Mogući način spašavanja Srbije



Пословно-обавештајна служба ® 21/97

Аутор др Драгољуб Татомировић,
доктор права-криминолог
Број 326/2010
30.10.2010.г.

Б е о г р а д



Студија «Србија победе»

Могући начин изласка Србије из стања пропадања


Мото Студије: «Дно је спас за Србију!»




____________________
Београд, 2010.г.




Пројектни задатак Студије:

Сачинити Студију која би својим садржајем на јасан и потпуно недвосмислен начин, без вођења рачуна о интересима малобројних појединаца или група организованих на различитим интересним основама, са циљем да таква Студија укаже на најлакши, најјефтинији и најефикаснији начин изласка Србије из дугогодишњег стања пропадања у које је доведена планским поступањем лица која чине власт у Србији од насилног и нелегалног преузимања власти 1944. и 2000.г. године, са ослонцем на сопствене капацитете или и одговарајућим ослонцем на државе и народе које би у сарадњи са Србијом оствариле и сопствене интересе.
Студијом указати на методе који се морају користити и средства која ће се употребити за остварење пројектованог задатка.


Начин остварења Пројектног задатка – израде Студије "Србија победе":

Студија ће обухватити, и упоредном методом  сликати укупно стање Србије од времена Првог Светског рата, преко два насилна преузимања власти од стране интересно повезаних група, инструираних и подржаваних од стране  држава или блокова држава који су имали за циљ да Србију доведу у стање у којем се налази на дан отпочињања рада на овој Студији, 30.10.2010.у 12 часова.
Указаће се на потребу коришћења, и њихове могућности, метода и средстава која ће омогућити радикални заокрет у функционисању државе, са пуном подршком већинског дела становника Србије-српског народа, водећи при том рачуна да се ни на који начин не доведу у питање Уставом гарантоване слободе свих грађана Србије, нити да се угрози капитал страних компанија које послују у Србији.
Методи који ће се користити биће мешавина метода који су коришћени са успехом у различитим периодима у Србији и у другим државама, неће се водити рачуна да ли су они квалификовани као демократски или недемо-кратски - када се спасава веће о мањем се не води рачуна, важнија је нога од прста на нози!



Мото под којим се ради Студија:
«Дно је спас за Србију!»



Садржај Студије «Србија победе»

  1. Стање народног бића – становника Србије
  2. Стање државног имања Србије
  3. Како је сада распоређено државно имање
  4. Где се налази државно имање које су приграбиле и присвојиле   одређене интересне групације које делуjу у Србији од 1944/2000.г.
  1. Како се може вратити имање које су присвојили појединци или интересно организоване групације, легалним правним средствима
  2. Ко може и ко треба да да се ангажује око повратка присвојеног  државног имања
  1. Како организовати Србију као Задругу – «За Друга»
  2. Како организовати одговарајући покрет у Србији који би  реализовао и озаконио циљеве којим се Студија    бави
  1. Потребна средства за спровођење циљева и како до њих доћи

1. Стање народног бића-становника Србије


Народно биће Србије је у стању сличном оном у којем се нашло по окончању Првог Светског рата у којем је Србија била на страни савезника-победника.
Ондашње и садашње стање је  слично по: броју преосталог радно способног становништва, по преосталом имању државе и појединаца. Оно је слично и по менталитету оних који су тада вршили власт и богатили се у ратом опустошеној држави.
Али: тада се народ надао и веровао у опоравак, сви су знали шта треба чинити после рата, градиле се образовне институције, градиле се куће које су у рату уништене, рађала се деца.... веровало се да ће бити боље, народ је схватао да се премало уздао у Бога већ се уздао и веровао људима који су вршили власт, па се окретао Богу, подигао споменик Победи над непријатељима и свим оним који у том  страшном рату изгинули, бринуло се о инвалидима, давала се помоћ сирочићима погинулих ратника.

Садашње стање народног бића у које је оно доведено планским мерама власти које су нелегално, 2000.г., побуном, помаганом од одређених заинтересованих држава, свргле, такође нелегалну, комунистичку власт која је здушно радила на задобијању неких форми лагалности кроз допуштање, тј. лично организовања супарничких странака, легалних и, углавном, поштених избора.
Државна имовина је остала без чувара па је развучена, присвојена од стране појединаца било да је остала у Србији или је изнета уз ње, не види се намера нити постојање плана да се та државна имовина стави под било какву контролу са циљем њеног очувања или враћања изнетог, и поред редовног, пречестог и већ дегутантног заклињања да ће се то учинити.  
Државни органи су демотивисани и онеспособљени да врше своју законску државну обавезу јер су им на челу припадници интересне групације која углавном води рачуна о дужини свог опстајања на власти иако је она нелегална и нелегитимна у самом свом бићу, без обзира на покушаје легализације кроз организовање више избора на које излази око ½ бирачког тела, које своје гласове дели на 10-18 странака, које бираче уверавају да су различите од осталих, које се потом удружују да би оформиле власт. 
Овакав начин стварања услова (коалиција) да би се вршила власт, учинио је да се ниједној политичкој странци нити појединцу са чела тих странака не верује.
У Србији не постоји политичка организација ни појединац који има подршку бар ¼ становника Србије, мада се оне/они непрекидно позивају на подршку грађана стално изостављајући да наведу величину тог свог бирачког капацитета.
Тако изабрана власт поставља, по принципу партијске оданости или солидарности или, најчешће, интересне повезаности, своје партијске другове да управљају државним органима, организацијама или се на различите, у нормалном животу потпуно неприхватљиве, политичке марифетлуке, на преваран начин доводе на власт и они који се непосредно бирају, када се бирачи учине само гласачима јер буду преварени, поткупљени или им се једноставно прети да ће им стање бити још горе ако не изаберу некога за кога се залаже она странка која већ врши власт на вишем нивоу.

За избор председника државе Србије, бирачко тело-народ трпи притиске и претње западних држава које ратом против Србије нису у целости оствариле своје циљеве па исте остварују битним  утицајем на избор државне власти која ће помоћи у остварењу интереса тих држава. Тако избарана државна власт потом  врши притисак за изборе на нижим нивоима. 
Резултат: Држава је на сигурном путу пропадања, народ се зауставио у својој намери да поведе рачуна о било чему другом осим о сопственој голој егзистенцији која у Србији сада представља саму храну за опстанак у животу.
Оваква организација вођења државе је учинила да у Србији постаје критично по питање исхране не само и градовима и не само у брдским рејонима већ и у оним  које производе храну, у равничарским крајевима!

Повремене неорганизоване покушаје указивања на постојање проблема, власти квалификују недопустивим сметањима тој власти да ради на управљању државом, користећи сва репресивна и пропагандна средства која јој стоје на располагању, истовремено распродајући државну имовину која је колико-толико чини независном државом.

Народно биће пулсира, оно се скупља, оно штеди, оно се прилагођава на немаштину, оно исказује разумевање и за овакву влалст јер су се прилике погоршале у свим државама у које се ова власт угледала, оно се плаши повратка већ виђеног - оног из времена 1944.г. када су комунисти побили  на стотине хиљада потенцијалних бунтовника, на 1989/90  и 1999.г. када су комунисти, самозвани социјалисти вратили точак историје и у Србији успоставили време Русије из 1917.г. – који су са својим садашњим друговима неокомунистима који се назваше демократама, успоставили власт у Србији у којој (опет) планирају разна ванредна стања и разне акције полиције како би се спречило "да улица, (читај: Народ) креира власт те да они неће допустити да се власт поставља преко уличних побуна народа!!" О томе причају садашњи социјалисти, неокомунисти-демократе и сви они који су им се придруживали 1944, 1990, 2000.г. када су они побунама преузимали власт. И у томе им помажу они који су стално чувари власти, ма каква она била, јер су у Србији чувари власти заправо права власт! Чувари власти одобравају, одлучују и креирају систем власти која чини оно што јој чувари саветују или принуде да чини, пуштајући ту власт да се упетљава у криминал по ком основу бива уцењена и присиљена да чине по вољи чувара. А чувари су посебна прича, организовани, искусни, повезани кроз континуитет показан у «Соби сећања на погинуле другове» који су штитили Тита и Милошевића од Ђинђића, који су штитили Ђинђића од повратка комуниста, који штите Тадића и Дачића од неких који би их могли угрозити, мешајући карте и спремајући неког новог којег би они-Чувари, опет штитили и којег би преко, за своје интересе креираних  «Црвених Билтена» обавештавали шта им се спрема и дешава....
А Гуње или Дуње, труле невидљиво, изнутра, па је она лепа, мирисава и жута одмах испод коре трула и свакако неупотребљива.
До сада коришћен начин одабира кадрова за власт увек ће давати резултат труљења гуња!



2. Стање државног имања 

Наследници било каквог имања који нису учествовали у његовом стварању и одржавању, првом повољном приликом то наследство продају. Колико год добију они су на добитку. За ништа уложено добију нешто!
Друга врста наследника, оних који су то имање стварали, неговали и одржавали у цену често уграђују и оно невидљиво, прошле муке и напоре, емоције, сећања, успомене па се каже да од таквих не вреди ни куповати.


Владар државе је на неки начин представник и заступник државе и њеног имања, њене части и ауторитета, њеног народа, њене историје.... и ако је у питању такав владар онда се он према свему набројаном понаша као нечему у шта је уграђен живот његових предака, као према нечему у шта он уграђује свој живот  и као према нечему што неокрњено и неупрљано треба предати следећим генерацијама.
А ако је у питању владар доведен од стране побуњеника који власт приграбе насилно, он заједно са њима, знајући да је на туђем поседу, да је узео нешто што му не припада, што није платио, што није гајио, што нија добио на поклон, стрепи и сваког тренутка очекује да му се то, нелегално присвојено, одузме. 
У време чекања, које је заправо време страха, он нема времена ни жеље да то заузето одржава, побољшава, проширује, уређује - он као и сваки шумокрадица сече без реда, највредније, не водећи рачуна да ли има дозволу шумара, да ли је време за сечење, да ли ће се то у хладовини околног дрвећа омладити - он сече, пакује, продаје и бежи да га не ухвате... Ето то је основа менталног стања вршилаца данашње власти као и оне од 1944.г. И због таквог менталног стања од сваког шушња мисле да је вук или медвед, на зеца би да пуцају изблиза из сачмара највећег калибра да не промаше, они би да се ограде и од свега што у својим страховима виде као опасност. 
Некада хук побуњеног народа који их доводи на власт називају праведним и природним, сада када стрепе да тај хук не доводи неког другог он им се чини да потиче од нечастивих сила и да је свакако неправедан. А против нечастивих сила дозвољена је употреба свих средстава, па тако и чине.
Они су илегалци, лопови, и они о државном имању не брину. Напротив, растачу га, умањују, деле међусобно, поклањају, чине све да народ буде завистан од онога што они држе у торби што ће делити према својим критеријумима и на местима која они одреде.
Комунисти су пролетери. Пролетери су сиротиња, нешколовани, напустили посао, нерадници, хоће да живе изнад својих могућности. Они су потомци оних који су испали из трке када се у Србији «забељивало» када је свако могао да заузме одређену површину шуме, обележи је тако што са међног дрвећа  огули кору и тако направи бели стуб-међаш, они су потомци оних који су мало обележили, мало искрчили или се определили да раде код неког другог а да тај други брине о свему па и о њима самим. Они не воле лепе њиве, шуме, ливаде, куће. У протеклим ратовима, а и данас на Косову српске куће не пале и не пљачкају домаћини, они који су некада нешто зидали јер они знају како је тешко направити и најмању кућу.
Нису поједини српски полицајци-домаћини пљачкали шиптарске куће на Косову, нису то били ни полицајци који су се бојали Бога-били су то синови пролетера из 1944.г. или њихови унуци, то су они из чијих пушака су побијени мирни Шиптари-сељаци које би неки, као да сада врате под власт Србије. 
Нису Шиптари из побуњеничких одреда који су палили и пљачкали српска имања и куће били домаћини - и то су били пролетери. Пролетери свих земаља су истог менталног склопа. Због тога су их комунисти уједињавали паролом «Пролетери свих земаља, уједините се!».
Пролетерска власт оличена у садашњој власти у којој су пролетери из времена Јосипа Броза и Слободана Милошевића, којим управљају «Чувари уставом утврђеног поретка» који га чувају све док се не промени, а онда иако су се борили против могућности таквих промена, када се оне догоде одмах подведу под ту наказну светињу «Заштите уставом утврђеног поретка» па чувају и њега - и хапсе, прислушкују, уцењују, по потреби и убијају, све у име таквог поретка.


Војска и полиција Србије је углавном попуњена децом пролетера, углавном атеиста и тиме је лако објаснитти да приликом пада «Уставом заштићног поретка» 2000.г. ниједан официр нити полицајац није дао оставку - сви су се покрили речју «Ја сам професионалац» и наставили да раде за нову власт, пренебрегавајући да су допустили рушење тог светог «Уставног поретка» насилном и оружаном побуном. Сада ти исти, народном бићу продају старе приче, али је народно биће глуво, не чује их као што не чује ни оне које ти такви, као, штите. Народ  Србије је постао мудар, стрпљив, истрениран. Више неће да се подиже на буне и доводи разне пролетере у мајицама друге боје. Пустиће трулу државну грађевину да сама падне, потом ће то рашчистити и направити нешто прилагођено његовим потребама и вољи да финансира. Неће народ имати 50.000 полицајаца да би га они спречавали да пре времена редовних избора смени оне који не чувају државно имање.
Пролетери - комунисти - социјалисти - демократе су генетски хендикепирани глађу која се као непријатно сећање пренела преко сперме оца на сина. 
Та глад није само глад за храном, мада је и то видљиво - после сваког скупа комуниста, поставља се «Шведски сто», где другови пролетери гурају ноге под сто иако то није за то намењене, јер је прилика да се наједу. Они су гладни имања, нечег свог, немају другог начина да га стекну, а нестрпљиви су да они од своје зарађене плате ударе неки породични темељ, и то је објашњење оваквог безобзирног растакања и присвајања народне имовине.

Срећа је:  Гладни поједу и попију, дају курвама и певачицама и то је оно што се не може вратити. Остало је доступно, применом устаљених процедура све се може вратити -и оне ће бити примењене.

Значи: Без бриге, све покрадено је могуће вратити. Када ће то бити? Када се ова Студија од стране 100 поштених Срба буде почела оживотворавати!
Има ли Србија 100 поштених Срба? Има.
Хоће ли се састати, договорити и кренути? Они не би, али ће бити натерани, јер оволико растакање државе неће моћи да гледају. А они који би их спречавали бавиће се својим бригама.


3. Како је сада распоређено државно и мање

Плен до којег се долази крађом или пљачком дели се по разбојничкој хијерархији. Вођи банде и његовим најближим сарадницима - највише, други круг нешто мање, а даље колико ко ухвати у лету јер су то мрвице које се бацају и за које се ти пси транзиције боре. Но, гледано из угла оних који су све то стварали, то уопште и нису мрвице!

Неки глупљи разбојници у жељи да се што пре покажу да су успели показују плен док је роба још врућа, док се о томе говори и док се у сећањима описује, и та успех показују кроз куповине кућа, обавезан развод од жене са којим су живели пре разбојништва, купују аутомобиле, пробају да се пробију у друштвену класу којој не припадају, носе одела у којим су смешни, путују по свету где им се смеју вратари и рецепционари светских хотела у које би да улазе тако што би да врата отварају ногом, кад их сажаљевају  као простаке.

Србија има 167 општина – малих локалних заједница у којима су сви разбојници познати, до детаља да полиција не треба ништа да истражује већ само да се распита и прибележи – сви знају за начине крађа, расподеле, давање мита, љубавнице, куће у градовима..... све се зна и због тога је те послове могуће завршити са било којом полицијом. Чак и са младим поштеним приправницима који би били примљени пошто би се садашња полиција «ради проветравања» у целости распустила једног дана у 12 часова и потом у истом дану у 13 часова оформила нова у коју би ушло око 25% оних из распуштене, те би се за неколико дана могло приступити послу.

Државна имовина се може комплатирати у року од годину дана, без икаквих преких судова, без смртне казне, без ванредног стања, мада би овај посао целу Србију на неки начин држао у ванредном стању, уз редовне судске поступке, после којих би све осуђене требало послати на рад на имање ПКБ у Падинској Скели и свакако организовати ђачке екскурзије из целе Србије како би се видело да и разбојници умеју да раде, што би васпитно деловало на будуће политичаре из редова ђака на екскурзијама. 
Наравно, у оквиру ове Студије, којој је то и основни циљ, биће дат предлога мера које треба предузети да би се држава довела у ред, да се расуто прикупи, повеже, подмаже и пусти погон.


4. Где се налази државно имање које су присвојили и приграбили појединци и интересне групације у времену  1944-2000.г.

Опште је позната околност да се учинилац кривичног дела враћа на место злочина-та околност се веома много користи у примени криминалистичких правила при разјашњавању кривичних дела. Вршиоци власти било ког нивоа, знајући да су нелегитимни и да се присвојили део државног имања своја осећања често манифестују причом о потреби да се започне права и озбиљна борба против организованог криминала, да ће они радити на формирању стручних тела, група, екипа и сл. што наш народ од давнина мудро разоткрива као дело лопова да са себе скрене пажњу, виком «Држ те лопова!»
Оно је код оних који заговарају сталну оштру борбу против «девијација» и сваког другог криминала, и оних којима су омогућили да опљачкају државно имање за проценат који им је дат.


Србија треба много да учи од Шиптара. Шиптарима није потребан никакав Интерпол, они могу све сами.


Све самa може и Србија.


Разбојници свој плен закопавају, остављају код познаника, фиктивно га пребацују на туђа имена, стављају га у депозите разних трезора, муте, мрсе, петљају, праве фондове звучних страних имена којим руководе адвокати и онда се ти фондови појављују у Србији као ивестициони.


Није Србину важно да он буде богат у Америци-ко би му се тамо дивио? Њему је важно да му се диве у Србији! Ако је то тако - а јесте, државна имовина је ту пред нама. Покупимо је!


Не замарајмо се трагајући за њом. Идентификујмо разбојнике преко њихових веза са влашћу, и потом их упитајмо, они знају да држе туђе, лако ће све објаснити. Оловку и папир, па да пишу.
Година дана за овај посао је сасвим довољна. А потом памет у главу.


5. Како се може вратити државно имање које су присвојили појединци и интересне групе легалним, правним средствима

Србију пљачкају они који су се одметнули од закона, они који су на нелегалан начин дошли на власт па их по том основу никакви закони у тој пљачки не спутавају. Тако од 1944. до данас.
Србија не сме и не треба да се против нелегалног бори истим таквим средствима.


Србија мора да поштује сопствене законе и да настоји да их чини бољим. У овом тренутку једини легалан и легитиман начин враћања ситуације у правне оквире било би распуштање владе и скупштине, организовање Народних Скупштина које би потом изабрале државну скупштину, а она владу, потом би се одржали избори за председника државе. Краљ се не може легално вратити јер је последњи краљ абдицирао, добровољно се одрекао круне, а и није био краљ Србије већ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Историјска реалност је друкчија и на тог краља са било каквим правима не треба рачунати. Ако Србији буде потребан краљ, и ако буде имала одговарајућу личност, нико јој не брани да га крунише и успостави нову династију. Па ни Обреновићи ни Карађорђевићи не вуку корене од  старих рашких краљева, већ су се у тим улогама нашли што захваљујући стицају историјских околности, што својим вештинама, што подршком различитих међународних организација.

Србија мора имати једног сигурно поштеног и  паметног човека. Потом он мора окупити 100 људи сличних себи и потом се ради по шеми која чини садржину ове Студије. Друкчије не може.


Законе може доносити странка која је финансијски независна, она која се финансира од стране својих чланова и која на народним скупштинама добије потребан број посланика да могу вршити законодавну власт.
Тако створена странка не треба да учествује на изборима са странкама које су сада нелегално на власти јер би се утопила у њих и пристала да те нелегалне странке оживе и раде на својој легитимности и преко тих избора. 


Новостворена странка не треба да се уписује у Регистар странака у којима су странке које су насиљем дошле на власт и потом устројиле различита правила, па и правила о регистровању странака. Таблу коју се исписали они који су на силу дошли на власт, треба избрисати и почети изнова.
Овако, од народа изaбрани посланици стварају Владу, Влада формира министарства, новоформирана државна скупштина доноси законе (то могу бити и постојећи који су добри, али их доноси ново легитимно тело) и држава функционише. 
Овде се првенствено мисли на полицију, војску, и државне органе. Многе садашње стручне службе настављају са радом после кадровског прегледа запослених у којим а ће основни критеријум бити знање и поштење.


6. Kо може и ко треба да се ангажује око повртака државног имања

О државном имању теба да брину сви њени грађани, о чувању тог имања и повратку нелегално отуђеног морају да брину надлежни државни органи, по законима које ће донети легитимна, од народа изабрана скупштина.

7. и даље: налази се у образложењу Предлога стварања политичке странке «Србија Јача»-целовит Елаборат је на овом Блогу.

Интересовање је минимално, Срби још нису спремни да се упусте у борбу за опстанак-сачекати па ће се видети.
У усменим разговорима дознајем да је елаборат прихватљив из скоро сваког угла, али, као што рекох-још се чека.


Др Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог

Постављено 12.4.2011.г.

0 коментара:

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta