Kako ziveti bez para?
Како живети без пара?
-Траже се савети и за очигледно-
Веза: Наслов на овом блогу «Прст на чело – време је!» од 22.7.2011.г.
Ево, стижу и јавне «и са недлежних места» потврде свега онога што сам вама, читаоцима «Златног Билтена», сугерисао последњих годину дана, а прецизирао као Упутство, још 22.7.2011.г. покушавајући да мојим скромним могућностима надјачам зов на уживање у Црну гору, Египат, Грчку.... малобројни су схватили, неки од тих малобројних предузели су мере које су хтели и могли - остали се брчкали у туђим морима, вратили се у Србију, зима, поштујући своје обичаје, стигла на време, а дошавши до самог дна државне касе огласили се подпредседник Демократске странке, Душан Петровић и главни моделар србског јавног мњења кроз одговарајуће информисање, Александар Тијанић.
Петровић у току сијасет похвала упесима Министарства пољопривреде, на чијем је челу, без икакве, нама видљиве, преке потребе, ваљда у стању немогућности да не каже оно што би требало, рече «да несташица хране у Србији неће бити», док је Тијанић обраћајући се јавним прогласом онима којих се то тиче, запосленим у мамутском систему РТС, обавестио са «Спремте се, спремте...... за нередовне плате, умањене плате, принудне одморе, отказе, слање у превремене пензије.... и друго што чини свако када му је новчаник празан а не зна када ће, и да ли ће, поново бити пун!
У Србији има довољно хране - за сада, али она може и пропасти јер они на које се рачунало као на купце и потрошаче више не могу да буду у тој улози - немају пара.
Мачвани су после Другог Светског рата, возом, носили сланину и месо у Пулу - јер тамо хране није било, а цене су биле добре, људима новац ничему није служио, а имали су га. А овамо је хране било на претек, али су фалиле паре - тек после 10-15 година се то на неки начин нивелисало!
Следеће године, 2012., то је такође познато и више пута проверено, сви они којима њихови трошкови производње, и резултат те производње, пропадне, смањиће или престати са производњом!
И имаћемо и сада наизглед апсурдну ситуацију: да цена живих дебелих свиња расте, да се цена меса у малопродаји смањују због мале потражње, али да се цена живих свиња не смањује - тих живих свиња је све мање, и то је објашњење будућих несташица хране у Србији, мада се Петровић самохрабри и нас заварава тврдњом да се то неће догодити.
Укрстимо ова два јавна упозорења/обавештења, Петровића и Тијанића.
Петровићеви производе, Тијанићеви су ти који би то требало да купују и да се тај ланац производње и потрошње настави.
Али, Тијанићеви немају пара јер они очекују да, и под претњом присилног наплаћивања, за Србе скупе, претплате, до тих пара дођу од оних који су пре Тијанићевих добили отказе под овом влашћу, коју Тијанић уз њихову помоћ, уз помоћ ових којима сада Тијанић не може да гарантује баш ништа, упорно одржава на води користећи се пропагадом као моћним оружјем - државним средствима која су му они са власти дали на располагање...
И свештеници у црквама се жале на «неверни» народ који све мање оставља прилоге «цркви» - читати: Дежурном свештенику, који у 19 часова иде да покупи «прилог цркви», жале се и наставници да родитељи све чешће не упућују децу на екскурзије, они који мало-мало, па припрете штрајком...
Јуче ме је једна госпођа из Тијанићеве фирме питала «Како живети без новца?» и сугерисала да и ту тему имам у виду када постављам нове наслове на «Златни Билтен».
Ја у оквиру своје Криминалистичке школе обучавам припаднике Пословно-обавештајних служби и формирам такве службе, и у програму (Видети овде у наслову КРИМСКОЛА под Пословно-обавештајна служба) и у току обуке их учим, и научим, да прикупљају и анализирају информације из јавних и свих других легалних извора - научим их да доносе добре оцене и дају добре прогнозе, по основу анализирања тако добијених информација.
Док сам разговарао са овом госпођом из Тијанићеве фирме, обишао сам, и фотографисао, највећи пијац у Београду, пијац новобеоградски у блоку 44, ради потврде својих раније изнетих и ставова и савета.
Добро сам вас и информисао и саветовао! Пијац је пун робе, квалитетне, лепо изложене, али поред ње су само тужни продавци.
Сигурно је 1/3 тезги потпуно празна, остатак су обилазили купци којих није било више од 20!
Пазите та пијаца је направљена и модернизована за око 80-100.000 становника распоређених на око 1,5 км у круг!
Јуче су биле и те чувене пензије, због којих су ти, сада тужни, продавци на пијаци у раније време у те пензионе дане дизали цене за 10-15% «Јер долазе пензоси!» говорили су – али Пензоси више не долазе!
Био сам у великој самоуслузи «Идеа» - огроман простор, много робе, 10-ак продаваца и нас, купаца, исто толико, у трајању од око 30 минута - они дају попусте пензионерима од 10%, дају вредносне бонове од 10%, нуде маркице за «Металац посуђе», али је број купаца 50/час х 14 часова рада = 700 х просечна потрошња од око 1000 динара = 700.000 динара х рецимо 10% остатка прихода за фирму=70.000 динара или око 700 евра!
Докле ће «Идеа» опстати са овим приходом, докле ће роба «којих неће нестати» бити у рафовима, по којој цени, у ком асортиману?
Док сам ишао ка «Идеи» испред Дома здравља «Нови Београд - блок 44» уочио сам 150 метара дугу колону такси возила на такси станици – маркирао сам одређена и упамтио где су била када сам пролазио и у повратку, после 1,5 час, установио да су се та маркирана возила померила за 30 метара – значи за 1,5 час шест путника ушло у шест таксија!
Па ево драга госпођо из РТС, мог мишљења:
Док су многи летос читали мој наслов «Прст на чело – време је!» паковали су се за одмор у Египту или Грчкој – направили трошак од минимум 1.000 Евра.
За ту суму се могла купити резерва неопходног за живот за неколико месеци, а од других утезања још за неколико месеци... могла се посетити родбина на селу, могао се успостваити контакт са неким ко живи у селу а коме је и за производњу за његове личне потребе непоходна додатна радна снага, могле су се многе незапослене девојке и слободне жене удомити у нашим селима и варошима, где има станова, хране, грејања, могло с оживети на хиљаде кућа у Србији, могли су се бравари и керамичари, возачи трамваја и шофери камиона који су остали без посла, или који живе од плата, које им не покривају основне животне потребе, вратити својим кућама у селу, или ако немају ту могућност, сада док још има слободних места, отићи на рад код неког доброг домаћина - овде у Србији - и ту радити - за храну и џепарац, баш онако како већина наших, из тих занимања, ради у Немачкој, Америци и другим државама, могли сте ви који имате новац да купите неколико хектара земље, кућу у селу са повећом окућницом, могли сте, могли сте.... требало је да уместо кредита за кола вредна 10-15.000 Евра купите ово о чему причам, па да се не јежите на помисао «Како живети без пара?»
Не знам госпођо из РТС, да ли си ишла на море, колико си потрошила на изласке, на гардеробу, на шминку, на фарбања косе - ма знам, све је то потребно, то је и нормално – у нормалним временима, али ја говорим о овим, садашњим, која никако нису у категорији нормалних!
Због тога сам ја ово све навео као поља могућих уштеда - ово је наше редовно Ванредно стање, али долази време правог, озбиљног Ванредног стања у оквиру финансирања наших уобичајених потреба, а можда, далеко било, и из неких других разлога који су природни наставак несташице пара!
Када се чује грмљавина, мисли се на кишу, па се склања све оно што не би требало да покисне! Чујемо ли да грми? Или мислимо да се то нас не тиче?
Где су наше паре?
Када сам био дечак у комшилуку, у селу у Мачви, имали смо имућне комшије - имали су радне и парадне коње, фијакере, чезе, ишли су по свадбама, славама, по вашарима, показивали касачке коње, учествовали на коњским тркама са својим «Араберима», дозвољавали нам да понекад узјашемо везаног коња.... али су док су се бавили тим уживањима запоставили орање, сејање, брање, купљење шљива, вршидбе.... пара је нестајало, нису кривили газду, нису га сменили или отерали од куће, нису са њим озбиљно разговарали, већ су се саглашавали и почели да продају земљу, па коње, па чезе, па фијакере, и на крају и кућни плац - оставили само плац од 20 ари, што се у Мачви сматра никаквим плацем! Пропале комшије са фијакерима и чезама, пропали свадбароши!
Наш "Тијанић" и његов "Новинар"- цар Борис и његов Борко, експерт за Косово
На кога вам личе ова два тужна и уплашена лика-дају ли вам разлога да посумњате у оно што вам саветујем?
Личимо ли помало на њих, на наш однос према газди те куће која је пропала?
Е ми смо у Србији, већином, били као ове наше комшије из Мачве – трошило се незарађено, узимао се кредит за кола, за море, за одело, за «да се има у кући» - црта подвучена и сада питање «Како живети без пара?!»
Тешко, за ненаучене на скромност, на штедњу, на поштовање Принципа Довољности, за оне којима је наш Патријарх Павле био симаптични чудак, за оне који су за адаптирање стана узимали кредите од 20-30.000 Евра, па купили уз то по једна-двоја кола.... а сада се то мора отплатити, а плата се дрма, морају «Тијанићи» да отпуштају, да се преживи, морају да бацају ствари и људе са брода, како би бар њима и неким од оних на броду, ноге остале суве!
Бацање ствари и људи са србског, пробушеног, брода је у току!
Они који сада имају плату и посао кроз 3-4 месеца ће бити заинтересовани за читање овога, као што су сада заинтересовани они без плата и посла!
О конкретним опасностима сам обавестио 22.7.2011.г. – о крађама, отмицама, нападу на туђу имовину, о демотивисаности државних органа и о свему другом.
Много бих волео да се ништа од оног на шта сам упозоравао, и на шта сада упозоравам, не оствари, али сва је прилика да се већ остварује.
Мој познаник, масон високог ранга, који се на мене, изгледа, наљутио па ми се више не јавља ни са критикама ни са похвалама, коментарисао је овог лета оно што сам ја овде, на блогу, навео под Група «Србих-888» рекавши ми:
Добро, та Група је то пре 3,5 година прогнозирала, све се остварује и шта сада, где су решења??
Па решења су о остварењу онога што је та Група прогнозирала!
Када се све издогађа сви ћемо дознати решења!
Купање кроз катарзу! То нам је.
Бог са нама – Пристани Боже!
Драгољуб
26.11.2011.г. у 15,50 ч.
0 comments:
Постави коментар