Anestezija kao lek!
Анестезија као лек!
-Видећете «Не мале резултате»-
Тешко болесног човека лече све док има
наде у побољшање, терапијом лековима, а када се то покаже неделотворним,
лекарски конзилијум доноси одлуку о операцији којом се радикално напада болест,
често уклањањем делова оболелог тела. Екипу за операцију сачињавају хирург,
анестезиолог, инструментарка и, у зависности од операције, и други профили
здарвствених стручањака.
Наравно,
подразумева се припрема одговарајуће количине крви одређене крвне групе,
завоји, средства анестезије, инструменти.... и све што прописују правила медицинске
струке.
Паметан хирург
увек свој посао обавља како најбоље зна и може и увек каже «Нека нам је Бог
у помоћи!» - они други, кажу нешто што се тиче њих лично без помињања Бога.
«Без мене ништа не можете
учинити!»
-Исус Христ у последњим поукама својим
ученицима пред одлазак у Небо-
Сваки прави домаћин - Србин, пре почетка
било каквог посла за који процењује да би му добро дошла помоћ, упути молбу Богу
да му буде на помоћи, признајући у сваком таквом тренутку да је истина оно што
је Исус Христ рекао својим ученицима - да се без Њега ништа не може учинити!
Срби су пре
неколико месеци изабрали власт која би оболелу државни и народни организам
требало да излечи – бирали су докторе и помоћно особље спремни да се подвргну оперцији, ако треба, јер су сви лекови
остали неделотврони – и сада се чека та операција.
Делови екипе за
операцију су разбацани, није одређен тим, нема Извештаја Конзилијуму, не
зна се шта све треба операцијом остварити и како, ко ће одговарати и водити
операцију а ко припомагати..... нешто се чека..... Конзилијум не доставља свој
извештај, а пацијент стављен на операциони сто, па да би себе и њега држали
у уверењу како се ушло у процедуру операције, намештају пацијента, подешавају висину
узглавља, мере му пулс и притисак, замајавају га, помало га храбре, а када се
све толико одужи да замајавање више нема никаквог смисла, анестезиолог предузме
радње из свог делокруга – убризга средство за анестезијуј, доведе душу у стање
да скоро и да нема везе са телом, бол се не осећа, звуци постану нечујни,
размишљање се прекине..... и догађа се све као при стању несвести или тешког
облика пијанства. Али, АНЕСТЕЗИЈА
није лек! Она је помоћна лекарска интервенција да пацијент издржи
операцију! Хирург је тај који предузима мере за реализацију онога што је
наложено Извештајем Конзилијума – којег када је у питању болесник по имену Србија,
никако да стигне!
Болесник по
протоку извесног вермена излази из стања анестезије – сећања се враћају, душа
се спаја са телом и прима сигнале да болови и даље постоје, пацијент постане
свестан да се са њим нешто догађало, сећања су му још мутна али види уплашена
лица оних који су око њега те схвати да операција није обављена, да су прпреме
биле само одлагање, да је његово тело у истом стању, а он са много мање снаге
да све поново претрпи.......
Пре месец
дана тутњала је Србија од најава да ће се у Србији
коначно завести ред, да ће се применити закони према свима, да неће бити
заобилажења било којих криваца, да ће се грађани Србије изненадити брзим и ефикасним
променама, да се неће Србија спашавати штедњом већ ће се замајац покренути
трошењем.... па била Олимпијада у Лондону, пре тога кик-бокс меч
у Јагодини, после Олимпијаде био Сабор трубача у Гучи, и свему томе присуствовали они који треба да лече и излече Србију, а у међувремену
запенушани и агилни Александар Вучић прогурао некако идеју да при
ступању на дужност Координатора свих полиција Србије испали хитац који
ће се чути по целој Србији – ухапшени
руководиоци Агробанке! Дигла се бука, слике ухапшених и новинама, описи
њиховог бандизма..... најава да се иде даље и све већом брзином, одређен
им притвор ДО 30 дана и као да
је та политичка анестезија прошла..... ућутао се Александар, ућутао се Ивица
Дачић, они експерти из тужилаштва нити зборе нит мрморе, ухапшени руководиоци
испричали причу која њих скоро да аболира од кривице – они извршавали
наређења!, пацијент се буди, свест му се враћа, почиње да схвата да
операција није ни извршена већ да су му мало турпијали нокте, обријали га и
сада намеравају да га врате у собу из које је довежен на операциони сто!
Пацијент схвата
да се нешто страшно догађа, очима пита и у очима оних око њега тражи
одговор.... нема одговора, оборени погледи - молбе који говоре «Брате, не
питај ништа, није до нас!» - пацијент скупља снагу, јер шта му друго и
преостаје, спрема се да издржи оно што му је намењено и већ планира лечење у својој
режији, старим методама којих се сећа из младих дана, када су му температуру
тела снижавали ракијским облогама, сећа се оних који су доживели да је «операција
успела – пацијент умро.....», смеје се у себи својој наивности што је поверовао
да ће га у такој болници излечити, јер зна лекаре, зна да су без угледа
и без знања, па тражи повратка у собу, тражи да га пусте из болнице, потписује
чувени формулара «На сопствени захтев» - родбина га преузима, одвози
кући и тамо чине оно што им је могуће, оно што знају....па кажу «Боже помози
њему и нама!» - бива да се ствар оконча смрћу, а бива и да болесник устане
и настави да живи све до рока који му је одређен!
Срби су за
своју власт изабрали безбожне комунисте који су се
маскирали у различите политичке странке, али су они комунисти по менталитету
и понашању! Бога помињу само обредно, иду у цркве, држе у рукама велике свеће,
стоје у првим редовима как би их лакше уочили и снимили, честитају верницима
Србије празнике, јеврејске, католичке, муслиманске, православне..... имају у
кабинетима оне који о томе брину, али Бог не услишава обредне молбе безбожника!
Он слишава молбе оних који му се са
вером и надањем и стрепњом, и осећајем кривице за учињене грешке, обраћају,
који Њему све оставе на вољу, јер кажу да помоћ Његову и не заслужују! И тада,
када моле и признају да помоћ не заслужују, у истом тренутку ПРИЗНАЊЕМ заслуже
и добију помоћ!
Помоћник који никада не издаје, спреман
је да помогне свакоме ко му се са трепетом обрати!
Данас, на Преображење
Господње, недавно агилни и бучни Александар Вучић, видевши да осим анестезије
– дара да прича и обећава - и не располаже другим начинима лечења
поручује да «им»
- ваљда њима које изабрасмо, треба 10 година да Србију учине нормалном
земљом – сада и он тражи 10 година, сада нам саопштава да ће се у «наредним
данима и недељама видети ЊЕГОВИ НЕ МАЛИ РЕЗУЛТАТИ!!» - више нема никакве
брзине, нема незаобилажења било кога, сада се
морамо задовољити НЕ МАЛИМ резултатима! А Србији требају ОГРОМНИ
резултати да не умре у кратком року!
Е, мој
Александре, кренуо си на некога без икога, кренуо си са причом уместо са
припремама, предузео си једну меру уместо да си осмислио систем - да си првих
месец дана покивао и оштрио косу па онда почео да косиш, а ти узео туђу, тупу и
оштећену и запуштену, косу и почео у сред поднева да косиш, треба видети можеш
ли да покосиш што си опкосио, што си оком обележио а косом означио да сви виде!
Не коси се Александре тупом косом! Не коси се Александре туђом,
косом! Не коси се Александре узбрдо но низбрдо!
Ти не знаш –
ако, и не треба ти баш све да знаш, али треба да питаш оне које знају, много си
себи натоварио, мислио си да терет носе функције које си задобио – не Александре,
погрешно, треба на себе товарити само онолико колико се може носити и изнети, треба
Александре звати Бога и помоћ!
Треба се
Александре сетити оног од пре 2000 година, када је Исус поучавао своје ученике «да
без Њега ништа не могу учинити», требао си се Александре посаветовати и са
неким који нису врсни правни есксперти са 28 година живота, ма и не били из твоје странке, можда би ти
било лакше да изнесеш што си натоварио. Са ким си се Александре, и због чега,
удружио? Са комунистима – са оним који могу са сваким само да имају усе, насе
и подасе – што Александре ниједном
јавно не позва Бога у помоћ?
Али, ти тако хтео, умислио си да
си много моћан, паметан, стручан, поштен, без емоција, без да сведочиш лажно на
ближењега свога..... и не иде ти.
Пацијент отишао
кући. Србија отишла кући! Неће да слуша тебе као хирурга, јер немаш Извештај
Конзилијума, слаб ти је
анестезиолог, инструментарке, немаш резерве крви ни инфузионе течности.... лечиће
се Србија традиционалним лековима!
Ти знаш који су они, наравно, неке си и
сам заговарао, мада никада ниси имао петљу да их примениш..... скупиће се
народ, одредиће и дијагнозу и начине лечења, и дан операције.... јер, не буде
ли то предузео а у свести да ће умрети, биће му жао што је могао бар нешто а није
предузео ништа.... и последњим снагама организам болесне Србије ће се излечити,
без анестезије, без политичара, без тебе Александре са свим твојом
звањима и титулама, јер као лек користите анестезију. Анестезија није лек!
Боже, помози
нам да не будемо
строге судије својим лекарима! Јер је, Господе, јасно да не знају шта чине!
Драгољуб
Постављено на
Преображење Господње 2012.г. у 12,15 ч.
Преображење Господње 2012.г. у 12,15 ч.
1 comments:
Постави коментар