Rok za žalbu - trajan!



Рок за жалбу – трајан!

-Да ли је вредело?-


Прислушкивани разговори из Канцеларије за жалбе:

Кажу да Пакао, онакав какав је описан у религијским књигама и не постоји, јер је он у деловима распорођен у сваког човека у тренутку његовог рођења и има изглед једне фасцикле или компјутерског диска, неодређеног капацитета за смештај докумената, од којих је кључ и шифра за отварање увек само у два примерка: Један код власника тог дела Пакла и други у Небу – власник га користи сво време живота и до времена када се у Небу искористи онај дупликат кључа или шифре, после чега се донесе одлука и ако она омогућава да човек остане у Небу, то је и крај коришћења његовог кључа. 
А ако му се то не дозволи, ако остане у Поднебесју, у простору ни на Земљи ни на Небу, онда му се оставља на слободно коришћење његов кључ и неограничени рок за жалбу која му омогућава долазак у Предворје Канцеларије за жалбе која је у Небу, како би се он поново довео у ситуацију да сагледа своје нове аргументе које би да приложи уз нову жалбу ради доношења нове одлуке....

У тим Предворјима Канцеларије за жалбе увек је велика гужва, чује се граја која проистиче из међусобних разговора душа људи - оних које су трајно раскинуле везу са телом, или које су умрле, како се то овде каже, мада душе никада не умиру, и оних код којих се веза душе и тела олабави у време сна, па душа осети потребу да се припреми за суђење, спрема поднеске које би да користи када се суђење догоди, све предосећајући да ће убрзо бити позвана на исто.

Некада се та граја може чути, али се углавном безгласно врши преноси информација од једне ка другој души – статус душа је истоветан у смислу могућности преношења информација, те је небитно да ли комуницирају душе које су трајно напустиле тело или су то душе које су на кратко напустиле тело које се одмара спавајући - то је свако од нас доживео у тзв. живописним «сновима», када контактира са душама других људи, живих или умрлих «као на јави».

Када би неко имао времена и био расположен да то прислушкује, да памти и пише шта оне међусобно причају, или оно што би да њему испричају, биле би то праве исповести, онакве какве се свештеницима никада не би дале.... биле би то приче-дилеме, приче-кајање, приче-задовољства учињеним, приче-самохрабрење, приче-страхови, приче-покушаји лагања и многе друге какве се могу само замислити.

Ја ћу овде пренети део «прислушкиваних» прича душа неких Срба - живих, оних који су још у евиденцији живих а скоро и да нису живи и оних умрлих који немају дозволу да уђу  Небо - оних из Поднебесја, у уверењу да би некима који би ово прочитали могло бити од неке користи, и уз молбу за опроштај ако сам било кога наговорио да улудо губи своје време у којем реализује неке послове о којима ће и он једног дана размишљати, а неко то «прислушкивати» па пренети да сви могу да знају:

*Гужва је пред Србском Канцеларијом за жалбе - Предворје је пуно, Срба има много више у Небу и Поднебесју него на Земљи.
Пошто се не знају одлуке које ће се донети по жалбама које би да предају на даљи поступак, када су у питању душе умрлих људи, душе Срба се и у том Предворју  уважавају по основу онога што је нека душа постигла на Земљи - како је обучена, како је испраћена на гробље, какви су јој говори одржавани приликом  сахране, какво је имање оставила, какви су јој потомци, какву је школу завршила, какав је чин и положај имала..... и ту и нема скоро никаквих интересантних информација. 
Али интересантно је оно што се не види, што душе прикривају а стављају у жалбе које би да предају ради доношења нових одлука...., е та «прислушкивања» су интересанта.


*Свети Сава и његов отац Немања:

-Људи, које су људи прогласили свецима, људи који су оформили нову србску цркву, иако су Срби одувек имали и веру и цркву, многи старију од ове које су они уписали као нову и као темељну за Србе, веру и цркву коју су им признали они који су стару србску веру, цркву и историју уништили и фалсификовали, људи који су предузимали конкретне мере да се стара србска вера и црква избрише са списка постојећих, људи-свештеници који су направили Програм прогона тих старих србских верника, који се и данас примењује од стране садашњих свештеника – свеци који су прописали за све друге људе критеријуме уз које се неки човек може прогласити свецем, али ти критеријуми нису примењени за њих!
Спремни да поднесу жалбу, да после толико векова добију право уласка у Небо.... пишу србски свеци жалбу да само уђу у Небо, бар као последњи добри и поштени Србин-сељак који је живео у хармонији са Природом, Богом и Истином, којих је пуно Небо и који су у различитим становима Господа Бога. 

 Пишу жалбе они којима се Срби моле..... које славе, чије се иконе држе по србским кућама, којим се зидају цркве и манастири, а они, упарађени, у злато опасани, уплашени и мали, у знању да су грешили, у знању да су чинили оно што се Богу не свиђа, сада говоре да су их наговорили, да су их натерали силом, да нису знали, да су имали добре намере, да су мислили да ће тако помоћи свом народу, и тако док не дођу до места на којем треба да објасне због чега су убијали Србе-Богумиле – онда стану, одговора немају, признају да су то чинили због високих црквених и земаљских звања и титула и онога што су титуле и звања носила, па одустану од предаје жалбе, јер се казна по поднетој жалби може и пооштрити.... као и код судова које су организовали људи на Земљи, и тако све док се ова два свеца не одлуче на признање и док њихова жалба не буде њихово признање и исповест.... тада ће можда добити право усељења у Небо, на најниже нивое, на којим су тешки грешници-покајници.

*Много је Срба ту, прескачем векове, ратове, различите важне догађаје, идем ка оним који слове као ствараоци новије србске историје:

*Карађорђе, Милош Обреновић, Александар Карађорђевић, Слободан Милошевић, Зоран Ђинђић, па већи број безличних политичара од 1990.г. до данас, већи број бизнисмена, без да описујем шта су све учинили за свог живота, било да су још наизглед живи или су умрли - свима нам је то познато, некима се душа трајно раздвојила од тела, неким се често у сну раздваја да би скупили информације у разговорима са својим претходницима, док је неким и сама душа на прекретници, у носу, јер нит су живи нит су мртви!
Они ми се чине најинтересантнијим, и о њиховим делима се све зна, у Србији и нема тајне, али је овде, можда, интересантно описати оно што би они да искористе као аргумент у својим жалбама, са циљем да код Небских Судија изазову неку врсту сажаљења, па да им се, како су научили на Земљи, и тамо прогледа кроз прсте, мада је то тамо немогуће, таман колико је и њима немогуће да поверују да ни они немају средства за омекшавање таквих судија – они никако не верују да Небеске Судије не занима ништа од онога што би им они понудили – новац, куће, аутомобили, лажне љубавнице, лажни чинови, лажни углед.... па се међусобно консултују, чуде, неки одустају од жалби, неки се предају, неки чекају да им се суди по документима која су за сваког од нас увек спремна, то су они што су само на изглед живи, а уствари су мртви...

*Слободан Милошевић, идол многих садашњих политичара и богаташа, којег су се без икакве гриже савести одрекли – неки одмах 1990.г, други 1999-2000.г., а неки после тога, када је коме одговарало и када се то одрицање могло најбоље искористити. 
Не зна се да ли се његова душа трајно  растала од тела, мада нам се тако сугерише, или се она појављује у Предворју за жалбе у време сна – ако је умро, сасвим сигурно је он остављен у Поднебесју и ту ће бити све док  сам себи не разјасни своје мисли, своја дела, своју улогу, док не буде јасно Небеским Судијама да је схватио у чему је грешио - када ће то бити то није одређено, није важно, време нема никакав ни крај као ни почетак, оно тече, људи се у неким деловима тог временског тока налазе са својим задацима и испуњењима тих задатака, за која бивају кажњени или награђени и потом пребацивани са нивоа на ниво, из једне временске равни у другу, из једне духовне равни у другу, вишу или нижу, сасвим небитно, али све душе људи настављају своју вечност у неком времену и у некој равни.

Љут је Милошевић на своје наследнике, указује им, критикује их, саветује их, испитује их, па када чује зашто су га издали, упореди то са оним због чега је он издавао своје другове и кумове..... види да су исти као он, па им онда објасни ово што ми не знамо, о три основне равни у којим бораве људске  душе:

  1. Боравак у телима људи на Земљи;
  2. Поднебесје - боравак само душа људи које су трајно напустиле тело, без дозволе уласка у трећу раван - у Небо;
  3. Боравак на неком нивоу, којих је безброј, у равни Неба.

Уплаше се наследници Милошевића, прогласе га старомодним, комуњаром старог кова, захвале му се, јер му и даље завиде, и јер су га и издали да би заузели његово место у душама живећих Срба, и потсвесно га уважавају.

*Потом се могу чути најразлачитија «братска» међусобна исповедања Срба-политичара, Срба-бизнисмена, оних на Земљи, у Поднебесју и оних којима је душа у самом носу, спремних да им се душа и тело трајно растану, само да избегну оно што им се спрема - а нико им ништа није спремио, свако све припрема сам за себе!

-Разговарају као велики пријатељи, наизглед велик противници, Шешељ, Николић, Веља Илић, Дачић, Вучић Динкић, Ђилас, Тадић, Мирко Цветковић, Мирослав Мишковић, Аркан, Гишка, Зоран Ђинђић, Милош Обреновић, Карађорђе, Александар Карађорђевић-убијени и овај који је још жив, Стефан Немања и син му Сава, патријарси од Саве до данас, има их различитих, многи од њих су свеци на чијим гробовима се не догађају никаква чуда, епископи-масони, епископи-бизнисмени, епископи-сарадници тајне полиције, патријарси-другови комуниста..... али, ко би то све пренео, но претежно је:

*Да ли је било вредно ових мука?

-Одговарају: 

-Ма јесте, бар то кратко време смо били мали богови на земљи-наша је била Србија, све паре, сво злато, све фабрике, све девојке и све жене, све почасти смо уживали.....

-Потом се чује неки уплашени министар: Да, јесте, али узеће нам све, деца ће нам бити сиротиња као и ми што смо били, жене ће нас одмах напустити.... није то вредело, неће нас ни овде ни тамо...

-Ма, шта се кајемо, правде и нема, какво је ово Небо, у које не могу да уђем, ко рукује овим Небом,  које су то будале, неће паре, па видиш да ми Небу и не припадамо, само шта ћемо ако останемо овде, ни на Земљи ни у Небу, па да гледамо како нам растачу ово што смо стекли.

-Људи, да се покајемо, признамо, вратимо народу оно што смо покрали, замолимо за опраштај, глуп је народ, сажалиће се, а ми да не вратимо све, да оставио довољно за себе....

-И шта, да идем без обезбеђења  да ме  свака будала пита да ли је оно што сам радио било вредно овог стања у којем сам....

-Јесте, у праву си брате, не треба се предавати,  треба кожу продати што скупље - децу иселити, жене су наше док има пара, куће имамо у иностранству, шта нам могу....

-Е, шта вам је људи, па мени ништа не треба ако немам власт – када имам власт имам све. 
Држимо се заједно, платимо ову стоку из војске и полиције, увуцимо их у криминал и злочине, да немају отступници, да морају да нас бране....

-Да, могуће је то за извесно време..... али, на крају, јесте ли чули Ђинђића и Милошевића..... не дају им у Небо, мотају се овде, гледају и слушају шта о њима причамо, па они су у правом паклу, све виде и чују, а ништа нам не могу, то је пакао, нема горег, а то, браћо, чека и нас.....

-Шта се ово чује, каква је то галама, одакле о се то сада чује, јесу ли то навијачи, ко контролише ове који навијају навијаче, Николић Дачић, УДБА, Војска, откуда они овде, ко их је пустио овде,..... где смо ми.... ау, сан прође, ми још живи, морамо да слушамо и навијаче, и раднике без посла, и оне без стана, без хране, сељаке које смо довели до просјачког штапа.... и ове из УДБЕ што по 15-20 пута дневно ишчитавају и Златни Билтен који попуњава ординарним глупостима она будала од бившег криминалистичког инспектора, онај који живи као у манастиру.... ј..и га, али који сме и може да о нама ово пише. 
Дачићу, нађи му, брате рођени, нешто забрањено, из твог ресора, понуди му паре...... није ваљда да стварно постоји Србин-будала, који неће паре.... не ваља, читају ови који треба да брину о нама, а ни сами нису толико глупи, плаши их он  шта се опет може догодити, говорио нам неку ноћ о томе и Милошевић, причао два сата о његовом човеку од поверења, о Јовици Станишићу, хало Николићу, Вучићу, Дачићу, какав је овај ваш Јовица Станишић... да не изда и он....

-И јечи Поднебесје, и јечи Србска Канцеларија за жалбе  у Небу: Шта радити, да ли је вредело, докле, брате Дачићу, брате Вељо, брате Томо, брате Тадићу, брате Мирко Цветковићу, брате Динкићу, сестро Јоргованака, да ли је вредело и да ли све ово вредиииииииииииии?!

Обавештење криминалисте, за случај да се ова прича тиче неког од наведених или ненаведених политичара, бизнисмена, свештеника:

Један возач државног предузећа из Куманова у дуплим зидовима хладњаче, пренео је из Истанбула у Немачку неколико тона, мислим да је било 7-9 тона, хашиш плоча, вратио се у Куманово, наплатио вожњу, паркирао камион на неодговарајућем месту, престао да иде на посао без да се раздужио, јавио телефоном где је камион и обавестио да им је дао отказ, обилазио родбину, купио стан тетки, давао новац и капом и шаком...... постао сумњив оцу, који је лепо отишао у СУП Куманову и рекао «Овај мој је нешто украо...» - позвали га, а он са врата зграде почео да прича о Каракафи из Истанбула, о Милеру из Немачке, о цариницима и полицајцима, о суми коју је наплати, и одханувши рекао: «Ето, тако је било, радите ваш део посла».

Одахнуо, постао срећан, могао да заспи у притвору, потом у Идризову - затвор код Скопља, препородио се, постао собни старешина, изградио углед....
Имитирајте га! Тог возача. А, не морате, ја само истичем случај из праксе.

Наравно, вама којих се ово, можда, тиче, пружам и криминалистичке услуге, али без овог савета неће моћи! 
Није затвор увек затвор - често је он слобода за душу, а само се за њу и треба борити!

Бог са нама – Пристани Боже!

Драгољуб


Постављено 23.12.2012.г. у 13,00 ч.

Posted by Zlatni bilten
Labels: , , ,

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta