Reakcije na odluke prosvetnih vlasti Srbije
Објављујем реакцију професора књижевности, г-ђе Босиљке Поповић из Београда, на одлуку просветних власти Србије да се из програма наставе избаце српски писци, Бранко Ћопић, Алекса Шантић и Чика Јова Јовановић- Змај, јер у целости подржавам ову њену реакцију и у своје име додајем и питање: Чиме су се све руководили и испомагали ови експерти просветних власти, на челу са кадром СПС, када су одлучили да нашој деци чине оно што се не би чинило било којој деци света и могу ли они, стварно, да (нам) раде што год хоће или што год им се нареди или што претпоставе да би се некима свидело?
ХАРИ ПОТЕР ПРОТЕРУЈЕ ШАНТИЋА
Доскоро су наша деца одрастала уз нежне дечије песмице чика Јове Змаја, па још ако су и слатко илустроване, ето књиге за незаборав.А не знам да је неко завршио основну школу, а да није душом прихватио јуначину Бранка Ћопића, подгрмечку момчину Николетину Бурсаћа и његове орлиће који су прерано сазрели и полетели са њим у легенду. Наравно, заљубљивали смо се уз „Емину“ Алексе Шантића и Змајеве „Ђулиће“. Од дечака се очекивало да говоре љубавне стихове чуперку плавом који се нађе у њиховој глави. Захваљујући овим писцима сазревали смо и стасавали у здраве личности, морално чисте и богате емоцијама.
Просветне незналице и туђе удворице спремају се да из школске лектире најгрубље избаце ова три надасве нежна и српска песника. То је ампутација младих душа без наркозе. Претпостављам да су из светске литературе избачени Шарл Перо, Александар Дима, Жил Верн, Чарлс Дикенс, Џејн Остин, Марк Твен, Александар Сергејевич Пушкин.
Просветне незналице и туђе удворице спремају се да из школске лектире најгрубље избаце ова три надасве нежна и српска песника. То је ампутација младих душа без наркозе. Претпостављам да су из светске литературе избачени Шарл Перо, Александар Дима, Жил Верн, Чарлс Дикенс, Џејн Остин, Марк Твен, Александар Сергејевич Пушкин.
А замислите да једнога дана престанемо да читамо Толстоја, Чехова, Достојевског, Балзака, Андрића, Шекспира, Гетеа, Његоша. Све ми ово личи на роман Реја Бредберија „Фаренхајт 451“ у коме су највећи јунаци они који спале највише књига.
Вероватно ће ускоро ученици у основним школама само да се играју у играоницама и неће добијати бројчане оцене. У средњим школама професор српског језика и књижевности читаће ученицима прву, другу и остале, докле стигне, књиге „Хари Потер“. Зашто ће професор да чита? Зато што ученици неће желети да читају. Боже мој, ми идемо укорак са светом, радимо онако како свет каже. Ово ме све више подсећа на Нушићеву комедију „Свет“ у којој је породица радила све као свет каже, па умало није изгубила себе. Али та се породица на време тргла и вратила правим вредностима. Надам се да ће се и Србија на време освестити док не упропасти своју омладину.
Народ који изгуби језик, књижевност и историју губи идентитет. То се већ десило Кашубима, које су асимиловали Пољаци, Лужичким Србима, које су асимиловали Немци и Морављанима, које су асимиловали Чеси и Словаци. Сетимо се, примера ради, да су у средњем веку учени Ћирило и Методије стигли управо у Моравску, тада најјачу западнословенску земљу. Сада је више нема.
Угледајмо се на своје претке, да би се наши потомци угледали на нас. Сачувајмо им праве вредности да у будућност корачају као мислећа бића, а не као роботи.
Сачувајмо лепу реч од баука неукуса и примитивизма. Песник Добрица Ерић, чувши за ове литерарне промене, рекао је: „Убацивати Харија Потера, а избацивати Бранка Ћопића, то је као када бисте деци из школе избацили ужину, а увели им дрогу“.
Босиљка-Боса Поповић, професор књижевности
0 comments:
Постави коментар