Principi življenja u oba sveta
Принципи живљења у оба света
6. Принципи живљења који омогућавају
складност живота у оба света
6.1. Принцип довољности
У време посматрања живота и рада одређеног човека – кандидата за корисника Кључа за улазак у Више светове, уочено је да он упражњава Принцип довољности, потом је задобио смерност и скромност која природно и произилази из Принципа довољности и на крају је, као резултат те три особине, добио награду и видео богатства и величину Вишег света схвативши да је овај наш свет трунка прашине у односу на Више светове и са тим сазнањем он још ревносније негује овај Принцип довољности, када постаје пример живота по Вољи Божијој, који уочавају и други људи, чиме се постиже и циљ да живот носиоца Кључа буде користан и у духовном смислу, смислу окретања људи ка Богу.
Овако скромном човеку је свако показивање Вишег света велика награда, а награде у овоземаљском животу у смислу да му се «све намешта» само га утврђују у на путу који је у Вишем свету позитивно оцењен.
6.2. Принцип знања да је овоземаљски живот
привремен и строго наменски одобрен
Неки монаси наше православне цркве су, ради сталног подсећања на строгу привременост боравка наше душе и тела у овом свету, на Земљи, своју скромну гардеробу и личне ситнице држали у мртвачком сандуку у којем су и сахрањивани. Они су савршено знали да човек постане човеком тек када се душа сједини са телом, односно да човек престаје бити човек када се тело и душа растану. Неки од њих су имали Кључ за улазак у Више светове, док је већина о томе читала или слушала од оних који су имали такав Кључ. Они су живели у манастирском братству и на манастирском имању, па знајући да им на овом свету ништа и не припада остале монахе су доживљавали као рођену браћу а манастирско имање као сопствено, те им је, иако су били монаси, било омогућено да живе у заједници бројнијој и од највеће заједнице у световном животу и на повеликом имању од којег се манастир издржава.
Знањем и придржавањем овог Принципа о привременом боравку на Земљи и уз свест о јасној намени тог боравка, доводили су себе у стања погодна за раздвајање три моћи које су дате сваком човеку, што им је омогућавало мир какав се у свету врло ретко могао стећи.
Знали су шта значи растанак душе и тела и стално су били приправни на тај тренутак, уз знање да душа иде у Виши свет а тело у прах или пепео, па будући без личне имовине нису стрепели од тог тренутка, нису бринули о остављању споменика о свом боравку на Земљи, нису писали тестаменте о наслеђу, нису чинили да се због онога што је остајало иза њих било ко свађа и суди - иза њих су остајала дела и приче о делима њихове душе.
6.3. Принцип преузимања личне одговорности за овоземаљски
живот уз знање да постоје Виши светови
7. Принцип разумевања немоћи дугих лица да уважавају принципе који воде ка поседовању кључа за улазак у Више светове, као принципа селекције људи
7.1. Шта се догађа са људима који не могу да
ненасилно уђу у Више светове а то желе
Бог није Бог једнакости, да јесте Он би свим људима дао исте дарове – а није, Он је Бог једнакости у љубави према свим људима. Ималац Кључа за улазак у Више светове ово стално има у виду па на неуспеле покушаје многих милиона људи да уђу у те светове по основу својих кључева, сматра испуњењем Воље Божије и селекцијом као и на било којем земаљском факултету на који се уписују стотине а завршавају десетине, остали успут остају, отпадају.
Ово је исто таква селекција, ово добијање Кључа за улазак у Више светове. Ко успе да положи-добија, ко не успе-не добија, све у складу са чињеницом да Бог зна због чега је људима доделио и додељује различите дарове. Али сви могу да покушају.
Већина људи се не буни, на видљив начин, због различитости дарова које нам Бог дели, али многи међу њима сматрају да је то грешка и неправда, те покушавају да врата која се могу отворити само оригиналним Кључем отворе неким калаузом, а ако им то не успе одлуче се и на насилни начин, обијањем врата за улазак у Више светове. Начини су већ описани и не треба их понављати. Људи који имају Кључ увек покушају да обијача ресоцилаизују, да га врате на пут са кога би поново могли да траже да се њихов живот и рад сагледа те да и они задобију Кључ којим се улази у Небо.
Али око њих се не труде превише, јер они имају и других послова – ако се обијач јако потруди, вратиће се на добар пут, у противном, он ипак иде својим путем, потврђујући да му и није требало давати веће дарове. Јер, ко не уме у малом неће умети ни у великом - ко не уме да изађе на пут неће моћи ни путовати. Зашто некоме говорити какав је пут на стотом километру ако он не може да се потруди да изађе на први метар тог пута?!
Свима онима који желе да ненасилно пробају да уђу у Више светове, штампаћу на крају ове књиге одговарајући Кључ за позивање Гостију у ваше срце - будите добри домаћини и Они ће вам узвратити даровима о којима не можете ни да сањате.
Не кривите мене нити Кључ који вам дајем - он делује само ако укротите оне три моћи, оне три аждаје у сваком од нас, после тога, срећни вам путеви!
7.2. Шта се догађа са људима који су
насилно улазили у Више светове
насилно улазили у Више светове
Многи су покушали да уђу у Више светове, сматрајући да су Виши светови овоземаљска уживања приликом којих се не поштује било који критеријум који је овде наведен као конкурсни услов за добијање Кључа за улаз у Више светове. Верујући свом Богу, хтели су да пробају баш све, иако нам често оно што нам је могуће и на дохват руке није на корист. У ово спада и пробање опојних дрога, што је насилно улажење у «Сеф»-све се окончава како је наведено.
И сви они који су трговали овим, данас веома траженим алаткама, пропадају, губе мир, здравље и, што је за њих равно смрти, материјална богатства. Бог не кажњава само обијаче врата за улазак у Више светове већ и оне који су снабдевачи тим алатом и који те уласке помажу на било који начин. Баците поглед на време од доласка на власт Слободана Милошевића и његових експерата, преко других који су тврдили да су друкчији и бољи од њега, до данас, узимајући у обзир да се ради о браћи по моралу, и видећете и сами како су прошли. Нико се неће извући, сви чекају на ред!
Јер тако треба и мора.
Др Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог и теозоф
Постављено 05.4.2011.г.
Доктор права-криминолог и теозоф
Постављено 05.4.2011.г.
0 comments:
Постави коментар