Budan i zaspali!


Будан и заспали!

-Како се уљуљкују људи?-


Разлика између оних који никада не спавају и оних који спавају обавезно бар по два дана у недељи је у циљевима њиховог рада и  моћи да те циљеве остваре.
Људи су склони, и својим биолошким својствима приморани, на одморе свог уморног тела, или духа који се лако замара, јер све покушавају да реше сами – васпостављен планетарни обичај да сви људи опорављају своје тело и свој дух у исто време – у дане викенда, чини да се изгубио континуитет делатности људи, да се изгубила веза са другим световима, нама невидљивим, и изгубила њихова помоћ, јер они, ти други и надмоћнији светови, не могу да раде по овако васпостављеном људском режиму рада и одмора.

Какав је континуитет људског рада од  непрекидна три радна дана са понедељком као даном припреме за тај кратки период активности и петком као припремом за одмор од рада у протекла три дана?
Да ли је то у природи могуће, да ли ће природа да се прилагоди васпостављеним обичајима људи, да ли ће биљке, корови, животиње – дивље и питоме - да застану од четвртка до уторка како би се људи укључили у непрекидно пулс целокупне Васионе, или ће Васиона и све оно што не зависи од људи чинити онако како јој је одређено, и како чини од Постања, или ће људи изгубити могућност хватања такта са тим непрекидном пулсирањем такве Васионе, која има своје законитости – основна је да се она не прилагођава било коме и било чему, већ да се сви морају прилагодити Њој!

Последњих неколико стотина година, завршних година пута у потпуну дисхармонију са тактовима Васионе, људи су, у целом свету, не одједном већ поступно, а проналском телевизије и интернета се све убрзало. Људи су тиме учинили велики корак ка уједначавању - заостали су пристигли оне прве који су ушли у ту дисхармонију, сви се изједначили, последњи би да претекну оне прве - дисхармонија се увећава и људи остају без икакве музике, не могу да ухвате такт са билом Планете Земље, не могу више ни да га чују нити осете, јер они су васпоставили обичај кратких интервала своје активности који је постао краћи од планирања неактивности и саме неактивности, коју приказују као период обнаваљања сопствене снаге и духа, како би у ко зна којем неуспелом покушају пробали да пристигну оног одмаклог, како би сустигли давно оглашен такт Васионе, која сваког тренутка сопственим кретањем одаје нове звуке, нове боје,  нове трептаје, све оно што би људе требало да чини смерним пратиоцима тих васионских догађања која су као таква способна, и намењена превасходно за то, да људе чине мање зависним  од дужине времена потребног за опоравак тела у духа.

То заостајање су људи приметили, заправо се оно огледа у све мањој жељи да се изгубљени такт ухвати, упада се у летаргију, долази до мирења са сопственом сићушношћу и уверењем да се више ништа и не  може учинити – долази се у стање духа који је спреман да се преда било коме, само да га тај више никада не тера да покушава да досегне оно што је некада већина људи поседовала – хармонију са Васионом, са оним што је створено на самом Прапочетку или Постању свега, о чему нам, и поред труда многих од људи, много чега није и никада неће ни бити јасно.
Људима није дато, значи није ни дозвољено, да испитују и утврђују саму Суштину Прапочетка – јер је та Суштина и тај Прапочетак сам Творац свега на Небу и Земљи и ономе између њих.

Док су душе људи у телима људи, њима то није дозвољено ни могуће јер им је несхватљиво постојање било чега невидљивог, а када се душа растане са телом она све поново и види и схвати, па јој та забрањена трагања за Суштином више нису ни потребна.

Ми живимо у циклусима 3:4 - три дана рада, два дана припрема и два дана одмора и по тој шеми и изостајемо, удаљавамо се од могућности хватања такта, па се одлучујемо за живот мимо тих васионских тактова, тонова и целих композиција које се непрекидно понављају, обнављају и стварају онаквим какве су већ постојале. То је законитост на коју више и не гледамо!

На Земљи постоје многе животиње, гмизавци, инсекти.... који су свој живот подредили неким посебним тактовима живљења, насталим по основу њихове биолошке грађе – али не постоји ниједна од било којих врста која сво време преспава, која се непрекидно налази у стању обнављања снаге, јер оне прате васионске циклусе којим су се прлагодиле и све оне имају дуге и континуиране период активности, односно живота у хармонији са Васионом – то је оно што их чини неуништвим милионима година, а супротност од тога је људска активност која је човека са много божанских моћи и са божанским ликом учинила бићима од којих Васиона нема никакве користи, напротив има велике штете!
Нестали су људи-пратиоци предивне музике коју Васиона непрекидно одаје на необјашњиве начине – уз ветрове, грмљавину, хук река и водопада, уз лепоту летњег или јесењег дана, када тој музици неописиву кореографску лепоту обезбеђују боје лишћа дрвећа које се спрема за период одмора..... човек се изгубио, нестао из тог оркестра, не прати све то, не воли, не занима га, не примећује те лепоте, те звуке, не воли ни мирис цветова воћа ни цвећа, мирис траве...... постао довољан сам себи, једва чека петак - дан припреме да би се одмарао у суботу и недељу и некако се покренуо у понедељак, да би радио наредна три дана и тако док је жив.

Наравно, за овакав вид активности, људи се противно хармонији Васионе изградили своје станове у градовима – у којим се Васиона нити види нити осећа, коју нико и не жели да примети..... одбијањем Васионске Хармоније  одбија се и њен Творац а када је све то одбијено остане човек - самотњак, незадовољан и несрећан, неспособан да се сам врати до познатог пута са којег су га, што милом, што силом, одвели на непознате путеве које су временом  заборавили, па у неком стању чекања свог краја, настави, као самотњак, у дистонирању у неописивим музичким делима Васионе, све чекајући, потајно се саглашавајући или чак и желећи, да се то неприродно стање човека оконча, јер увиди да његов живот више нема ама баш никаквог смисла!
Испроба се оно шта је коме дато као могуће у једном кратком животу, стално се жели нешто ново и све крећућу се погрешном путем!

Ретко ко, али није да их уопште нема, почне да трага за Суштином – онај који крене прво наиђе на разумевање сопствене суштине и како напредује тако му се дозвољава увид у суштине делова Васионе и делом и увод у непознате и невидљиве светове и догађаје који се потом увек пресликају на Земљу.

Прачовек је рођен са отвореним  Трећим оком, знао је све и видео све око себе укључив и оно што је сада човеку постало невидљиво и како је то злоупотребаљавао тако му се та моћ сужавала до потпуног одузимања – све по основу жеља људи, али исто тако се по основу жеља неких од људи који су тежили оном што су некада сви људи имали, тим људима поступно и у неком обиму враћало оно првобитно, а изгубљено – тим људима је то враћено као награда уз обавезу да се ангажују на објашњавању, уз спремност да буду извргавани потсмеху, неразумевању, жигосању као фанатика..... јер како да се слепом или глувом прича о бојама или звуцима музичке скале – они кажу да постоји само једна црна боја и само тишина!

Суштина Васионе и њених управљача је увек око нас – она никада не спава, она свира своје композиције и ослушкује да ли ће се неко од  милијарди успаваних људи присталих на неприродни ритам активност-одмор преобратити, почети да живи у складу са тактовима које Васиона одашиље и да ли ће почети да због тога ужива.

Она ослушкује, она види и она осећа задовољство столара који од даске направи неки леп предмет за кућу, она уочи трептаје воћара и земљорадника који обилазе своју њиву или воћњак, све се дивећи мирису цвећа, бојама лишћа, цвркуту птица, зујању инсеката, скривањем малих гуштерова – ономе свему што се збива пред очима сваког ко то жели да види, чује и осети, она - Васиона, уочи спремност сељака, у поцепаном оделу и старим чизмама, да запева, да својом песмом, звиждуком, усхићењем, ојача звуке које Васиона одашиље као ловац на овакве – такви су од користио себи и самој Васиони, такве и сама Суштина – Творац воли, уочава, пази и награђује! Јер је Творац наш стални помоћник и посебно се радује када Му се то узврати нашим сопственим задовољством – то је као када се заклиње више људи у једно те исто, у исто време, на исти начин, на истом месту – тада се то уочи па им се прискочи у помоћ, како они тај тренутак никада не би заборавили и како би им  се омогућило то у шта се заклињу. Добро или лоше – то је избор људи и у зависности од одабраног у помоћ им се шаљу они у чујем је делокругу активност у коју се заклињу.

Ко сумња у овај аргумент нека се сам увери да људски род живи овим ритмом – погледајте вести од догађањима, осим непажњом изазваним несрећама ништа се не догађа ни у  једном  сегменту живота људи – само дежурају они који обезбеђују услове за несметан период нерада ради одмарања – све остало спава. Спавају политичари, спава црква, спава војска, спава и полиција осим оних малобројних који су због тог издвајања из мноштва, који се одмарају у исто време, незадовољни, па не чине ништа од оног што је предвиђено за живот у хармонији – они то некако отаљавају све у себи негодујући што морају бити друкчији од осталих....

Наше племе Срба спава, предало се, нема намеру да се покрене, да пристигне, да чује оно што се само у даљини чује, нема намеру да ухвати такт, оно је само себи довољно, у племену свака породица довољна за себе, у породици сваки појединац довољан сам себи..... а Творац, заправо Суштина, никога не тера да иде са Њим, он држи отворена врата, сви су звани а видеће се који су позвани, који ће се тргнути и ухватити изгубљени ритам који ће им омогућити да буду одморни са много мање «одмарања».... могуће је то, али како причати заспалим?! 
Како описати онима који не желе да прочитају, да се удубе, да размисле о било чему осим о комбинацијама, пословним, политичким, о местима за тзв. провод, о начинима лаког и брзог стицању новца, како објаснити онима који на кратко управљају нашим племеном да су мали и плашљиви и сиромашни и несрећни... како им објаснити да Онај којег стално љутимо није на нас љут и да је спреман да нас увек прими назад ако то сами одлучимо. Па, одлучимо се на то!

Не пристајмо да нас уљуљкују они који нам бацају прашину у очи, који су без идеја и без моралног права да од нас траже нека поступања на која сами нису спремни!
У та поступања спадају и захтеви да се пробудимо – тражимо од тих да се прво сами пробуде, умију хладном водом и јасно нам кажу шта и због чега од нас траже оно што само речју заговарају – ако друкчије поступам, салашавамо се са свим што нам раде!

*Бог са нама –Пристани Боже!
*Слава србској светици, Светој Петки
којој је посвећен данашњи дан!

Драгољуб


Постављено на Свету Петку 2013.г. у 14,30 ч.




Posted by Zlatni bilten
Labels: , , , ,

2 comments:

Анониман,  27. октобар 2013. 19:27  

Dragi Dragoljube
Hvala na jos jednom nadahnutom tekstu niste vi jedini koji mislite da srbski rod spava ja mislim da drema i pregnuce se on kad treba naravno ostace mnogi pored puta misleci da nezna sta ih je snaslo ali mi smo poznati prihvaticemo i takve sa onom cuvenom nasom pa nasi smo kakvi da smo ,mislim da je to ipak velicina srbske duse.nadam se da ce nasa sveta petka u tome pomoci ako probudi bar one koji danas slave slavu i one koji su dosli u goste u njenu slavu pomolimo se svetoj petki i svevisnjem da nas bude sto vise budnih i dok spavamo.Hvala jos jednom vi razgaljujete moju dusu vasim pogledima komentarima i idejama .Pozdrav za vasu familiju i za bratstvo SRB i JA bog vas poziveo . Zivela SRBIJA.
Sonja Ristíc Milivojevic

Zlatni bilten,  28. октобар 2013. 14:27  

Драгољуб Татомировић-одговор на Соња Ристић-Миливојевић:
Поштована г-ђо Ристић, захваљујем на поздраву и констатацијама о тренутном стању нашег племена - колико умем и могу покушавам да бар неке продрмусам и пробудим, колико у томе успевам видеће се ускоро.
Од 1.1.2014.г. нећу дозвољавати да Златни Билтен читају они који су плашљиви, који би да буду информисани а да се то не зна, који не смеју да коментаришу, који не смеју да се региструју..... јер, чему нам они служе у овом послу, а и иначе?!
Од Нове године ћу поставити филтер звани новац па гледајмо шта ће се догађати због накнаде у вредности једне паклице цигарета. Од јуче је почела да ради екипа војника-лекара Братства "Срб и ја". Поздрављавам Вас Поздравом Братства "Бог са нама - Пристани Боже!" и желим Вам свако добро. Д. Татомировић

Постави коментар

Постави коментар

Молба за читаоце: МОЛИМ ВАС да не постављате свој коментар у ово поље, јер исти неће бити објављен. Користите мој контакт и шаљите ми коментар са Ваше мејл адресе (која неће бити објављена) да могу да га проверим и да Вас контактирам поводом те провере. Наравно, потпишите својим именом и презименом свој коментар. Поштујте основна етичка правила и коменатришите и полемишите са садржајем а не са аутором.
Уколико Вам је ово неприхватљиво, немојте коментарисати,односно отворите свој блог па га користите по свом нахођењу. Захваљујем. Драгољуб Татомировић.

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Кликни и покрени презентацију

Курсна листа

Izrada web sajta

  © Copyright :Zlatni Bilten 2010 Design by

Back to Vrh  

Slike i zakon postanja Adaptacija stanova Zlatibor apartmani Popusti Besplatni oglasi Renta car Belgrade Selidbe Sudski tumac Izrada sajta Auto delovi Auto servisi Auto gas ugradnja Optimizacija sajta