Ptica u gradu
Ко год помисли да овој песми није овде место, нека птицу замени Србима пристиглим у градове Србије и света.... па ће и сам што-шта закључити.
Д. Татомировић
Птица у граду
На антени стојиш сада,
Сва уморна, тужна, сама.
Дан је ведар, сунце сија,
ал' теби је ипак тама!
Ко да себе питаш сада:
Шта ћу овде?
Што ја одох из свог краја,
својих шума и планина?
Кад се само тога сетим,
Беше права то милина!
Ширих крила, летех свуда,
Дрво свако беше моје,
а сад гледам друге птице
како исто к'о ја стоје
Гладне, тужне и погледом
сваког прате
Стоје тако и смишљају
Како да се кући врате.
Ал' касно је сада за то,
Године су прошле многе.
Крила су нам ослабила,
А клецају сад и ноге.
Остајемо овде јадне
Све до краја свога века,
А шума нас наша лепа
баш узалуд - чека, чека.
Љиља
Татомировић,
на Божић
2011.г.
Постављено 20.8.2012.г. у 11,45 ч-
Постављено 20.8.2012.г. у 11,45 ч-
0 comments:
Постави коментар