"Osveta je moja!"
"Освета је моја!"
-Људи немају право на освету-
Све наше испуњене и све наше неиспуњене жеље, служе за сагледавање нашег укупног понашања после тога - значи, понашања после испуњене и после неиспуњене жеље. Наш кратки и привремени боравак на Земљи, у лику боголиког бића - човека, којег сачињава «Управљачка јединица – Душа, снабдевена Духом, и тело-одело, као стан, носилац и извршилац налога Душе!
Човек без Душе не постоји, нема га, човек постане човеком када се у тело усели њему додељена душа, боље речено, када се одређеној души припреми стан. Тело је ради душе, а не душа ради тела!
Душа улази у тако припремљен стан одмах по почетку стварања тог стана - када заметак човека оживи у утроби мајке, и он тада мајци која га носи у себи, и свима другим, укључујући и само Господа Бога, пошаље обавештење да је спајање душе и тела успело, да се душа обукла у додељеној јој одело!
И одмах се почну препознавати неке од карактеристика душе-некада је оживљено тело немирно, игра се, бацака се, некада притиска на једну страну, некада је радознало, окреће се, осматра, завирује, приближава се непознатим деловима тела своје мајке које назире из плодове воде, у којој се љуљушка и која ублажава све несташлуке тог тела.
Мајка упамти тај период, а стварно осматрање суштине душе почиње рођеwем детета, када се преко понашања извршиоца - тела, сагледава и самa «Управљачка јединица».
И тако се све одлике душе искажу у времену које јој је одређено као време исказивања-кроз жеље, испуњене и неиспуњене, кроз настојање стицања преко довољних потреба, посматра се понашање душе када се телу доделе неке улоге, од великог значаја на Земљи и међу људима - тада се сагледава понашање онога који управља-понашање Душе, као делића само Бога, који је при поласку на спајање са оделом-телом у којем ће провести извесно време, добио сва упутства и све заповести!
Бог је својим делићима – смештеним у Боголика бића - људе, дао све своје карактеристике, дао им потпуну слободу какву и Он сам има, и какву нема ниједно друго Више Биће, јер су сва Виша Бића само Помоћници Онога чија су суштина, чији део носе.
Будући да је боголико биће – човек, по слободама на сопствене одлуке, најближи ономе што је Бог резервисао само за себе, и сва Виша Бића су и човеку и Богу на услузи, па су она (Виша Бића) нека врста помоћника, нас људи. Али, додељени нам Помоћници и Чувари, не чине ништа мимо Божијег Плана који се односи на конкретну душу у конкретном телу - у конкретном човеку! Они добију копију задужења која је дата души пре поласка на спајање са телом, које се ради ње ствара, и они помажу у свим ситуацијама када се душа држи тих задужења, када она ради по Вољи Божијој!
Али, Помоћници и Чувари конкретне душе не помажу души у случајевима када она поступа мимо задужења, која су свакој души недвосмислено позната - тада они само гледају, тужни су све док се душа тако понаша и постану весели када уоче да се душа вратила извршењу одређених јој задатака!
Иначе, цело време, памте, односно информишу о понашању душе, када се после сагледавања целокупних активности душе доноси закључак, оцена и одлука да ли се конкретној души додају нови задаци и еенергије, потребне за те задатке, или се она оставља да иде путем којим већ иде, или јој се количина и снага енергија редукују, до самог одузимања, које у крајњем значе и могућност превременог кидања веза душе и тела!
Бог је за себе оставио сва власничка права која се тичу енергија људи и свих Виших Бића - јер је то, заправо, задржавање права на сопствену енергију!
Бог ниједној људској души није дао право да се онима који је онемогућавају у њеним хтењима, било задатим или хтењима као резултату, накнадно, добијених жеља, да се непосредно свети, тим, који је онемогућавају. «Освета је моја!» - то је јасно речено људима, да се не забораве, те да поред осталих права неовлашћено почну да се служе и тим правом које им не припада.
Освета подразумева низ операција:
Сагледавање нечијих поступака, суђење, доношење пресуде, одређивање начина извршења пресуде, све са циљем нивелисања учињеног са оним што је одређено као казна!
Људима то право није остављено, јер су људо бића са емоцијама - и ту се они разликују од Бога и свих Виших Бића - Поседовање било којих емоција је добар предуслов да се погреши! Због тога људи и греше - и то им је остављено као метод за непосредно лично сагледавање сопствених грешака, када оне (душе) то постигну, онда се делић Бога у телу човека поистовети са суштином Божијих Енергја, са самим Богом!
Виша Бића немају емоције и она не греше! Бог има емоције и Он је тај који непрекидно подржава и непрекидно ствара Правду и Праведност, на Небу и Земљи, и у целој Васиони, те поседовање емоција служи само као надоградња Његове бескрајне Прведности и трпељивости, па Он и опрашта, свима нама, безброј пута.
Његови Помоћници, виша Бића, немају право ни на какво опраштање нити на кажњавање - они се држе својих задатака, и веселе се или тугују у зависности од пута којим душа иде, упоредиво са путем којим би требала да иде.
Људи који доспевају на места краљева, председника, царева, на места са којим се командује другим душама, другим људима, такође су само стваљени на искушење ради детаљнијег сагледавања њихових поступања. Нпр.: Неко много воли да буде председник, учини му се да би се сагледавало шта ће чинити када то постане - неко би волео да има велику кућу, добар аутомобил, много новца, много жена, ако су у питању жене-онда много мушкараца, много оних који би им се због нечега клањали...... и то им се да! Али, онда, када им је испуњена нека од тих, или више, наведених жеља, удвостручи се осматрање његовог понашања, сада када је председник, командант, богаташ, када има велику кућу, када му се клањају, када људи долазе да га моле за нешто.... па се то сагледа, оцени, донесе одлука, па каква она буде.
Ако цар не ради како треба, не треба га у томе грубо спречавати, не треба га убити да би се спречило наопкао његово чињење - учине ли то људи, погрешили су, узели део Божијих Прерогатива које је Он оставио само за себе, не дозвољавају цару да се покаже, ни Богу да све сагледава, па се тада може догодити да Бог уклони људе који Му сметају при осматрању. Исто као када људи одсеку грану неког дрвета која им заклања видик, за њих важан!
Али, људи хоће туђа овлашћења, људи теже за неограниченим овлашћењима-замислите један сићушни део Бжијих Енергија, спојен с неким телом-оделом, пожели неограничена права, постане Побуњеник против Бога, узима што није за тај мали део Божијих Енергија одређено, отима се о Небески Престо са Богом!
Такав човек бива опоменут, а ако треба и уклоњен, привремено, нпр., стављањем у затвор или, гтрајно, растављањем душе и тела пре времена.
Бог не дозвољаба било којем свом делу било какве непослушности и то у првобитно одређеном времену осматрања – живота, у телу човека!
Срби убијају своје владаре! Сами, или по наговору и уз учешће странаца!
Срби тада огласе да су Побуњеници против Бога, на њих се обрати посебна пажња, донесе се одлука о казни, одреди се начин извршења и све иде јавно - Бог ништа не ради тајно!
Он се никога не боји, али Он својим примером непрекидно обавештава све оне који носе делић Њега самог, како треба радити, односно обавештава их да не постоји било шта што ће остати непознато!
Док сам радио у Централи србске полиције, становао сам у близини Железничке станице у Београду, на посао сам ишао пешице. Једном приликом сам уочио да два озбиљна човека стоје на тротоару наспрам разграђеног плаца у Ул. Кнеза Милоша на којем је стајала недовршена зграда на неколико спратова, запуштена и као градилиште напуштена - успорио сам ход, приближио се и чуо да један од ова два човека показује руком на плац и грађевину на њему и оном другом каже: «Е, видиш ово је била кућа оних који су Кошутњаку убили Кнеза Михајла», не сећам се више сигурно, али мислим да су рекли «Миловановића», «види како им се све срушило, породица је изумрла....», наставио сам и у повратку сам се распитао каква је грађевина на том плацу.
Рекли су ми да је то зграда будућег Факултета дрмаских уметности.... међутим, она никада није завршена, нисам скоро туда пролазио пешице да бих могао да дам прецизан опис садашњег стања.
Али, изумрла породица убица Кнеза Михајла, плац припао држави, држава одредила да се ту зида Факултет... али Бог не да, Он хоће да се зна да је Он против људи који узимају оно што је Он задржао само за себе!
Ови који су убили наша последња два цара, Слободана Милошевића и Зорана Ђинђића, оба су убијена посредством странаца, али уз активно учешће Срба, те сви ми можемо да сагледавамо како пролазе они који су томе помагали:
- Слободан Милошевић: многи од оних који су га, као нашег цара, издали, налазе се у затвору, многима су синови наркомани, многим се породице гасе, многи остају без капитала стеченог у време његове владавине, многи припадници УДБЕ врше самоубиства, многи који су били снајперисти завршавају живот самоубиством, и нико од њих нема мира, не може да спава, стрепи за имовину, за слободу, за живот. Многи би били срећни када би се донеле одлука да се растајање душе и тела, којим је душа командовала и у којем се налази, обави пре времена, али не, Бог их оставља у такво стању до краја одређеног за боравка душе у тим телима.
- Зоран Ђинђић: Све идентично као и за Слободана Милошевића, уз напомену да се Ђинђић гордио својом памећу, пошто је Милошевића, на Видовдан, са кесом на глави и рукама везаним налеђа, послао у Хаг.
Ђинђић је на исти начин уклонио и препреку на свом путу када је у питању Војислав Шешељ. И учинио Бог да Милошевић надживи Ђинђића, уз напомену да није сигурно да је Милошевић мртав! Ово говорим као криминалиста: Нема тела - нема злочина, нема тела - нема смрти! У таквим случајевим, људи се воде као нестали, мада је Милошевић једна много сложенија прича у коју су се непосредно умешали Зомбији, људи чије су душе под контролом Палих Анђела, које све чине насупрот жељама Бога.
Када се неком не испуњавају његове жеље, оне које нису прописане за идење путем који је одређен конкретној души, сагледава се понашање такве душе - ако се она буни, хули на Бога, критикује Га и каже «Као да сам се на Бога бацао камењем!», сугеришући да није, а у суштини јесте, ругао се Богу, одбио да поступа по налогу који је душа у конкретном телу добила, пре спајања са својим оделом, односно сагледава се колика је упорност да се успе у нечему што није по Вољи Божијој!
Надам се да су ове моје скромне напомене довољне да се пре припремања конкретне освете неком због нечега, мало застане и размисли, јер «Освета је моја!»
У наслову «Петар гради, виле разваљују!» о овоме има много више детаља!
Народ дели судбину својих царева!
Поједине области једне државе бивају награђиване/кажњаване, због дела људи који су на том подручју рођени.
У следећем чланку: Шта се, и што се, све ово догађа Чачку и Ваљеву?
Др Драгољуб Татомировић
Доктор права – криминолог и теозоф
Постављено: 03.6.2011.г.
0 comments:
Постави коментар