(P)ODIJUM!
(П)Одијум!
-Нечујни транс Срба-
Када нечујни транс код Срба постане
чујан, чује се фијук сабље, пуцањ пушке, види се пламен који сагорева зграду
означену као објекат у којем се кривац налази или се раније налазио, могу да се
виде и импровизована вешала, везивањем конопца или електричног кабла о прво
дрво, електрични стуб, гелендер на првом спрату – а све прати злослутни хук или
ратни поклич „Ура“ или давање негативне оцене
за неког или за нешто, „Уааа!“
Период
пре тог Нечујног Транса код Срба препознаје се по узвицима одобравања,
скандирањем нечијег имена, или називањем са „мајсторе“, дуготрајно аплаудирање
за изречено, звиждање на помен некога на кога се окомио онај којем се
аплаудира.
Ово је заправо србски облик Оде,
односно то је србски Одијум, и он се разликује од свих осталих, у другим народима,
у политици, књижевности, музици, архитектури, говору, разликује се по томе што
се граница између Одијума
и Подијума скоро и
не примећује, већ се та граница непрекидно помера час ка Одијуму, час ка
Подијуму, она вибрира, мења правац и снагу, мења дужину, мења окупираност
једног или другог граничног поља, па је онај који је предмет Одијума очас посла
пребаци на поље Подијума – од одобравања до жеље за кажњавањем, одмах и са, без
суда, без изношења аргумената, без упоређивања са мишљењем других, довољно је
да крв помути трезвеност у размишљању, да се поглед замути, да се обликује жеља
за тренутним кажњавањем и тада се могу видети и голобради младићи који голим
рукама ваде чврсто бетониране камене коцке, свака тешка по 750 грама, поређане
око дрвећа на градским улицама, које тако тешке постају права ђулад и праве
бомбе које не експлодирају већ свом својом тежином и датим убрзањем погађају
циљ или нешто око њега. Такав поступак неочекивано рађа нове идеје за наоружавање
приручним средствима, од контејнера за отпад који постају грудобрани, до
металних предмета који се могу наћи на улици, који постају и смртоносно оружје
код оних са жељом да казне.
0 comments:
Постави коментар