Strah je plata za zločine!
Страх је плата за злочине!
-Тужне свадбе, насилни бракови-
Оно што чекамо већ је стигло – само и би да то
не приметимо. Али тим непримећивањем, ништа се неће променити – утваре не нестају
окретањем главе од њих! Са њима се треба суочити, са њима се треба борити и њих
треба победити – начини борбе зависе од саме утваре и разлога њене појаве.
Утваре
населиле Србију, прекриле Београд, притисле оне који ту живе, а сви остали, са
пристојне удаљености, гледају комешање, очекују резултат, све у уверењу да је
дошао тренутак да они који се боре за власт да би сачували оно што су стекли у
досадашњем периоду, приме плату по заслугама.
Али, ништа се, видљиво не догађа! A то не
значи да се уопште не догађа. Наши политичари, бизнисмени, професионалне
патриoте, професионални Срби и професионални верници, увелико примају плате за
дела своја. Страх је плата за злочин!
Криминалистика поучава оне којим је њено
коришћење неопходно у професији откривања злочинаца, да треба пратити и чекати
злочинце да почну да деле плен, да предузимају мере да плен сакрију и сачувају.....
и тада обавезно настају пукотине у договорима, долази до одрицања од заклетви датих
у цркви или на Библији, заборавља се ко је све то чуо од присутних, који су
видљиви и од оних који нису видљиви али који све виде и све чују – страх учини
да се посвађају, страх их натера да се повере неком ко би их могао угрозити или
посаветовати, страх их натера да се нуде за тзв. «заштићене сведоке» - да
испричају све, спремни и да остану без ичега, само да буду заобиђени у ономе што они већ преживљавају.
Када у криминалној групацији дође до овога –
страхови деле групу али је и учвршћују. Деле је у плановима сваког појединца за
тренутак који чекају - тренутак када ће морати да одговарају за своје злочине, а
учвршћују је јер се у групи злочинаца који се међусобно добро познају, који
знају ко је ко и ко је шта – учинио и присвојио - те настоје да збијајући редове
испред себе избаце или најспособнијег или онога који их је на злочине
наговарао, охрабривао и оправдавао, који је узимао од свачијег дела и за себе,
па укупно гледано присвојио највише, истурају га да их заштити или први
настрада!
И ту нема жалости – страх је плата за злочине!
Страх се маскира на најразличитије начине: галамом да треба истражити све злочине; да се ја (ми) немамо чега стидети, да сам ја (ми) спреман (спремни) да сваком погледамо у очи и одговарамо за своја дела; да ја (ми) немамо ништа против и да се повучемо из власти, мада не видим ко би нас на то на било који начин присилио..... страх их тера да се потајно састају по систему «свак са сваким», како би се нашла заштита – звоне телефони у Бриселу, Паризу, Лондону - да у њему посебно, у Вашингтону, у Москви, у Израелу.... нуди се и тражи, обећава се и очекује, измишљају се најневероватнији разлози за јављање телефоном или за изненадне одласке, са дипломатским пасошем у џепу, тајно написаном шифром за улазак у сеф у банци и спремношћу да се да колико је потребно да «неко битан» телефонира «неком битном» у Србији!
Сада је у Србији битан и легално изабран само
један човек - председник државе, он окупља сараднике и то ће, по свему судећи наредних више недеља, па и месеци, бити
једини стварни стожер власти.
Али, тај стожер ће бити ограђен различитим
оградама и око њега се неће моћи окупљати они који нису у страху, они који би да
учине нешто за Србију и њен народ - јер била би то опасност, уз легалног
председника и његове сараднике могао би се прислонити велики број људи који
немају страх од онога због чега политичари као да су под опојним дрогама - стално
себе самохрабре, другима шаљу поруке или им прете...... или изненада пожеле да
буду обични, јер су у међувремену као постали необични, те дозволе да буду
виђени у шетњи са супругама, децом, пријатељима са великим бројем чувара у позадини,
што се у обичност и у опуштеност никако и не уклапа.
Многи сневају спискове за хапшење и знају по
десет првих за хапшење да наведу и наброје њихове злочине, себе не стављају на
такве спискове јер рачунају да су они оно што су учинили, учинили тако добро да
ни сам Бог није видео.
Али, у сваком човеку је душа - делић самог Бога
и тај његов део је заслужан и за награде и за казне.
Боје се деца својих родитеља,
потом када одрасту дискутују са својим родитељима, потом, када заузму неку високу
друштвену позицију, почну да ниподиштавају родитеље - али се увек сећају шта им
је њихов родитељ замерао, саветовао и какве им је казне у изглед стављао.
Е,
тако се исто догађа са сваким човеком – само је душа човека одговорна за поступке
тела у којем се налази и она се боји за тело у којем је, и преко којег је,
препознатљива међу људима, али се стварно боји свог родитеља којег није
послушала па је радила супротно Његовој Вољи!
Тај страх надвладава све стечено
на Земљи – јер свака душа зна коме ће поднети рачуне не крају.
А пре подношења рачуна свака душа – злочинац,
која је чинила злочине помоћу тела одређеног човека, пролази све оно на што јој
је родитељ указивао..... хапшење и затвор се подразумева, останак без злочином
стеченог се такође подразумева, брисање из сећања људи на земљи се подразумева
и као да такво тело и таква душа није ни жевеле, буде заборављена, а када оде отворе
се оригинали Дуплих Књига Небеских, положи рачуне и поново прими награду за
дела своја.
Стицајем околности долазим у позиције да
појединце посматрам баш изблиза.... ово му дође као да их оговарам, као да се
радујем стању у којем су, а није: Ја на ово указујем поуке ради онима који им
можда још увек завиде на оном видљивом. Ми, обични, обично сву пажњу усредсредимо на видљиво, док су они окупирани невидљивим – видљивим се окружују да би се
маскирали и крили, а од невидљивог дрхте!
Обичан народ се већ спремио да буде груби и строги
судија – за од септембра 2012.г када се суђења очекују.... када сам у прилици
ја им замерам, исправљам их и
објашњавам да није добро да их «све
пошаљу у руднике» - укажем да се заборавља превентивни и васпитни аспект, а на
питање како бих то ја, када би ме неко питао, ја пола у шали, а углавном у
збиљи, кажем да их све треба послати на имање Пољопривредног комбината Београд у
Падинској скели, да вредно раде на пољима и на фарми, да недељом буду у својим
собама без зида ка ходнику у који аутобусима треба водити децу, ђаке и студенте
како би видели где су завршили они који су злочинима подредили све..... сложе
се Срби са мном, на крају, мада су жене упорније у негирању оправданости ових
метода, али сви су углавном приправни
да без емоција жаљења злочинца сагледавају – злочинци то осећају и то њихов већ
постојећи страх само појачава.
Чујем и приче да треба затворити границе да не
побегну, да им треба претресати куће да не сакрију.... и онда све умирим са «немају
где да побегну, немају где да сакрију, све ће нам бити лако и брзо доступно и
све ћемо вратити осим онога што су појели, попили, дали певачицама, музикантима
и љубавницама.... они су то заслужили и то је безначајно.
Терају ме да и то објасним – учиним то и одагнам
страх Срба који помисле да ће ови застрашени
нешто учинити да се спасавају. Неће! Тресу се – не спавају, рачунају, комбинују,
гледају како да се заштите, како да сачувају стечено злочином, све неверници и
све они који не верују «да је отето - проклето».
Силе се, проблеми који
искрсавају за њих су неважне будалаштине, на које озбиљни људи (ваљда као што
су они) не треба да обраћају пажњу, бахатошћу прикривају да им колена клецају, мрко
гледају на сваку униформу све на њима видећи лисице и ланце спремне за њих.
И тако ће, бирајући свога, свако свог, Алибабу
за 40 хајдука, протраћити улудо ових наредних неколико месеци, а у септембру ће
им већ постављати питања на сасвим друкчији начин – како ће им се тада ЗКП (Закон
о кривичном поступку) чинити Библијом!
Ех, примају злочинци награду – страх је плата за злочине!
Спремају се тужне свадбе и насилни бракови, са
намером да се роде деца као деца рођена из љубави! Њихова деца ће бити бандити!
Окренуће се њихови планови против њих самих, обележених и убележених да су
ступали у насилне бракове, да су правили тужне свадбе, да су се лажно крстили и
заклињали.... а потом «Све изнова!»
Царуј царе!
Цркве се разликују од гробница само по Духу
који је у њима, по Енергијама људи које су у њима - у гробници нема енергија
људи ту су само земни остаци и она је само грађевински објект. Ако у цркви нема
добрих енергија, ако у њу не свраћају они којима се молимо онда између ње и гробнице нема никаквих разлика.
Ако цар буде царевао по Вољи Божијој – биће наш
цар!
Ако цар буде повлађивао овим који су у страху –
он неће бити никакав наш цар!
Царује царе – не уљуљкуј се и не бој се никога
до Бога!
Чини тако да те Бог подржи, а подржаће те ако будеш радио праведно и поштено, ако учиниш оно што је Он наменио злочинцима – знаш на које мислим, и пази се, и после тебе ће неко морати да чини оно што би ти требао сада да чиниш!
Немој да се обрукаш, вршиш део Божији послова на Земљи!
И то на специјалном делу Земље – у Србији!
Чини све у Његово име, не погорди се и не поклекни..... никако и ни због чега,
посебно не због пара, када се иде пред Судију све овде остаје!
Боже, награди нас онако како заслужујемо и
помози нам, ако смо заслужили!
Драгољуб
Постављено 01.6.2012.г. у 19,30 ч.
0 comments:
Постави коментар