешавањем у премикс као активна компонента.
Углавном их
примењују веће фарме али не и приватна газдинства , најћешће због недовољне
информисаности. Нажалост његова примена опада у последње време због економских
прилика па тако и наш погон тренутно не ради.
Примена зеолита се мора законом обавезати а све дотле ћемо имати поморе
по фармама и све болеснију нацију.
Зеолит се може набавити у боље снабдевеним пољопривредним апотекама
широм Србије по приступачним ценама.
Колико су научници испред времена и испред одговорних у ресору
пољопривреде говоре и најновија истраживања у Институту за технологију
нуклеарних и других минералних
сировина. У изналажењу употребне вредности отпадне биомасе дошли смо до
сазнања да лигноцелулозна маса као што су коштице брескве, шљиве и кајсије
имају висок коефицијент адсорпције микотоксина. Ситно самлевене се могу
додавати сточној храни а осим адсорпције микотоксина имају и нутритивна
својства.
Напомињем да се зеолит може
користити и у хумане сврхе и треба га превентивно или тарапеутски повремено
користити да се организам очисти од токсина.
Свест о неопходности предузимања превентивних мера у сузбијању примене
плесниве хране мора се под хитно
сврстати у приоритет ангажовања ресорног министарства
Београд,02.12.2012.године
Др
Мирјана Стојановић,
Доктор биотехничких наука"
0 comments:
Постави коментар