Saznanje o postojanju Viših svetova
Како долазимо до сазнања
о постојању Виших светова
о постојању Виших светова
1. Како долазимо до сазнања о
постојању Виших светова
После пропасти, у сваком случају неуспелог, комунистичког Експеримента који се звао «Југославија», који се објашњавао јединственошћу у Васиони, указивањем да мимо њега нема нигде ништа, људи полако долазе к себи – размишљају о Експерименту, о начинима како би се могао уредити како њихов лични тако и државни живот, размишљају о неком бољем свету. Неки га траже у Америци која већ очигледно клеца, неки иду да буду чобани у Аустралији или Новом Зеланду, неки не желе да схвате да је ЕУ, Пројект од кога се одустало, па се веселе што ће без виза моћи да оду у ту и такву, до недавно проглашавану за државу - рај, ЕУ.
Остали, или боље речено поприличан број од осталих, размишља о постојању невидљивих светова, Виших светова који су бољи од овог нашег.
Снови, као најнижи степен информисања о постојању других светова познати су сваком човеку. Многима се «то из снова» веома допада, пробају да спавањем изазову исте снове и углавном у томе не успевају. «Сеф» у којем се чувају снови је закључан, ми немамо кључ да би га отварали по својој вољи, али кључ постоји.
Наравно, некада, а на нашим медицинским факултетима и сада, студенти медицине су учени да се у течности лобање у којој се налази мозак, догађају извесни хемијски процеси који између осталог стварају и електрицитет ниског напона и учестаности који, како ми је објаснио један врстан гинеколог, «чине да је човек жив, да хода, мрда очима, устима, ради рукама, рекавши да је то оно што се може научити на Медицинском факултету у Београду» - све као када се укључи неки електроробот.
Они о души ништа не уче и ништа и не науче, они који о томе нешто знају то су научили сами или у породици – на српским медицинским и свим другим факултетима су градива из комунистичке Југославије, која није признавала душу, како би избегла и помисао да постоји Бог као давалац душе сваком телу, које постаје човек тек када се у тело усели душа.
Многобројна су настојања и начини да се човек доведе својом вољом у стање снова који му се допадају.
И о тим начинима ће се говорити у овој књизи.
1.1. Стање блаженства
На овом свету не постоји ништа што би се могло поредити са осећањима у којем се купа човек који се налази у стању блаженства – небитно је место, услови под којим се то догађа, одећа, обућа, чин, аутомобили, куће, друштво у којем се налази, салдо на тајном рачуну на неком од многобројних острва, под америчком контролом, у банкама у којима сви бандити света држе новац који не могу никада подићи већ о поседовању истог могу, евентуално, добити писани документ.
Онај који бива почашћен довођењем у стање блаженства, ма и један пут у животу, то никада неће заборавити, никада га неће помешати са било којим другим осећањем, и трудиће се да се сети под којим условима се то догодило. Многи ће се трудити да створе сличне услове под којим су се нашли у том стању, у жељи да се то опет догоди.
Ова жеља и јесте основни циљ због кога се и они који то не заслужују, планским мерама Бића из Виших светова, доводе у стање блаженства и тако им се показује у каквим се све стањима човек може наћи, а да нису изазвана његовом вољом и његовим планом.
Наравно, стања блаженства су скоро уобичајена награда за оне који живе по Вољи Божијој – они који примају такве награде у сваком тренутку воде рачуна да не изгубе могућност добијања такве награде, јер када то неко има па изгуби, нема већег губитника од њега!
Бити у стању блаженства, под тушем Духа Божијег, и јесте суштина живота човека-постови, молитве, давање милостиње, зидање цркава, захвалност Богу за све што поседујемео, само су средства за задобијање Духа Божијег, никако нису циљ, јер Богу не треба ништа од набројаног. Он од нас никада не тражи неку материјалну жртву или неко мучење тела, Он од нас не тражи одређен положај тела (при молитви), он иште од нас наше срце у којем станује наша Душа, један Његов мали делић, који служи као веза са Њим, која је као нека врста локатора за Његов долазак у госте, ако Га на одређен начин призовемо.
1.2. Датост стања блаженства, ради
показивања каква стања постоје
Већ је речено да се стање блаженства не може никада помешати са неким другим стањем – онај који га стално има или повремено њиме бива награђен, зна његову неисказиво велику вредност и труди се да то не изгуби. Он зна и она своја стања, али и узроке тих стања, у којима није уживао у стању блаженства и колико је то у његовој моћи труди се да се ти претходни разлози не обнове.
Снови, визије у стању савршеног мира – врста полусна, у којем се чују спољашњи звуци али нас не ремете да се удубимо у оно што нам се показује; визије које се догоде када смо на крају снага поводом неког посла када нам се као знак охрабрења покажу наши Анђели чувари или неки други Анђео и немуштим језиком нам ставе до знања да нисмо сами, да се посматра све оно што чинимо и да нећемо бити натоварени више него што можемо носити; визије као одоговор на неку нашу дилему; визије – завиривања, по одобрењу које је важеће, у оно што нас занима или, најсавршенији вид комуникације са Богом и Бићима из Виших светова када нам се на неописив начин дају одређена знања после којих ми немамо дилеме, немамо потребе да објашњавамо како смо дошли до решења - једноставно кажемо «Ја то знам», јесу начини којима нам се даје на знање у каквим се стањима све можемо наћи.
На нама је да одаберемо и награду у облику стања у којем се можемо наћи и обим и квалитет труда којим се задобија таква награда.
1.3. Стање блаженства као искушење
Дух Божији који окупа заслужнога јесте немерљива награда али и искушење. У зависности од резултата борбе са тим искушењем, награда се повећава или смањује до самог укидања. Душа човека се терети овим искушењем у мери у којој је искушана и којој је одређено колико она може да носи (искушења у поседовању знања и моћи).
Није допуштено да човек који је својим трудом, животом и схватањима заслужио награду - стање блаженства, престане са делатностима којим је ту награду задобио и препусти се уживању у томе – делатност мора да буде стална, он мора да за примљено даје, да стално такву награду заслужује.
То није тешко, потребно је радити оно што је Богу мило, односно сагласити се са Његовом Вољом како би то била и наша воља која би водила до сагласја и сједињења наше душе - Његовог малог делића који станује у нашем срцу - са Његовим Енергијама које прожимају и Небо и Земљу и све на Небу и Земљи. Чини се тешко, а није – то се не постиже на «О рук», једном па опет када се сетимо. То треба чинити стално и стално гледати да ли је то по Његовој Вољи. Како? Радити и уочавати да ли нас награђује, поучава, враћа на почетак или нас кажњава рушењем онога што Му није по вољи. Ако уочимо да нас награђује, радимо у том правцу; ако уочимо да нас враћа на почетак, размислимо због чега се то догађа, променимо нешто у томе; ако уочимо да нам руши оно чиме смо се поносили и за шта смо очекивали награду, седимо сами и на миру размислимо о свему – не трудимо се да подигнемо оно што је Он већ срушио.
«Твоје грађевине од магле, Бог руши благим поветарцем!»;
«Када се почнеш понашати као да си неко, Бог ће обзнанити да си нико!»
(под 4 и 5 у мојој књизи «Души човека-на(о)помене»
Ово су најчешћи разлози због којих се интезитет блаженог стања смањује или укида – сами пустите свој животни филм и гледајте га као посматрач са стране, нећете погрешити, уочићете грешке. Исправите их и стање блаженства ће бити враћено.
Стање блаженства је и искушење кроз распиривање нашег ега, наше гордости - ако је у пепелу сагореле гордости, у нашем срцу и души, остала ма и најмања жишка, распалиће се!
1.1. Заметак жеље да се буде у стању блаженства
Речено је да је Божији циљ придобијање што већег броја људи на страну Добра, и то је разлог због којег и они који су на страни Зла бивају обавештени о постојању Виших светова, на начин најпримеренији схватању сваког појединца понаособ. Ови, који су на страни Зла, видевши да постоје и друга стања у које их њихов командант, Ђаво, не може увести, без обзира што им у прво време испуњава много њихових жеља везаних за материјални свет, пожеле две ствари:
*Да и даље задобијају награде свог команданта;
*Да задобију неку од показаних награда које припадају људима чији је командант Бог.
Није могуће да човек један дан буде на страни Добра, сутрадан на страни Зла, јер нико не може имати два господара, не може се служити Богу и Ђаволу! Сви ми морамо да се определимо, они који се не опредељују нису под кишобраном Бога и Ђаво је слободан да са њима чини оно што он и такав човек желе.
Заметак жеље да се живи на начин да се што чешће или стално буде у стању блаженства, ствара се и расте до обичаја да се цео преостали живот живи у сагласју са Вољом Божијом, код оних који се определе да им командант буде Бог и Бића која су са Њим у Вишем свету.
Исти такав заметак жеље може се створити и код људи који робују материјалном. Ово због сазнања да све материјално које поседују не може заменити, нити купити, нити изнудити ни најмањи део оног задовољства које добијају из Виших светова, ради показивања шта све постоји, како би и то сазнање имали у виду при доношењу одлуке о сопственом понашању и животу уопште, и о начинима за довођење себе у стање блаженства.
Будући да они, углавном, не желећи да се одрекну материјалног које у овом видљивом свету рангира, нас људе, на лествици вредности створеној од људи, такви покушавају да насилно, провалом, уђу у Више светове. И они у томе успевају.
Обијачки алат им је опојна дрога. Врата на «Сефу» који је заправо мозак човека, се разваљују насилним путем, као и када се то чини - у материјалном свету - калаузом, полугом, експлозивом, «Сеф» се уништава, садржина је неупотребљива у сваком случају, јер се у њему налази фалсификован новац – Енергије и Бића Виших светова које су под командом Ђавола!
Онај који опојне дроге користи као обијачки алат за улазак у Више светове, бива обележен, Ђаво га региструје, доводи га у стање илузија када му се као стварне слике показују све провалникове скривене жеље – сам Ђаво нема моћ да завирује у наше мисли - то не могу ни Анђели, нико до самог господа Бога - али Ђаво може да, посматрајући нас, уочи шта гледамо, како гледамо, шта причамо и шта би желели, те нам као моћна сила Вишег света под његовом командом, те наше жеље, кроз илузију, учини као стварним кроз слике у визијама изазваним насилним проваљивањем у «Сеф» - коришћењем опојних дрога.
Значи: Провалник види филм са сликама сатканим од његових жеља које се чувају у мозгу човека -«Сефу», а никако слике које су доступне онима који у Више светове, оне који су под Божијом контролом, одлазе ненасилним путем.
Виши светови су својеврсни, јединствени и немерљиво велики сефови и Бог не допушта људима да у Његов Сеф улазе насилним путем! Ово је и нормално - погледајмо како људи у овом свету обезбеђују сопствене вредности у својим материјалним сефовима, а то се по својој вредности не може ни поредити са садржином Божијег Сефа.
После гледања филма, из проваљеног «Сефа», који му се учини да је стваран, такав човек настоји да понови провалу и поново гледа филмове који се у њему чувају па немајући других могућности одлучује да поново употреби опојну дрогу као обијачки алат, поново доживи оно због чега се определио на провалу и тако до познатог краја.... до одласка у смрт и ништавило.
1.2. Остварење жеље да се буде у стању блаженства
О начину остварења жеље да се буде у стању блаженства, за људе који раде и живе по Вољи Божијој, објашњено је у претходним темама.
Овде сагледавамо провалнике, оне који насилно, користећи опојну дрогу као обијачки алат, улазе у Више светове, не марећи под чијом командом су ти Виши светови у које задиру, или мисли да задиру, а заправо се само добровољно стављају под команду Ђавола.
И наши лекари, школовани по комунистичким наставним програмима, користећи расположива савремена медицинска техничка средства добијају потврду да се у лобањи човека, у можданој течности, догађају извесни хемијски процеси који стварају струје. И обичним људима је познато да се мањак или вишак кисеоника одражава на крвне судове мозга и срца. Одређени лекови имају задатак да регулишу доток крви у мозак, смањују га или повећавају, чиме се постижу жељена стања. Да човек мирно спава, да не спава, да му се побољшава процес памћења и сл. До појаве фармацеутских производа за ове намене су се користили (а и сада се користе) чајеви, одређене гљиве, неке врсте чуваркуће и сл.
Опијум, односно морфијум се користио за довођење у стање мира, обамрлости, неосећања болова у телу, опет кроз регулисање састава крви, односно кроз напајање мозга крвљу са измењеним саставом. Опијати, опојне дроге из рода Кока, из рода Канабиса и све друге фармаколошке супстанце са својствима дрога, имају за циљ измену састава крви и измену пуњења мозга крвљу када се уз измењене струје, које се иначе стварају у можданој течности - поспешују се или умртвљују поједини «квартови» мозга. А они су подељени по зонама које су одговорне за поједине делатности човека.
Злоупотребом опојних дрога мења се природни процес рада мозга и других органа, такав човек се лако доведе у стање промењене свести, пробуде се његове нјскривеније жеље или дела, која би да заборави, па он у таквом стању као стварност доживи своје жеље, али изнова преживи и оно што је хтео да затрпа. Тако доживљено- лажно блаженство, бива помућено доживљавањем и поновним преживљавањем скривених дела што доводи до хаоса у менталном склопу, агресије у свакодневном животу који се изменио и, уствари, више као такав, и не постоји. Сада је живот интермецо између два насилна одласка у Више светове и сигуран пут ка тоталном распаду душе човека.
У суштини он (наркоман-обијач) схвата да у стању одмах после провале у «Сеф» он види, често и чује, све оно што пре провале није могао да досегне. Ово га уверава у «моћ» опојне дроге, Ђавола прихвата за пријатеља, слуша га и надаље, понавља провале....
Не може се рећи да и ова врста провалника не доживљава одређена стања блаженства изазвана гледaњем филма сатканом од својих скривених жеља или дела – доживљава провалник и то стање и то је основни разлог злоупотребе опојних дрога!
Др Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог и теозоф
Постављено 05.4.2011.г.
Постављено 05.4.2011.г.
0 comments:
Постави коментар