Vreme je!
Време је!
-Позивање на чињење-
Веза:
И данас сам уживао у својој
привилегији да добијем објашњење када год нисам сасвим сигуран због чега се
нешто догађа на одређен начин у одређено време. Та привилегија траје већ дуго,
скоро 20 година, интезивно од 1996..г. и човек се лако навикне на њих, па их
некако већ уобичајено очекујем, мада
сам у свим другим околностима веома скромних захтева..... контакти са човеком
којег сам назвао «Монахом
без манастира» чине ме опуштеним, храбрим па и стрпљивим, а стрпљивост
није била моја особина по којој сам био препознаван – хтео сам све оно што ће
бити јесенас да учиним вечерас, некада сам због тога трпео последице, али сам
увек био начисто са својим идејама.
Јуче, после неколико месеци
изненадног прекида комуникација јавио ми се пензионисани војни пуковник, опет
без разлога и опет изненада – будући да сам и њега брисао са списка лица са
којим контактирам.
Нисам се ни изненадио, ни
обрадовао, нисам га скоро ништа ни питао, само сам га дуго и пажљиво слушао.
Потврдио ми је да су делови
Организације која влада Србијом већ 800 година прилично уплашени могућношћу настајања услова да не могу да наставе владање, да пажљиво прате
све шта пишем, предлажем и конкретно чиним, да по 40 пута/дан отварају моје
блогове и да су констатовали да сам прекинуо комуникацију са свим онима који су
тој Организацији подносили додатне извештаје о сазнањима у разговору са мном.
Пробали су неке младе људе
да анимирају ради обнове некадашњи контаката са мном, успостављених још док су
они били студенти, то сам избегао из више разлога, а онда су натерали свог
члана, члана те Организације, да иако старији од мене ризикује да не прихватим
контакт и покуша да контактира – потребна им је нека консултација, то је било
очигледно.
Мој предлог Организације
«Команда-540» интересантан им је, али није довољно објашњен, јер су они углавном
научени да раде под командом и да извршавају наређења - рекао ми је да се
окупљају бивши и садашњи припадници војски и полиција, да су добили
одговарајуће пословне просторије, вероватно и другу логистику, како би се
њихова већ остарела Организација припремила да у наредном периоду предузме оно
што се мора предузети у сваком случају, ако већ нисмо пристали на сопствени
нестанак и нестанак Србије као државе.
Рекао сам онолико колико је
било потребно као коментар о догађањима у Америци и Европи, о чему у мојим
насловима на Златном Билтену има већи број наслова, рекавши да ће бити онако
како је измољено и да ће се до 16.3.2015.г. све то врло очигледно видети.
Разговор је прекинут уз
обострано упућивање лепих жеља, без најаве било каквог непосредног контакта.
Нисам о том изненадном
позиву размишљао, сматрао сам га малом нервозом због прекида контаката са њима,
који траје више од шест месеци и одлучио да искористим своју привилегију – ДА
МИ БУДЕ ОБЈАШЊЕНО О ЧЕМУ СЕ РАДИ, не желећи при том време када ће се то
објашњење дотурити до мене.
Јуче се догодио тај позив, а
јутрос сам био обрадован посетом мог «Монаха без манастира», који ми је испричао
све што је било потребно да у целости будем у току онога што се без мог учешћа
покушава испланирати у Србији, са циљем да промене врате стање на некадашње, да
Организација која већ влада настави да влада, користећи се уобичајеним начинима
који се приказују да су то нови и наши, аутентични начини владања, на које су
се негда определили они који су владали Србијом.
По сећању репродукујем
оно што ми речено:
1 comments:
Једне недеље, пре подне, 90-их година, као и обично, гледала сам емисију ,,Дозволите да се обратимо,,. Никад чудније емисије, никада чуднијих информација везаних за неке,,чудне,, парапсихолошке формације у нашој војсци, промениле су мој поглед на свет заувек! Много поздрава за Вас и за пензионисаног пуковника! Верица Стојиљковић, Ниш!
Постави коментар