Klopka za ovnove
Клопка за овнове
-Стигао ловац!-
У руској клопци
за вукове, која се успешно примењује и у Србији, у средину се стави мамац за
вука - јагње или овца, остави му се (вуку) да може да уђе у дуплу ограду, да до
јагњета не може да допре, а крећући се у круг стално својим телом притвара
врата кроз која је ушао. Могао би да иде уназад, али онда он не би био онај
који се полакомио на мамац – не иде уназад, не може да се окрене, батрга се,
гризе зидове, проба да ископа рупу испод ограде и док се тиме бави стигну насмејани
ловци који из далека схвате да клопка није празна!
И тада слободни
и опасни вук, страх и трепет и за стоку и за људе, постаје роб – ловци са њим
чине шта им је воља. Када се полакомио на мамац и ушао у клопку завршио је са животом
слободњака.
Када човек
изгуби слободу он и није човек, посебно када он сам настоји да је изгуби.
Наши вукови, политичари - овнови
тулани (овнови без рогова) трчали да буду што ближе мамцу, а вешти ловци им га
измицали како би им се намера да загризу мамац утврдила, потом им се мамац да -
да га само оњуше, ушли у клопку, живели у њој, ишли у круг, урликали, кезили
зубе, плашили оне напољу и стално у зебњи ишчекивали појаву ловаца.
И стигли ловци!
Они чије су
мамце загризали и у чије су клопке упали – дошли да виде шта некадашњи
слободњаци сада планирају да чине, сада када у Србији треба да направе владу.
Дошли
ловци да опомену оне који су упали у клопку, да су они само привидни
слободњаци, те да пазе чији мамац су загризли и прогутали.
Мамац за вука
је јагње или овца. Мамац за србске политичаре - овнове је новац! Новац је
оружје којим велике државе владају малим државама и народима и то тако што
њиховим представницима и тзв. политичарима дају мамац одређене величине и то
само да га виде – покажу им број рачуна у некој од банака са салдом из којег
наши овнови закључе «колико су добри» - и потом се уговор реализује! Наши овнови
никада не буду у позицији да стварно присвоје мамац који им је показан – овновима
се мамац само показује. Јер су само овнови!
Да је друкчије,
па зар би их ја сматрао за овнове и зар би их велике државе сматрале за посебно
глупе овнове, поводом уговора који се постигне
са онима који су вољни да слободу живота и одлучивања замене за написани износ
новца који никада неће добити.
Пошто им се никада не верује, поред њих се инсталира човек од поверења
ловаца – он је често шеф кабинета, саветник, специјални саветник.... нешто што
му омогућава да легално непрекидно надгледа шта контролисани ован ради. И да прикупља и додатне информације и
доказе који ће додатно ојачати оружје – новац и у неком тренутку непослушности
послужити за васпитавање овна-политичара.
Наравно,
дозвољено је овну-политичару да се батрга, галами, прети, напада вербално,
истиче своју част и поштење, своју непоткупљивост, али када дође време, он је
дужан, а ако одбије бива присиљен, да слуша и поступа по наредби ловаца на душе
политичара - овнова! Богато је ловиште Србија!
Сада се у Србији
догодила бежанија са скоро окончаних преговора око формирања владе.... неки од
оних који су прогутали мамац, у облику оружја-новца, били се заборавили.
Дошли ловци да их
потсете на договор, на мамац, на документа, а саветници им сугеришу да се не плаше, да издају опет, јер
се од оног ко изда једном очекује да то увек чини! И маше им се папирима испред очију, како би им се ставило на знање да се то лако може и обнародовати!
Застало се са формирање
владе – батргају се и прете, али сви можемо да гледамо како ће то кратко да
траје, јер им је у поверењу речено «да ће им се блокирати новац и имовина у
иностранству»! Они, овнови од политичара, галаме како их се то не дотиче,
увлаче рогове, скраћују језик, бивају умилни и поступају као и сваки вук кога
ловци ухвате у клопци.
Ех, како је
лепо бити слободан!
Шта се све лепо
доживи по основу поштења - само то политичари не знају и не верују, они у
поштење и награде за то, не верују!
Они су политички математичари, мађионичари,
жонглери, илузионисти, шибицари, силеџије, дипломате, патриоте, ратници,
великосрби, верници вернији од самог Христа – шта већ затреба и шта код Срба
најбоље пали, а у суштини сињи кукавци који почесто пожеле да се земља отвори и
прогута их.
Али, ловци то
не допуштају!
Они их заливају,
орезују, прскају хемикалијама, изводе их на телевизије, позивају их на рибања која
се представљају дипломатским контактима..... онај код кога је и нож и погача
одлучује коме ће колико одрезати.
Е, моји школовани
политичари, мудрост се учи код куће, она је везана и за генетику, у школама се
уче разне вештине, али не и вештине како се спасити клопке у коју сте журили. Али,
није да нема решења! Сами га нађите – не требам вам ја овако безначајан за саветника
– «јер да сам паметан имао бих пара...» како ви волите често да просуђујете о
нечијој памети.
Не жалимо их,
па пазимо кога и због чега бирамо да нам командује - изоштримо критеријуме. Не
пропустимо прилику да сада када Велика Порота Србија заседа да би пресудила овим који Србију доведоше до
просјачког штапа, да уочимо и шта све чине политичари - овнови који су упали у
клопке!
Извуцимо корист
од тога, а њих не жалимо!
И знајмо – Бог све
види, и све награђује - по заслугама!
Драгољуб
Постављено 5.7.2012.г. у 16,30
ч.
0 comments:
Постави коментар