Zatvoreni srbski Sasudi
Затворени србски Сасуди
-Идеја као доливање у Сасуд-
Ово
је намењено оним, малобројнијим, читаоцима Златног Билтена који
су поклопац на свом Сасуду (срце, душа, дух) ипак оставили у стању
да
га је могуће отворити и Сасуд допуњавати.
Они
други, са тврдо затвореним поклопцем, имају и
овде и на многим другим
местима наслова који би им тренутно могли заокупити пажњу,без
намере да од прочитаног било шта усвоје, па их и упућујем на та места.
У последње
време добијам и питања и сугестије у вези актуелних догађања – будући да су сва
она овде давно прогнозирана и чак и описана у многим детаљима не сматрам да би Златни
Билтен требао да чини оно што чине многи медији који свакодневна догађања
прате из различитих разлога и интереса – па оне који би да прате оно што и сами
виде кроз очи неког новинара неких новина, упућујем на тај лакши, и бескорисни,
начин информисања.
Идеја као
доливање у Сасуд:
Идеја, план или
стратегија неког човека настаје као резултат доливања Божијих Енергија у његов Сасуд
(срце, душа, дух) и ако је идеја тако настала онда је сигурно да иза такве идеје
стоји сам Бог.
Наравно, да би се видело да ли иза
нечије идеје стоји Бог неопходно је да се ради о идеји човека којем је поверено
извесно управљање државом и народом, да
се виде разумљиви поступци и циљ и да све укупно тежи ка стварању хармоничних
односа људи у тој држави, хармоничних односа са другим народима и државама,
односно са свим видљивим и невидљивим на Земљи и у Небу.
Ако су планови
засновани на сили, уздању само у сопствену мудрост или само у своје знање и
разум, да се не види страх од Бога, онда је јасно да иза таквих идеја не стоји Бог
– јер, ко се не боји Бога, све му је допуштено!
Нама, Србима,
Бог још увек покушава да у Сасуде наспе оно што би помогло да живимо по вољи
Божијој, у срећи и благостању – не успева Му, пробају то и неки људи у Његово
име – ни њима не успева!
Сипају, али
расипају – пада на поклопац људских сасуда – сасуди суви, људи жедни, а оно што
је сипано расуто и упропаштено.
И Срби се
љуте: По њима, требало би сипати јаче и више, не
би ли се напунило, на силу! А није – није то у питању.
Србски Сасуди – србски поклопци
срца, душе и духа, чврсто затворени и чврсто чувају празнину њихових сасуда!
Срби радије, и
често, чине све оно што се уобичајено чини када се сасуд хоће допунити,
напунити, када се хоће свежа вода у суд насути – иду на изворе, говоре о жељи и
намери да суд напуне, допуне или промене садржину, испуњавају и извесне
ритуале, облаче се на уобичајен начин за такве прилике, набацују смерне изгледе
лица, подешавају ход – све уверљивости ради да им је намера и искрена и озбиљна
– стигну до извора, задржавају се у његовој близини док не буду сигурни да су
виђени, потом – не скидајући
поклопац са сасуда - посуде, овде је то срце, душа и дух, врате се одакле
су и дошли, са празним САСУДОМ!
Сасуд је исти – празан, судбина им је
непромењена.
Бог им оставља
ново време у којем би могли постати нови људи – они који би садржину
своје посуде мењали, допуњавали, освежавали..... постајали би нови људи, јер
је нов човек онај који је свој САСУД – своје срце, душу и дух, успео да промени.
Када он у томе
успе онда је промена видљива и за све друге људе, те га они од тада почну сматрати
«Препорођеним», оним који се поново родио, као друкчији човек, што и
јесте, јер човека и чини и представља душа – када се она промени, променио
се и човек!
И тада тај
промењени човек само постане онакав какав је одувек и требао да буде, али се из
неких разлога опирао, па ишао неким другим стазама и путевима.
Једну државу
чине територије и народ. Народ чине појединци од којих сваки има свој Сасуд – Суд,
и у зависности колико сасуди тог народа могу да приме онога што Бог долива –
Божијих Енергија, или Божије Благодети, напредоваће такав народ и њихова
држава!
Напредак се
огледа у напретку који је видљив – уређење државе тог народа, и онај други, који
је много важнији, који је невидљив, а прожима цео народ и његову државу, прожимајућом Божијом Енергијом
- Божијом Благодети, која чини да људи међусобно живе у хармонији која се
потом инкорпорира у целокупну хармонију Васионе – Неба и Земље и свих бића која
живе на Небу и на Земљи.
Бескорисне су
територије, ма колике и ма какве биле, и многобројни појединци једне државе, ако овај ВАЖНИЈИ, невидљиви резултат
пуњења сасуда тог народа буде непостојећи, ако га нема!
Богу није
толико стало до држава колико до народа, нити до народа колико до појединаца из тог народа – оних који чине по Његовој
Вољи!
Пропашће свака
држава без људи који су по Његовој Вољи – јер Бог такве државе не припомаже.
Опстаће било
која држава ако у њој има појединаца који су по Вољи Божијој – Он ће сачувати и
територије и народ због тих малобројних појединаца из таквог народа, а потом ће
припомагати да цела држава и цео тај народ почну живети по Његовој Вољи.
Не постоји већа
награда и веће богатство једне државе и
народа од околности да у њој постоје људи који су по Вољи Божијој – са отвореним
Сасудима у које се сипа све оно што је потребно да би се та држава и народ
довели у стање хармоније са свим оним што се налази на Земљи и у Небу.
Сви људи су
деца божија – и сва су она на искушењу у време боравка на Земљи – а само су
малобројни са посебним задацима и
моћима да те задатке и обаве.
Бог никога не
товари преко његових моћи да то носи, па оне са посебним задацима снабдева и
посебним моћима.
Снабдети неког човека посебним моћима
не значи ништа друго до да ће се испуњавати молбе тог човека!
Нема два Креатора
у Васиони – само је Бог Креатор и Он има онолико помоћника колико Му је потребно.
Оне душе које
би да илегално креирају, не чине то по Вољи Божијој и њихове креације су
грађевине од магле, које Бог руши благим поветарцем.
У новијој
историји најпознатији људи-Божији Помоћници са посебним и потпуно различитим
задацима били су: Исус Христ са посебним духовним задужењима,
који је био човек којем су се молбе
испуњавале, и други, са посебним задатком да људима пренесе знања која
би допринела да они лакше живе – Никола Тесла – Никола је једноставно знао
оно што нам је пренео, он је непосредно стварао оно што је добио у задатак, он
није молио, али је свој Сасуд целог
свог живота празнио, а он стално био допуњаван!
И један и други
су били под сталним мерама безбедности – и оба су живела тачно онолико колико им је одређено пре доласка у људска
тела.
Никола Тесла, Више Биће, објаснио нам је како је он долазио до сазнања онога што
нам је оставио на коришћење, објаснио нам је како је долазио до идеја-проналазака,
односно објаснио нам је шта се догађало са онима који су га угрожавали, понижавали
или на било који други начин доводили у стање туге, које је - стање туге - из
сасуда Николе Тесле било забележено у Небу и потом као Одлука о кажњавању онога који га је довео у стање туге,
у року од 2-3 месеца, била враћена на Земљу, на извршење.
Тај систем га је
штитио све док му није истекло време боравка на Земљи, и тада је један подмукли
убица јастуком раздвојио тело и душу Николе Тесле.
Овај систем
заштите функционише и у односу на сва друга лица, јер је у питању универзално
регистровање догађаја на Земљи, доношење одговарајућих одлука у Небу и потом
реализација тих одлука.
Имајући у виду
да и у овом системи постоје Приоритети у заштити одређених људи, за разумевати
је што се до недавно одлука о кажњавању реализовала и према неком до петог
колена у односу на онога који је згрешио – то је сада, на крају времена,
измењено, те казна стигне кривца у време када он мисли да је насилнији! Битно је
разумевати да казна никада није пропуштена.
Ко води Србију?
Људи без идеја,
они са затвореним Сасудом – Посудом, који не примају оно што им се покушава
улити и они ни једном свом науму не могу
успети!
Није познато да у данашњој србској цркви
има свештеника којима се молбе испуњавају, те је то све само обред, ритуал и
бесплодна спрега са људима који су на власти – и једни и други са затвореним
сасудама!
А Срби?
Већином слични
онима који су на власти, обредни верници – ритуалци, околине ради, без икаквог
труда да своје Сасуде отворе, те је расипање и свако указивање, објашњење или
опомињање Срба – у њихове сасуде се ништа не може улити!
Они жедни,
сасуде затворенe, оно што се сипа просипа се и са тим се престаје, те ће
Срби суви изнутра (срце, душа, дух) постати суви и споља – остају само ритуали
ради самозаваравања - постови, обиласци манастира, свадбе, славе, крштења,
заклетве.... а то се не бележи нигде – нигде забележен живот није ни постојао!
Ми Срби, многи
од нас, као и да не живимо – јер живот постоји ради стицања искуства које ће се
користити при повратку у Небо, ми ћемо и у Небу бити без посла!
Да ли смо то
желели, да ли то желимо, и ко нам брани да се мењамо?!
Драгољуб
Постављено 07.10.2012.г.
у 16,30 ч.
0 comments:
Постави коментар