Hteti, moci, smeti.......
Хтети,
моћи, смети.....
-Ко ће се
први бацити на Аждају-
Сада, скоро је сигурно, да нико у Србији (и у
Русији, наравно), не сумња да се Аждаја која ју је напала зове Корупција!
Корупција је болест државе, али држава
није човек па је оболео, она је организација у којој одређени људи обављају
одређене послове – какви су ти људи такав је и имуни ситем државе на ову
смртоносну болест - на корупцију!
Ово је образац и врло тешко га је негирати, оправдавати или мислити
да је то обична болест, обична прехлада, када треба пити чај са лимуном, добро
се презнојити и болест се повуче, организам се опорави и болесник устане после
неколико дана. Ово је образац по којем умиру државе, империје, царства, али и
републике и све, на неки други начин организоване, државе заједнице.
Лек је
такође образац: Аждаја
се мора пробости кроз уста и срце, јавно, немилосрдно, без икаквог жаљења, са
великим набојем емоција задовољства што се таква болест уништава.
На Ђурђевдан, на дан када је Свети Ђорђе копљем пробо
Аждају, у следећу недељу, 6.5.2012.г. грађани Србије, Срби као претежни народ,
одлучиће коме ће у руке поверити Копље којим треба пробости Србску Аждају - Корупцију,
која је државу довела до саме ивице понора са блиском опасношћу да се у тај
понор стрмоглави!
Да ли ће ово Србско Копље бити дато у
руке оних који ХОЋЕ, МОГУ И СМЕЈУ да њиме прободу Србску Аждају?
Тешко ће се то догодити – у такмичењу за добијање Србског
Копља скоро да нема, чак сигурно да нема, онога ко испуњава сва три
неопходна услова да би Србско Копље било убојито!
Неки хоће, али не
умеју; неки умеју али немају прилику; неки ће добити прилику, али не смеју, не
умеју и не желе; неки могу и смеју и умеју, али им се неће дати прилика кроз овако
оргaнизоване изборе под контролом оних који су Аждају одгајали, мазили, пазили,
чували, и само је понекада овлаш опомињали или грдили – да се она не наљути па
их поједе јер су јој сви на дохват уста
и репа.
Ова Србска Аждаја је опасна двојако: Кроз уста јер све оно што
зна може и да каже и кроз реп јер су њеним репом обгрљени сви они који
су у своје време требали да је убију – док је била мала и док није оволико
дознала, њена су уста постала опасна и
док их све својим аждајским репом није обухватила – док није дознала све о корупцији
и док се нису својим малим људским
реповима свезали са аждајом у неразмрсиво клупче!
Сада нико не може то клупче да размрси, нико
не сме да сече јер не зна ко ће све остати прво без репа а потом и без главе, док
Србској Аждаји, ово стање прија – дебља се све новим и новим информацијама
и страховима оних који су се са њом репом сплели, па је она, заправо прави и
једини газда Србије!
Сви Срби (наравно и сви други који су грађани
Србије) знају да је ова болест смртоносна, сви би желели оздрављење, али без ризика
било које врсте по себе.....становници Србије су замрли од страха од Аждаје.....
дрхтуре и чекају када ће да се помери, кога ће да прогута, кога ће репом да поткачи,
све се надајући да ће они остати за неку другу прилику.
И то безизгледно надање - тај кукавичлук их
чини безопасним у смислу да се удруже, да ризикују и неки губитак од оног
недовољног и по људе недостојног, чиме тренутно располажу...... чини их то
сигурном залихом хране за Аждају!
Стицајем извесних околности био сам једно
време у току извесних припрема заснованих на плановима неких политичких
странака да одмах по Ђурђевдану нападну Србску Аждају!
Они којима је требало да
се стави копље у руке, који су хтели и смели и који су можда и умели да то копље
искористе, постављани су услови који су то копље враћали у садашњи статус: Да
га копљоноша има, али да га не користи без да му се каже када, против ког дела
Аждаје, како и где је напасти.
Већ су одређени «Чувари Копља» којим је
требало пробости Аждају-Корупцију
и без њихове дозволе се копљем није
смело замахнути....... и у старту су разоружане потенцијалне копљоноше, па
имајући у виду и њихове скривене планове да га користе и у свом личном интересу то копље ће бити само једна од
алатки која би се могла користити – неће ни нова власт напасти корупцију с реда већ на прескок и србска њива
неће бити очишћена!
Сви, како се ближи дан избора коме копље
поверити - узмичу! Сви би нешто друго да раде, копље нуде оном до себе!
Тај до њих је њихов друг, не уме, не сме, а и не жели јер не зна шта ће копљем
отсећи или пробости....... па се од најомиљенијег ресора власти у Србији сви
дистанцирају – нико неће полицију! А сви други ресори не могу да чине
што је потребно ако овај не буде радио свој посао.
Тај посао није оно што је чинио Слободан
Милошевић, Војислав Коштиница, Зоран Ђинђић или Борис Тадић! Тај посао је оно
што јавно прича Ивица Дачић – али он само прича! Дачић копље није хтео, смео, ни умео да
искористи! Јесте махао са њим, јесте викао «Ура!» али га из руке није
испуштао – сам га није користио а другим га није давао!
У великом страху је Србија – од Аждаје која се
чини неуништивом, јер
се копље нуди оним који су је одгајали!
У страху су они који треба у недељу да изаберу
копљоношу, у још већем страху су они који би требало да организују да се то
примљено копље за убијање аждаје искористи – страх и неоправдано надање је
прекрило Србију, јер се копљоноша неће изабрати и јер ће Србска Аждаја наставити
да узима своје оброке који сваком даном чине нестајање Србије – сигурно нестајање
онакве каква би могла и требало да буде.
Пре више од годину дана описао сам Сценарио
за довођење Србије у ред - његово одлагање је постигнуто превеликим задуживањем државе – штампањем више милијарди
евра у државном обвезницама које су продаване све док је било купаца – купаца више
нема јер свако паметан гледа да ли ће штампар меница моћи да испуни оно на шта
се обавезао – проценили да се у питању распикуће којим не треба веровати и од којих ће се
тешко меница напалатити и преко суда, па су одустали од куповине, а онда су
Избори за Избора Копљоноше који ће пробости Србску Аждају расписани....
и тече та последња недеља.
Како се тај дан Избора Копљоноше приближава
све су тиши они који су то копље прижељкивали и коју се се хвалили својом смелошћу
да га ухвате у јуначке руке.
Сада се о томе прича у пола гласа, нико не сме
да га узме, а неко мора – и то Србско Копље се сада нуди онима којим би тим
копљем била одсечена и глава и реп – јер су сплели своје послове са Аждајиним Пословима.
Можете замислити у каквом се стању сада налазе
они који учествују у Избору Копљоноше: Да прихвате харикири, да копљем
сами себе пробуразе; да одбију и тако признају да не смеју да са њим
пробадају – сви ће рећи да је то због њих лично, или да се прихвате да се они
зову Копљоношом, а да тим копљем неко други пробада, све водећи рачуна да не
повреде онога који им га тако добродушно уступа.
И да, ако се Аждаја убије они
приме венац славе, односно да ако се не убије, трнати венац прими онај «којем
је то као стручњаку за пробадање» поверено – кажу Срби да се у недељу бира неко од оних, а сви
су такви, који би туђом руком да уклањају жишке које већ пале србску кућу!
Наравно, постојала је могућност и да се и под
оваквим околностима нападне Србска Аждаја и на крају и прободе, али у Србији
сада нема довољно оних који би то хтели, смели и умели да чине! На моју жалост,
ово сам лично утврдио – нема у Србији ни 1000 оних који би хтели да се сукобе
са Србском Аждајом! Али их има на стотине хиљада који би да се са њом удруже по
обрасцу који већ функционише!
Србске мајке нису рађале ни одгајале, јунаке,
мушкарце, поштене и скромне – оне су од њих правили «мајчина црвена слова»,
које су мајке браниле у свакој тучи, које су нагониле на понашање «гледај своја
посла и своју корист» и «види шта је тај и тај добио од свог поштења», док су
девојке од којих зависи свака кућа, свака породица, и у крајњем и сама држава,
теране «да се упознају са неким од којег ће имати користи» – ја сам таквим и додатно
сугерисао да нађу неког са лепом пензијом и лепим годинама – да брзо остану младе
удовице са великим породичним пензијама, а онда да живе свој живот и измаме
аплаузе својих паметних мајки!
У Русији је недавно откривен страшан злочин
над приведеним грађанином, у полицијској
станици, у којем су учествовали и полицајци и старешине, за безначајно
дело наводно украденог мобилног телефона, а крађе заправо није ни било. Стигло
то до Државне Думе (Њихов парламент) и напали министра полиције, притерали га у
ћошак и натерали га да каже једну велику руску истину, због чега је
сада прави одијум напада на њега у смислу «како понижава добре, поштене и моралне
Русе», јер је министар из неке муслиманскке руске републике – рекао им «Па ја не могу да полицајце доводим
са других планета – то смо ми, то је
оно што је родила и васпитала Русија!».
А ми?!
Где смо ми? Имамо ли права да се жалимо на било шта у Србији у којој нема 0,03%
(моја провера) њених грађана спремних да понесу Србско Копље?
Аждаја ће
живети, товиће се, јешће нас једног по једног, док се будемо свађали за кога
гласати, у нашем тешком забораву да ови који сада обећавају да ће искористити
копље, нису то чинили од смрти Јосипа Броза Тита – а ређали се Милошевић,
Ђинђић, Коштуница, Тадић и
копље је давано њиховим следбеницима.
Ко је бранио Ђинђићевом Михајловићу, Коштуничином Јочићу и Тадићевом Дачићу,
да искористе Копље које им је давано у руке?
Имали страх од Аждајиних уста и репа!
И ко ће
их сада подржати да буду друкчији?
Ми
знамо шта Бог Воли – Он зна шта нам је потребно и шта желимо!
Идимо
у ортаклук са Њим!
Драгољуб
Постављено
29.4.2012.г. у 12,30 ч.
1 comments:
Баш ми је драго што сте почели поново да пишете.
Александар Патковић
Постави коментар