Defanziva kao strah i poniženje!

webtarantula.com
Дефанзива као страх и понижење!

-Показивање усамљености-

«Не бој се, ја сам са тобом!»
-Библијска Божија порука-

Уплашени су увек спремни да буду и понижени, па се од таквог свог стања скривају у дефанзиви у сваком свом потезу и сваком поступку. Непрекидно су на неком чекању, непрекидно се припремају за нешто што очекују, а да то није одређено ни у облику ни у простору, нити је за то што очекују одређена одговарајућа динамика.
Они своје мере подређују мерама неког кога очекују – било као помоћ, било као напад, те више вемена проводе у покушајима анализе узрока због којих тај којег очекују нешто не предузима по договору, налазећи разлоге који ће учинити да се он, ипак, покрене и јави им се са планом извршења договореног, са планом измене плана или једноставно са обавештењем да се «ситуација променила» па се «за сада» од тог плана одустаје.

Ако се сагледава «ситуација која се променила» лако се закључи да су давана обећања без покрића и без намере да буду испуњена, а ако се сагледава «за сада» може се сматрати да се од тога трајно одустаје уз назнаку схватања тог који одустаје да је уочио страх и спремност на трпљење понижења онога који ишчекује, те, сада за сваки случај, план од којег се фактички одустаје на неодређено време, ставља у стање чекања, које може трајати толико дуго да план изгуби сваки смисао.

Дефанзива треба да буде само тактичка мера која омогућава напад или сачекивање најбољих могућих услова или избор места сукоба – а све је, у својој суштини, само сукоб у циљу остварења сопствених интереса, па то тако треба и сагледавати уз поштовање свих уобичајених поступака који се упражњавају у делатности око које се одвија сукоб.

Добар војсковођа уређује своју војску и положаје са којих ће у сукоб са противником, али он сагледава и све оно што чини противник, водећи рачуна да се његова претежна активност одвија у оквиру његових припрема, са изналажењем најбољих могућности, за офанзивно наступање – за напад, пошто су извиђачи и обавештајци прикупили неопходне податке према којима се такав напад подешава.
Војсковођа који сагледава само оно што ради његов противник, губи време, пропушта да уреди сопствену војску и ризикује да остане у дефанзиви – стању да се само брани - ризикујући све оно што му је непознато из оквира намера противника који напада.

Онај који се само брани показује свој страх и срећу ако би сопствени положај одржао такав какав је,  не намерава да сопствене положаје пребаци на противников терен, пропушта да сагледа у довољној мери моћ онога који се не плаши!
Наш велики војвода из Првог Светског рата, Живојин Мишић, је у своју доктрину ратовања, против јачих, боље наоружаних и бројнијих непријатеља, сложио у једну кратку напомену «Ко сме он и може!». И она се показала у безброј ситуација као тачна, само су успевали они који су смели, остали су нарицали због своје лоше судбине, услова, што немају више, нечега што је битно за посао којим се баве, никада не улазећи у унутрашњост своје уплашене душе која се само повлачила, само назадовала, само ћутала и никада ништа није хтела да препусти неком другом, тај други је онај који је рекао «Не бој се, ја сам са тобом!».

Свети Јован Кронштатски је одговарајући на питање својих другова – свештеника који су га позвали на разговор и предавњае,  27.1.1904. г. у Сарапулу, Новгородска област у Русији, између осталог је као објашњење својих успеха навео и:

«Зар ви не знате како је Господ брзопослушан,
како Он брзо испуњава све молбе ваше!»

Човек који се бави пословима који су људима али и Богу мили, има помоћ и људи и Бога – људи помажу колико могу и хоће, Бог колико треба!
Ономе који се не узда у Бога, обично никакви планови не успевају, он осећа страх од покушаја сваког наредног посла или поступка у оквиру плана, јер је већ искусио горке плодове своје невере, његови планови по правилу не успевају, без могућности давања прихватљивог објашњења за то, али се увек нешто и неко испречи што доводи до одлагања или пропадања тог плана.

Вишеструки неуспеси обавезно воде до несигурности у планирању, несигурност изазива страх и онда је тај (уплашени) у стању да не сме, а ко не сме тај и не може!
Рекао сам да је дефанзива тактичко поступање, али она је оправдана само до тренутка преласка у офанзиву и ако је она заправо била припрема за офанзиву!

Питају ме понекада неки људи поводом различитих ситуација, како поступати, коме шта рећи, колико се маскирати прикривањем истине и слично што је уобичајено код људи који се не уздају у Помоћника који никада не издаје.
Свима им говорим: Будите скромни, обични, пристојни, постојани, одлучни и увек се служите само Истином!
Све оно што други покушавају да остваре супротним понашањем од овог које ја саветујем, у датом тренутку, о којем ви и не треба да мислите, биће побеђени ИСТИНОМ!

Обећао сам да више нећу коментарисати власт која управља Србијом и нећу, али ћу само узети ову тројицу главних, Николића, Вучића и Дачића, као пример људи који су причајући о офанзивама побегли у дефанзиву са намером да се забораве све њихове раније приче, јер у дефанзиви не морају ништа ни да предузимају – чекају свог противника да се он покаже и да он предузме нападачке мере од којих би се они бранили.
Они НЕ СМЕЈУ и због тога НЕ МОГУ!
Ништа од планова, ништа од прича, ништа од примљених савета, анализа, обавештења.... повукли се у дефанзиву и не могу да направе ни низ ситнијих грешака као у сваком нападу којим се напредује, они ће направити само једну, главну, велику и погубну - побегавши у дефанзиву!

Они су као библијске слуге којим је поверен новац да са њим раде, обрћу, зарађују за себе и газду, па неки радили, док је један све што је примио закопао и чекао газду да се врати па му то тако уручио, блокирајући га и не користећи га за стицање профита.
Тако и ова тројица који имају власт – закопали је, не користе је, а блокирају друге који би и смели и знали како да учине оно што ни не смеју.

Када се изгуби храброст, када се пристане на понижење, када се определи за сталну дефанзиву која није припрема за офанзиву, човек се уствари и одјавио са списка живих и чека време да га неко и формално избрише са њега, мада је он у истом стању као и да је формално брисан.

Ко не скупља - расипа, ко је у дефанзиви - губи, ко је пристао на понижења тешко ће се од тога опоравити и никада то неће моћи брисати из свог сећања јер је то тренутак када се није уздао у Бога, када је покушавао нешто сам! 
«Без мене ништа не можете!» - ИХ својим ученицима.

Страх, пристанак на понижење, одлука о сталној дефанзиви је само показивање усaмљености!
Човек може бити усамљен међу хиљаду људи и у хармонији са околином, природом и Богом и на најудаљенијим и најусамљенијим пределима, јер је хармонија уствари постојање смирености и задовољства због резултата својих дела – оних која су Богу мила.

Ми у Србији сада живимо у тоталној државној дефанзиви, одбијајући да сагледамо сопствену војску и војску свог противника, одбијајући да прегледамо магазе са храном, магацине са оружјем, униформе наше војске, бројност својих војника, мотивисаност за борбу наших војника – ми као да смо признали да је наш противник победио и без видљиве борбе, тако што нам је усадио страх, усамљеност и претворио наш живот у сталну дефанзиву, без одређеног рока трајања...... чекамо да противник крене, а нисмо се припремили, немамо план борбе ни жељу да победимо. 

 На овом блогу постоји наслов «Кољи, не буди!», а односи се на стање духа војника у Републици Српској, после више година рата и сагледавања војника из рова чиме им  се све баве они који би требали да им буду узор и буду први у строју у сукобу у који су они угурани.

Ми, ако овако наставимо, можемо то да истакнемо на својим приватним и државноим оградама – јер предуго ћутимо, сакрили смо се тако да нећемо ни приметити шта се све догађа код нашег противника, али ћемо га се плашити и предати и без борбе дати све што буде тражио, да га одобровољимо, а нама ништа и не треба, када смо се довели у овакво стање.
Ко шта тражи, то  добије!

Тражимо, не бојмо се, покренимо се, не чекајмо, иницирајмо, објашњавајмо, указујмо, показујмо другима корист коју би могли имати у односима са нама и нашом државом – и не причајмо, напишимо и дајмо им у руке, да могу да на миру проуче. «Речи лете – писмена остају».

Не учинимо ли то, ово што сам набројао, пристали смо да будемо робови, а «Роб не живи – он само постоји!» - наслов на овом блогу.

О поступању у стању страха, детаљније на:
http://www.komanda-540.blogspot.com/2013/09/temelj-od-zelja.html

 Одмах по постављању заслужена је посебна масовна пажња са НН 
прикључака, маскираних нашом заставом,
забележено 12.8.2014. у 14,37 ч.

 Будимо плашљиви – Бојмо се Бога!
Не бојмо се никога до Бога!
Радимо по законима и Он је са нама!

 Драгољуб
Постављено 12.8.2014.г. у 14,10 ч.

Posted by Zlatni bilten
Labels: , , ,

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta