Ručak!
Ручак!
Ова песма је настала после гледања праве представе-неуспелог птичијег разбојништва, које се није ни догодило после неустрашивог става за борбу, омањег црвеног петла, који се супротставио и самој намери великог Кобца, који је господствено долетео из шуме, да, као успут, понесе кокошку за ручак - предомислио се, разбојник, и одустао, исто као што и људи - разбојници одустају ако им се у изглед стави било каква борба, јер су и кобац-разбојник и људи разбојници, кукавице, које иду само на сигурно. Такви су и сви други људи у улогама «моћних», јаких и бахатих - срце им је мало, те се не бојмо њих, покажимо им спремност да их уклонимо и силом, и гледајте како се силни смањују, плаше и спремни су да се повуку, извињавају... Живот је јединствен, у целој Природи!
Д. Татомировић
Ручак!
Кокошињац, дан је летњи-
за кокошке, ево претњи!
На шљиву је кобац стао,
није страшно,
да већ овде није крао!
Однео је коку једну,
да се слади и да прети,
а сад гледа шта ће бити,
до капије кад долети!
Пет'о црвен, мали, ситан,
нарогушен шири крило,
много већи сад изгледа
него што је икад био!
Кобац гледа, мерка, вага,
дал је њему тол'ка снага?!
Окрете се час ка шуми,
па понижен он одуста!
Од тог ручка од кокошке,
само жеља пуста оста!
Љиљана-Љиља Татомировић,
10.6.2009.г.
Планиница на Равној Гори
Постављено 03.4.2011.г.
0 comments:
Постави коментар