Stiglo žito da se kosi!
Стигло жито
да се коси!
-Не како
хоће људи!-
-Намењене члановима Организације
«Команда-540» и Братства
«Срб и ја» организованог у
тој организацији, али и читаоцима
којим је потребна оваква информација-
Данас у 10,00 ч. на месту на
којем је прошле године обављено Видовданско Заветовање, учинио сам што годинама
чиним, у славу нашег Световида, нашег Цара Лазара и свих Срба погинулих за одбрану
Косова и у вези са Косовом – наравно, очекујем да сте и ви сви, чланови
Команде-540 учинили што је потребно и договорено, као наша трајна обавеза – ко је
пропустио, његов терет!
Говорио сам вам свима да смо
ми сви само мали, можда и непотребни помоћници «Монаха без манастира» који се мало
и уморио од свега, па пожелео да свој терет подели са неким – неким од нас,
скупило нас се колико је Бог одредио, па смо кренули!
Мене је посебно радовало формирање
Мобилне Војне амбуланте, али нисам задовољан њеним радом, није се раширила њена
делатност, ви сте се некако бавили само својим ужим окружењем, а болесници нису
регистровали њено отварање па се нису ни јављали!
Мало сам се и забринуо шта
нам се још најављује као нешто што нам је предодређено – нове олује, мини циклони,
поплаве, град, грмљавина и то све систематски по времену у простору – да ништа
не остане, а да није обухваћено.
Помислио сам да је то по
неком злочиначком плану, а такве планове могу да праве само људи који су своја
тела уступили неким другим бићима која сада наступају као да су људи.
А тада – на ту помисао, стазом кроз шуму, па преко мостића преко потока,
свечано обучен, како и доликује на овај дана нашег Бога Вида, Световида, Видовдана,
појавио се мој «Монах без манастира» - поздравио се са мном, пољубио икону Светог
Јована Крститеља на извору који му је посвећен, пришао месту за паљење свећа,
запалио једну која је намењена именима више наших светаца и нашег Живог Бога,
па потом попио чашу воде на извору, умио се и сео на клупу – ја, наравно, поред
њега, па је разговор, боље речено његова прича, почела:
0 comments:
Постави коментар