Brod koji tone ili svoj čamac?
Брод који тоне или свој чамац?
-За кога се вежемо-
Иако је више него очигледно, бар за нас
обичне грађане, да је у овом тренутку тешко одабрати брод за који се везати а не
потонути са њим - јер су сви велики бродови, за које су се везивали чамци
народа и држава, у фази потонућа - у Србији се убирају политички и наравно и сви
други поени причом о успеху који се огледа у добијању дозволе да се вежемо за
неки од тих великих бродова који тону.
Нуде нам се делови
брода који је већ у води, они до бродског пропелере који по законима физике, пробајући
да потисну брод који тоне, први потону, нуде нам се галерије на броду које су
без крова или прокишњавају, нуди нам се и понека очувана кабина коју је претходни
корисник у журби напустио – тек да не буде празна....... и у трци за политичким
поенима и победама које то никао не могу бити, мали народи и државе заборављају
да се ни највећим бродом не може до саме обале – до обале се иде малим чамцима.
Ми имамо свој
чамац, али га потцењујемо, налазимо му различите мане, да је мали или спор, да
је ружан, да је застарео, да су они у њему неваспитани и оријентисани на
погрешну страну и погрешне бродове за које би се везали да не потону, све се правећи
да не виде да су сви ти бродови у стању тоњења.... и истина је то углавном, ово
око описа нашег чамца и путника, али је тај чамац наш, ми смо у њему, од нас
зависи како ће он изгледати, нико нам не брани да га доведемо у ред, нико нам
не брани ни да извучемо главу из песка па да отворених очију погледамо докле смо
стигли, нико нам не брани ни да правимо нов чамац, али се стари који служи не
баца док тај нови не буде потпуно оспособљен за прихват путника и за сигурну
вожњу, која подразумева и обучене бродаре.
Ми сада имамо
чамац који је такав какав је, али је и даље на површини, изабрали смо бродаре
по основу њихових обећања, а у Србији се већ 68 година дају лажна обећања, прво
од комуниста, а потом у последње 22 године, од оних који су давали лажна
обећања да ће они то све боље од комуниста – нестручни бродари који не воле
свој брод, узели су, или би да покупе још шта има, па би да се вежу за неки
велики брод..... али, бродови тону, њих не воле, виде да нису при себи када свој
чамац који је на површини остављају, па би да се попну на тај велики брод, или
би да га таквог, у стању плутања по води, привежу за велики брод и оду у морске
дубине.
Чуде им се,
завиде им, али их не воле, јер шта ће им такви?
Иду наши изабрани
бродари по свету тражећи дозволе да се привежемо за неки већи брод, нуде,
обећавају, лажу и тамо, причају невероватне приче, конструишу, истичу могућности
нашег невеликог брода, нуде да обављамо исте послове са малим чамцем који други
народи и државе обављају са великим бродовома... забављају се власници великих
бродова, сада пред њихово потонуће, као у сваком путујућем циркусу – да мало
предахну од брига за сопствени брод, дозволе нашим бродарима да свој путујући циркус
поставе на неком травњаку поред неке важне зграде у којој су власници тонућег
брода, па онда гледају патолошке лажове који изигравају мудраце – све као у
сваком позоришту, гледају и слушају монодраме Срба-мудраца које нико не сматра
мудрацем ни у најужој фамилији, гледају како држава са око 500-600 хиљада
запослених нуди производе који се реализују у државама са по 100 милиона запослених,
али ко брани малом пекинезеру да имитира
сукоб са ротвајлером – ротвајлер се без да га и примећује бави својим послом, а
пекинезер, у пози победника, настави да лаје..... и онда се врати до свог газде
машући репом, гледајући га у ишчекивању да га похвали и награди за храброст и
постигнути резултат.
Наши бродари,
наши путујући циркузанти, у улогама мудраца, регионалних фактора, наши бисери
нових политичких мисли, платформи и праваца, када се врате у Србију, пошто овде
немају свог газду, газда им је негде другде, а изгледа и нигде, немају од кога
да траже похвалу, па се одмах на аеродрому јаве новинарима својих новина, које
су због тога и основали и које финансирају, да им као ексклузиву саопште
резулате својих дугих авио-путовања: А машта, посебно код таквих Срба, може
свашта – и онда се и у селу Планиници на Равној Гори, увече дискутује који је
од њих стекао боље позиције за везивање нашег чамца, код Американаца, Руса, Немаца.....
Наши бродари су
велике незналице, ништа не уче из догађаја у којима су настрадали њихови
претходници, све мислећи да су они бољи лажови, преваранти, циркузанти, да ће
измамити аплауз у стећи симпатије – али:
*Ко се веже за
Немачку – изгуби живот! Пример: Краљ Александар Карађорђевић, Зоран Ђинђић,
нека се спреми следећи, онај који се веже за Немачку.
*Ко се веже за
Америку буде издан и убијен! Пример: Слободан Милошевић.
*Ко се веже за Енглеску или Француску, бива одбачен, елиминисан са политичке сцене и ако се са тим не помири, буде убијен! Пример: Светски Државник године 2000.(!) Војислав Коштуница, који се помирио са оним што му је саветовано, па таласа само помало, да се огласи да је још жив и само због тога.
*Ко се веже за Русију - Остари и умре у чекању да се догоди оно о чему сања и остане недосањано. Пример: Милиони Срба од 17. века до дана данашњег.
*Онај који би
да се истовремено веже за нека четири стуба – бива отеран и невезан остане:
Борис Тадић, а на истом путу је Томислав Николић.
Оне из путујућег
србског циркуса не наводим, њих нико у свету не узима за озбиљно, они су лек
онима који већ умиру, јер гледају каквих све, и од њих горих, људи има, па им
буде некако лакше.
Велики
бродови-државе тону!
*Амерички је у
фази да се не може спасити ни бацањем сувишних ствари – они су то схватили, те
бацају народу прашину у очи повећаним кредитима за Божић, причама како је
криза прошла, како је време штедње иза њих, да је дало резултат и сада се може по старом, по оном које
је и довело до оваквог стања брода.
*Руски брод је
велики и тежак, превелики је распон од командног моста до краја палубе, не
слушају они на удаљеним деловима палубе шта им се говори, нису уверени да су то
праве команде, те се организују у групама и деловима палубе онако како им
тренутно одговара и како мисле да треба – брод без јединствене команде не може
да држи правац, слабо се одржава, не примете су рупе на трупу, зарибају мотори,
откаже командант, нема официра који надгледа посаду и брод на крају потонуо, или не врши функцију брода – тада онај са таквог брода почне да сања о срећи
коју би имао да је уместо великог брода имао један добро уређен чамац у који не
улази вода, који зна куда се запутио....
*Немачки брод
је брод окупатора који се нашао у окружењу осталих мањих бродова које је што на
силу, што на превару, што уз жељу оних на тим бродовима, стешњен њима не зна
куда ће – да их све тегли не може, да их одвезује не жели ни он, а ни они који су
се везали, те полако плутају без тачно одређеног правца и циља, односно са
циљем који је задат великом немачком броду који је неостварив..... и иде тако ка
опасним деловима, са подводним стењем на које ће се насукати, пробиће се
корито и тако насукан биће споменик жељама оних који су са тим насуканим бродом
хтели оно о чему нису причали онима које су везивали за тај брод.
Наравно, не
желе да испусте мали суви србски чамац које му нуде путујући србски бродари-циркузанти,
те се са њима, циркузантима, воде
разговори да им буде придодат јер се само тим чамцем може на суво...
*Кинески брод
се везао за амерички – иде у морске дубине, као и амерички..
Шта ћемо ми у
овом нашем чамцу?
Сви знамо шта и
како треба, нико нас неће терати на било шта, нико нас не може ни натерати на
било каква чињења, нико нам не брани да као и они са великих бродова који тону, точимо
најбоља пића и слушамо музику, нико нам не брани ни да из напуштених кабина
нашег бродића крадемо и грабимо ствари које су власници, спасавајући се,
оставили, нико нам не брани ни да размислимо о промени кабине, о промени свог
става..... нама нико ништа не наређује, нико не захтева, али се чека наша одлука.
Каква год буде, наша је! То запамтити!
Шта могу они из нашег јединог преосталог
великог брода - Руског брода?
За њих важи исто што и за нас овде - у Матици,
али им нико није бранио да уложе нешто у сређивање овог малог србског бродића,
чамца, који би и они могли да користе за случај несреће, односно за време када наш
велики - Руски брод постане неупотребљив.
Нису улагали у
мали чамац, велики брод тоне, мали чамац пропада, неће имати где да се склоне,
на суво.
Од свих оних на бродовима који тону они су овде сматрани нашима, али нас они не сматрају таквим, осим понекада у причама, ..... милије им да уживају у својој тренутној, и још за кратко, величини..... њима је све речено на време, 1999.г. су учинили оно због чега им се сада догађа ово, имали прилика, био им на власти Јељцин, па Путин, па Путин, па Медведев, па опет Путин..... прича је увек иста, а брат Владимир Путин имао на располагању цела три мандата и сада овај четврти који је започео, а да ништа није предузео на плану одржавања у исправном стању Спасилачког чамца који се зова СРБИЈА, а тиме нису ни успели да судбину, која им је одређена после искушења на које су стављени 1999.г., промене!
Од свих оних на бродовима који тону они су овде сматрани нашима, али нас они не сматрају таквим, осим понекада у причама, ..... милије им да уживају у својој тренутној, и још за кратко, величини..... њима је све речено на време, 1999.г. су учинили оно због чега им се сада догађа ово, имали прилика, био им на власти Јељцин, па Путин, па Путин, па Медведев, па опет Путин..... прича је увек иста, а брат Владимир Путин имао на располагању цела три мандата и сада овај четврти који је започео, а да ништа није предузео на плану одржавања у исправном стању Спасилачког чамца који се зова СРБИЈА, а тиме нису ни успели да судбину, која им је одређена после искушења на које су стављени 1999.г., промене!
Има овде један посебан наслов о томе.
Жао ми је нас
овде и тамо у Русији, али смо/су хтели тако.
Они, малобројни,
они који су набавили сопствене мале чамце за спасавање, спасиће се. Колико год
то буде, толико је требало!
Драгољуб
Постављено 05.12.2012.г.
у 14,00 ч.
1 comments:
Бог даје...Бог узима...
Слава Господу Богу !!!
Постави коментар