Čije su Željkove Želje?
Чије су Жељкове жеље?
-Коментари као аргументи за доношење
закључака о ставовима "јавног мњења-
"Нови Стандард» - електронске новине – Портал, са могућношћу двосмерне комуникације, приватно власништво новинара Жељка Цвијановића (он бар као такав фигурира), познатог по раду у већем броју листова у Београду, у дужем времену на одговарајући начин покушава да обликује јавно мњење у Србији, у политичком, економском, културолошком и религиозном погледу, и у томе, имајући у виду број читалаца на свим континентима, поприлично и успева.
Е, ова оцена «поприлично», је ипак оцена о којој треба повести мало више рачуна - овај Портал читају углавном увек исти читаоци, Срби, и нешто мало других, расељени широм Планете, уз додавање извесног процента нових читалаца, који је сразмеран броју оних који се опредељују за информисање преко других Портала и Блогова, новина или на други начин, односно броју оних који овај Портал напуштају.
Околност да «Нови Стандард» дневно прочита 100-200.000 читалаца треба овај Портал да сврста у врло озбиљне, али имајући у виду да је већина читалаца из земаља ван Србије, тај број чије се мишљење на овај начин обликује, а да је оно тако обликовано од значаја за догађања у самој Србији, драстично се смањује, па тврдња како је «Нови Стандард» успео у основној намени профилисања јавне мисли и мњења (читај: Поговарања) у Србији, отпада. Посебно ако се узме у обзир најоптимистичкији проценат од око 5-8% становника Србије који користе Интернет, као и околност да Интернет у сврху информисања користи око 100.000 становника Србије, онда се број читалаца, према којим се делује са платформе постављеног циља, своди на број штампаних новина «Курир» или «Правда».
Замисао је била добра, протоком времена се иновације смањивале те је остао упрошћен шаблон: Власник «Новог Стандарда», претежно сам, али и уз помоћ ангажованих лица, међу којима има и врло квалитетних, обрађује одређене теме (читај: поставља их на Портал) гледајући их увек из сличног угла, стотину хиљада читалаца то прочита, а око 30 сталних «коментатора» о томе даје свој суд.
И ту настаје проблем и сумња како у намеру тако и у објективност утицаја одређеног чланка на читаоце - од 30 сталних коментатора који као да имају својство дежурних и запослених у самом Порталу, њих пет - шест су коментатори којих се не би постиделе ниједне новине и они се потписују именом и презименом, односно о њима се може наћи довољно информација и најједноставнијом Интернет претрагом. Остали су кодирани, али са кодовима који су одабрани тако да јасно осликавају психолошке профиле оних који их користе - ту су имена славних руских војсковођа, шифре које указују на великосрбе, националисте, опозицију и сл. који су и у улози чувара приступа у круг посвећених коментатора који се иначе разумеју у све теме, то су тзв. «Универзал мајстори» који су у много случајева бежали са часова србског језика и посебно граматике, из, највише, средње школе, мада их је доста и са тзв. средњим занатским школама - у Србији се и чувени новинарски уредници легитимишу завршеним грађевинским занатским школама - који често пишу «незнам», «несмем», «дали» и слично који су за борбу, за традиционалне србске територије, укључив и оне недавно изгубљене, до последњег Србина, с тим што би се они борили тастатуром компјутера! Појави ли се неко нов, који се претходно не бави оценом о каквој се новини-Порталу ради, те се потпише именом и презименом, звањем и наведе место одакле је, доживи напад кодираних који му замерају што квари «угођај» пљувања по свему и свачему, без да се зна ко то чини, појави ли се тема о квалитету србских интелектуалаца одмах се у роју обруше «коментатори» аргументујући «да се интелектуалац рађа, а не ставар кроз које - какво школовање», затим када таквог незваног уљеза «упристоје» или ућуткају или отерају, почињу једни другим да честитају на коментару - то је као када младе тв водитељке једна другу позивају у различите, бесциљне, емисије да би једном једна причала о себи и својим успесима, а потом јој ова узвратила истом таквом могућношћу у својој емисији - те срећној констатацији «коментатора» како се «Новог Стандарда», као медија који обликује јавно мњење и исказује га, сви плаше!
Углавном, захваљујући тим и таквим чуварима. Да неко буде извређан није никакво чудо, чак тај који вређа бива подржан, тако што му се у оцени коментара остали придружују, дајући му одличне оцене исказане у поенима. Назову неког ко се јавио да неким својим мишљењем прокоментарише неку тему која је из његове области, ко се потписује именом и презименом, звањем и адресом «Фантомом» - то чине они који се потписују са «КК-Бг-Србос»! И то дозвољава власник Портала, Жељко Цвијановић.
____________________________________________
Пре неколико дана, господин Момчило Селић, на одређен начин је критиковао «коментаторе» «Новог Стандарда» и доживео одијум напада од скоро 178 коментара (неколико је указивало на потребу да се о Селићевим примедбама ипак размисли), од којих су многи уперени на њега лично, али говоре много више о ономе што ја покушавам у овом чланку, о коментаторима. Одабрао сам неке, нормалне, под именом и презименом и неке од кодираних, каквих је више од 99%:
Део Селићевог текста:
«Притом, ваља рећи да се ми у „Српском листу" у слово слажемо са Малићевом оценом тог историјског догађаја. Мимо тога, међутим, користимо прилику да се запитамо и над не више од неколико десетина псеудонима који се из дана у дан јављају готово на свим патриотским сајтовима, и то написима који захтевају и по који сат рада. Пратећи сличну праксу на страним, нарочито медијским сајтовима, посумњали смо и не хотећи у овај вид стварања „јавног мнења". Изгледа да смо уз прислушкиваче телефона позорнике испред екрана који нас „мониторују", добили и екипе „најамних пера", који „нити ору нити копају, већ о јаду раде".
ЉОТИЋЕВСКИ ПРИСТУП
Потврде за ову претпоставку немам осим искуства колико је потребно провести пред екраном за праћење написа те писање и слање ажурних реакција. Изгледа да поједини „никови" читају разне сајтове и блогове по цели дан, а неки и добар део ноћи. Многи, судећи по стилу, користе и вишеструке персоне да би сваки уљудан дискурс удавили „виком", па и личним увредама. С обзиром на начин обраћања и теме које их наводно занимају, јасно је такође да се не ради о младим „цомпутер нердс" („рачунарским штреберима"), већ особама поодмаклих или средњих година.«
·
 |
· Ја сам сељак. Рано устајем, укључим компјутер, док пијем кафу и ракију прочитам новине... И понешто прокоментаришем. Онда одем да проверим шта има ново у обору и авлији, а кад се вратим обично буде неки утук... И тако више пута дневно. Не кошта много, а свашта се може прочитати... Поздрављам Вас.
· Označi
· 
Дарко Станојевић and 10 more voli ovo Sviđa mi se
Дарко Станојевић and 10 more voli ovo Sviđa mi se ·
 |
· Благо вама... моје једино ''благо'' је бели шкотски теријер по имену Виски, који ме свако јутро уредно прошета... Срдачно отпоздрављам
 | Радосав Стевановић 3 дана ago |
Господин Селић је с правом поставио нека питања која се тичу времена проведеног пред "малим екранима својих монитора".
Писање маратонских, километарских коментара потпуно је контрапродуктивно.
Молим господина Цвијановића да ограничи број карактера у коментарима.
Иначе ће и коментари и полемике потпуно изгубити смисао.
Sviđa mi se
 |
Само не зазивајте, ако за Бога знате, ЦЕНЗУРУ, па макар била и аутоцензура! Цензуром се не решава ко је у праву.
Питање "контрапродуктивних", предугачких коментара, се лако решава - НЕ ЧИТАЈТЕ ИХ!
Зашто уопште радите нешто, ако вас то не забавља?
Ако вас монитор замара, штап за пецање у руке, па на реку!
И дозволите Селићу да сам извуче своје закључке, немојте се ви за њега унапред секирати, а још мање за утисак који ћемо ми, коментатори, на њега оставити. Ви сте само један од...
DejanK and 6 more voli ovo Sviđa mi se  | Baba 2 дана ago |
Свратих два дана касније да видим шта имаа :-)
Још вриштитте
Хвала Момчилу Селићу што вас је овако лепо декланширао
Liked
Питање је, чије су жеље Жељка Цвијановића?
Површним прегледом броја и квалитета тема, те одијума коментара, истих, кодираних, коментатора, «универзал мајстора» за све теме, није тешко закључити следеће:
1. Жељко испуњава жеље оних који би да на власт дођу тајанствене групације звучних назива, које броје до 100 чланова и укупно, у целој Србији, до 1000 оних спремних да их слушају, који немају никакву озбиљну организацију, али имају недопустиво велики простор у овом тзв. "патриотском" Порталу.
Једној од тих тајанствених организација, коју чине углавном људи непознатог имена и презимена, (тајност због интерсовања УДБЕ, као да је УДБА пропустила да у сам врх такве групе убаци своје сараднике - то јој је посао и они који у њој раде од тога примају плате), дато је простора у 12 бројева, о другој се пише толико као да она стварно постоји - а истина је да се ради о групици беспослених младића и пар девојака који уживају да буду, као, прогоњени и познати и који би да преузму власт, а не би знали да организују ни уређење било ког Градског парка у Србији;
2. Жељко форсира тзв. опозицију састављену од чланова, или и финансијера и присталица, Војислава Коштунице, човека који је до пре 3 године био председник Владе Србије, свима познате по «успесима» које је постигла!;
3. Када је Томислав Николић направио раскол у Српској Радикалној странци постао је одједном пожељни опозициони лик - околност да нема никакав, стварно изводив, програм, да се удружио са комунистима Мирјане Марковић, странком тајкуна Богољуба Карића и странком Велимира Илића, чији се сарадници полако пресељавају у затворе Србије, није околност која би овако «патриотски» Портал, пољуљала у намери да се од Томислава, Неверног Томе, направи ако треба и новомученик, и светац, и храбар и поштен, и верник, и Србин....... док се о његовом политичком оцу, др Шешељу, скоро и не дају информације, иако је «она која све зна» када су у питању догађања у Србији, најавила његов брзи долазак у Србију.
На мукама је Жељко да ове жеље у вези Николића, оствари - греши у проценама, прогнозама, у оценама квалитета мера које предузима Николић - сви то виде, али Жељкове жеље нису само његове, или нису уопште његове!;
4. Форсира се идеја да се Србија «дефинитивно определи» - да ли је за Русе или за Американце - (она једино не сме бити за себе) - о погодности везивања за Русију, испредају се о Русији приче - оде, иако ми већ 10 година можемо и својим очима да гледамо пословање руских фирми у Србији.
На опаску да су се Руси ипак изненада сетили «малих Срба» на које увек могу рачунати, Жељко никако не реагује, а ако се то ипак провуче кроз неки коментар некога који не припада «Групи 30» сталних »коментатора», на дужност ступају коментатори-чувари, који ће таквога напасти и отерати од плена - простора да изнесе шта има!
Те «патриоте» су толико бољи од оних из «режимских» медија да никакво друкчије мишљење не толеришу, што је и нормално, јер такви отклони од «изграђеног става» нису по жељи оних чије се жеље испуњавају на овом Порталу.
Редовно се штампају «Погледи из Русије - тема се додаје по потреби» и то би требало да је за Србе допуна Библије! А заборваља Жељко да Срби ни Библију не уважавају више него што је неопходно, а да је Русија у последњих 20 година довољно јасно исказивала свој став у односу на Србе и Србију!
Овим нас «Нови Стандард», олако, регресијом, врати у време 1988.г., када се Слободан Милошевић преко државне новине «Политика», борио за власт, преко рубрике «Одјеци и реаговања» којом је управљао човек из његовог најближег окружења, који је писао чланке и потписивао их именима непостојећих лица из целе Србије! Жељко је ипак живео и учио у том времену!
5. Даје се превише простора идејама Иринеја Гавриловића, тренутно на месту Патријарха СПЦ, и скоро да се гурнуо у заборав раскол који је изазван рашчињавањем Епископа Артемија, који се опет назива «Ми, епископ». Тај раскол, узроци и последице, не обајшњавају се уопште. Не обрађују се посете Бориса Тадића Ватикану....... на аргументован начин, већ се то препушта «коментаторима», некој врсти православних Пасдарана!
Поново указујем да се ово не односи на оне који иза онога што напишу ставе своје име и презиме, који се не крију иза кодраних назива!
Овде се мисли на оне који све умеју да оцене и аргументују речју «Скот!» и уберу 29 поена "свиђа ми се" или "Волим ово", од осталих 29 коментатора!
И то се после користи за прављење анализа о јавном мњењу Србије!! Колико је то све валидно, процените сами.
Имајући у виду све ово може се закључити да «Нови Стандард» наставља политику других листова из садашњег и претходног периода градећи став код већине Срба «да се никоме не верује», "да се ништа и не може учинити, да се мирно чека пропаст" и да је неминовно да се Србија, коначно, определи за Исток (Русија) или за Запад (Америка), односно да она, Србија, не може, не сме и не треба да буде неутрална!
А то је циљ оних који нису пријатељи Србије, било да су са Запада или са Истока, то су они који нас омаловажавају због преосталог броја становника и територије, али који праве овде своје Комуникационе Транзитне центре, који имају намеру да праве Базу за Ванредне (које, какве, зашто) ситуације, у Нишу, они који би да нас уведу у ред и припоје отпадничкој Римокатоличкој цркви, они који би да, у крајњем, од Срба направе невернике. А ко се не боји Бога, све му је дозвољено!
Ја сам увек говорио да је великим силама газда исти-онај који је газда одређује да ли напада са истока или са запада! Мислим на Србију, о коју се отимају, кријући то од ње.
Др Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог
Постављено 25.4.2011.г.
1 comments:
Марко Николић, Око свих електронских новинских издања окупљају се, према неким својим афинитетима, стални коментатори. То није ништа необично.Ту се, из дана у дан, понављају исти псудоними - који се осећају, у том виртуалном простору, као код куће. Из вишка времена, они се баве коментарисањем свега и свачега. То је облик задовољавања и психолошких и социјалних потреба на најлакши могући начин. Ниво образовања је различит - и то не треба да чуди. И недовољно образовани имају право да саопште своје мишљење. И неваспитани такође, у чему их подржавају својим примерима јавне личности и поједине телевизије. А оно што коментаторе привлачи Новом стандарду је комуникација без цензора и испуњавања којекаквих глупости. Што се тиче власништва, најпре се помињао неки бечки адвокат (отуда готица,можда), потом нека "америчка" фирма...
Постави коментар