Hoću u svoje telo!
Хоћу у своје тело!
-Не вреди, продао си ми га-
У последњих неколико месеци у више наслова сам
овде објављивао садржину разговора које је Ивица Дачић, бивши председник Владе
Србије, водио са собом, са Зораном Ђинђићем после његове смрти, са собом као
министром полиције – са оним другим, оним који је постао Ивица Дачић, пошто је
први, онај који је обмануо Србе, одустао од самог себе.
Ноћас 26/27.4.2013.г. ноћ уочи Лазареве суботе,
посвећене дизању из мртвих Лазара пријатеља Исуса Христа, сетио се себе Ивица
Дачић и хтео да се врати у живот и у тело које је споразумно, по свему судећи, уступио неком другом.
Био је ноћас Ивица и пеливан – рвач намазан
уљем како би увек исклизнуо из руку противника, био је и глумац, и мудрац, и
пророк, и аналитичар, био је и онај који располаже неком људском силом (не
његовом личном), указивао, објашњавао, критиковао и све завршавао са «Али то
није важно» - не објашњавајаћи зашто уопште говори о нечему што и сам процењује
неважним, све тражећи да га посланици подрже у његовом страху, да га подрже
посланици који од страха нису смели да пристану да се гласање обави уз прозивку
и њихов одговор на постављено питање – тражио Ивица који је на смрт преплашен
због издаје Бога и заклетве уз химну «Боже Правде» подршку од оних који су
скоро умрли од страха, јасно осећајући да ће ускоро пред неким Страшним судом одговарати – невидљивим, који стално
заседа, на којем није могуће поткупити судије, ангажовати лажне сведоке или
платити покварене адвокате.....
И пред поноћ су посланици, скоро умрли од
страха, гласали за продужетак живота Ивице Дачића, све водећи рачуна да су и
сами живи само док је он, ма и наизглед, жив.
Ивица је тражио и тежио да се врати у своје тело. У
тело које је добровољно напустио, све мислећи да је добар пазар направио – тело
је у свему исто али је оно стављено под команду неке друге енергетске силе.
Његова првобитна душа је скрајнута, одгуривана и изгурана, слободно лута
Поднебесјем, састаје се са Ђинђићем, Милошевићем и свим оним који су отишли
одавде а нису добили дозволу за усељење у Небо – оде, па се врати, процењује,
размерава, гледа, уочава, гледа себе са стране јер у тело не може да уђе,
командни мост је заузет, сада би он неку примедбу да уложи, сада би нешто
друкчије да чини, али кључа нема, шифра промењена, па тужно гледа како и шта се
о њему, оличеном у његовом телу, прича по Србији – дошао му у госте Јелко Кацин
који га гледа у очи и опомиње да се не заносе брзим добијањем датума за
преговоре о уласку у ЕУ, јер је важно да се Србија уреди као права држава, а датум
у јуну, крајем ове или неке наредне године, није битно..... прича му Јелко све
оно на шта су га упозоравали Срби у време када је он потписивао предају Косова
за обећање – које је када је он у питању било само лудом радовање! Ко још даје
20% своје државне територије за неко усмено и незванично обећање ненадлежног
лица?! Колико је такав човек разуман! А ако није разуман, како се он назива?
Разговор:
*Ја хоћу да се вратим у своје тело.
-Не може, тек сам почео оно што ми је у плану.
*Да, али ја сам се предомислио.
-Касно, имао си времена, дао сам ти предлог и
чекао сам. Ти си сам одлучио.
*Ти си ме уцењивао, морао сам.
-Нико ништа не мора, мора само да се умре, а
наравно - ти си комуниста - знаш да циљ оправдава средства.
*Јесте, али си противзаконито прикупљао
податке о мом животу и раду.
-Да, јесам, али шта је већи преступ, моје
незаконито документовање како живиш и радиш или твоје незаконито поступање?
*Па, нико није знао, ја сам се приказивао
онаквим каквим су ме људи желели...
-Тачно, а ми смо учинили само да се покажеш у
правом светлу.
*Ко је о томе одлучио?
-Ти.
*Како?
-Својим жељама.
*Од куд си ти знао моје жеље.
-Био сам уз тебе, слушао сам шта причаш,
завиривао у свет твојих надања и маштања и није било ничег спорног да ћеш за
остварење тога чему тежиш учинити оно због чега би сада да поништиш наш уговор.
*Па нисмо правили никакав уговор.
-Јесмо, јесмо, још онда када си 2000.г. тражио
од Милошевића дозволу да побегнеш на Кубу и он ти дозволио – тада смо ми
направили уговор, сачувао сам те, пазио и гајио. Давао ти ветар у леђа и само
си ми предао тело када си постао владар Србије. Раније ми ниси требао.
*То је превара!
-У чему је превара?
*Ја сам мислио да си ми ти пријатељ, да ме
помажеш, да сам ја то заслужио.
-Па јеси, заслужио си, сам си мало пре
потврдио – синоћ си се три пута до поноћи одрекао твог духовног оца Милошевића
– говорио си да сте рат за Косово изгубили, да је Милошевић лагао, да је
Милошевић лоше процењивао када се упустио у рат без савезника, и својом
спремношћу на издаје ти си заслужио да те помажем до времена које сам чекао.
*Ја хоћу у своје тело, ја хоћу да будем онај
први Ивица Дачић.
-Па зар ниси?
*Нисам, сада ме нико не воли, сви ме гледају
као издајника, као кривца, нико ме не уважава, сви са мном контактирају само колико морају.
-Па зар ниси издајник?
*Нисам, ја нисам никога издао.
-А Милошевића?
*Њега јесам, такве су околности.
-А Бога?
*Ја у Бога не верујем.
-А државу?
*Шта ја ту могу, околности су такве.
-Која је твоја жртва у борби да не издаш?
*Ишао сам у Москву.
-И?
*Шта и – и они су ме притискали исто као ти
сада, па сам и њима обећавао оно што су желели да чују...
-А после тога?
*Шта после тога, и сам знаш шта сам морао да
бирам, или да потпишем или да се обнародује оно што су незаконити прикупили о
мени, о мом животу и раду.
-И како сада
стоји ситуација?
*Шта како – сада ми опет са тим прете и више
не знам шта ћу.
-Имаш ли идеју?
*Да, да се вратим у своје тело, да се извиним
за грешке и пробам друкчије.
-Како ћеш Бога да одобровољиш?
*Рекао сам ти да у Бога не верујем и баш ме
брига за њега. Није он ни мој гласач нити броји гласове после избора.
-Па добро, хајде врати се у своје тело, отвори
и уђи.
*Како?
-Поткупи ме како што сам ја тебе поткупио.
*Чиме?
-Оним због чега си ми уступио своје место.
*Па шта сам онда урадио – обрукан, означен као
издајник, машу ми досијеом о животу и
раду, а паре да дам теби. Не пада ми на памет!
-Па не мораш, држи паре, а за две недеље ће у
неким новинама да освану делови твог, Вучићевог и још неких, досијеа, где ћеш
онда? Могу ли паре да те спасавају?
*Ја ником не плаћам-сви плаћају мени!
-Тако је, због тога си и препустио ово место, имаш паре, уживај!
*Не могу да уживам, не знам где сам, ни овде
ни тамо, гледам тебе, јесам то ја, али ја нисам у теби, ја нисам у том телу, ја
сам бескућник код куће.
-Па тако чиниш да Срби са Косова постану
бескућници, онај у кога не верујеш чини све теби оно што ти чиниш другим.
*И докле ће ово да траје?
-Полако, не буди нервозан, ја сада трпим
уместо тебе, али када загусти уступићу ти твоје некадашње место - за рад твог
тела које се овде зове Ивица Дачић одговараће душа која је том телу додељена
пре твог рођења, и тада ћеш моћи да објасниш све ако ти буде дозвољено.
*Ја ово више овако не могу.
-Можеш,
можеш, када си се ноћас онако три пута одрекао Милошевића, имаш ти
снаге, добар си ти глумац – уствари сада ја имитирам тебе и могу ти рећи да
уживам у томе – лако је тебе имитирати, час си рвач, командант, певач,
пророк, и ја се вежбам за неког другог када се ово са тобом оконча.
*Па шта ти радиш, није да ћеш увек бити овде?
-Ја сам ту
стално, мерим и гледам, купујем места, уступају ми своја тела, ја
имитирам људе, уздижем их или их укопавам, ја студирам људске душе, да бих и
ја напредовао.
*Па ко си ти?
-Купац, трговац, обмањивач, кушач, казна, све
сам ти ја и тврдо држим оно што је
моје, оно што сам закупио.
*Како?
-Ником ништа не уступам добровољно, увек
тражим интерес.
*Па и ја сам нашао интерес и видиш шта ми,
односно шта ти, раде?
-Јесте, али си ти тражио твој лични интерес,
кријући се да је то народни и државни интерес.
*Ти знаш да сам ја шеф свим полицијама у
Србији?
-Јеси ли?
*Јесам!
-Ниси ти, ја сам њихов шеф, хајде иди такав
без тела које си ми уступио, у неку полицију и издај им наредбе – не можеш, ти
си невидљив! Али, ја могу, мене морају да слушају, виде мене и мисле да си то
ти!
*Знаш ли имају ли новине које најављују објављивање мог досијеа стварно тај
материјал и откуда им?
-Имају, има поштених људи у твојим полицијама,
дали копије, посакривали у бункере, у суве букве..... нема тајни. Ваш бог је
рекао да тајни нема!
*И шта сада?
-На шта мислиш бивши поседниче овог тела?
*Где ћу ја?
-Буди где хоћеш, мени не сметаш, ниси видљив,
нико те не види и не чује, гледај шта си продао, а да си добио само илузију. Ја
те прогурао од факултета до председника владе Србије, а ти умислио како си то
ти учинио – твоја је душа мека, Бог те бацио на каљење и ти изгорео на првој
ватри. Остајеш ни овде ни тамо. Ако разумеш!
*А Вучић?
-Има он са ким да разговара, има он свој пут,
своје разлоге, своје бриге.
*Прича се о некој Духовној Мобилизацији, знаш
ли нешто о томе?
-Знам све, и ти си крив што је катанац са тога
скинут – таман смо их били умирили да забораве и ко су и шта су и шта им радимо
у вашим оделима, кад си пожелео да ти аплаудирају на издаји твог духовног оца,
вашег Бога, државе и народа, а зарад очувања лажне слике о себи коју сам ти ја
саградио.
Ти си крив јер си био умислио како си за твоје
напредовање ти заслужан. Сада видиш све, само мало касно!
*Па помози ми, ипак си ти ја.
-Ја сам само у твом оделу. Тело извршава
налоге душе, твоја душа је скрајнута, не пита се ништа, сада твојим телом
управљам ја. Можда ти се то сада не свиђа али ништа не можеш да промениш - као што ти кажеш Србима, да су те изабрали да управљаш Србијом и ти то радиш онако како радиш.
Ваши научници су то објаснили као цепање или подвајање личности,
што је и тачно и није, али они не знају да боље објасне, јер се не цепа
личност, она се или удваја или замењује.
Личност је она материја која управља
телом. Ви људи и ваш бог то називате душом, ми је називамо енергијама, газде
свих душа су само њих двојица, ваш и наш бог. Нема двојства ни сарадње, ми освојимо тело и командујемо, можемо повремено и да
дозволимо истераној души да се врати и онда научници уоче двојство поступање
тела, па закључе да се иста душа
поделила на два дела која издају различите команде, а није, команда је
увек једна.
Док смо ми поседници тела човека, ми
командујемо и ми одлучујемо хоћемо ли некада дозволити истераној души да се
згреје у свом телу.
Ми се бојимо вашег бога – он је моћан, он може
да нас истера, он има помоћнике који то исто могу у његово име, али ми ништа и
не радимо а да њега наљутимо, мислим тог вашег бога - ми њему помажемо да
правилније сагледава квалитете неке душе, која се за неке ситне услуге телу
преда, прода, покори...... све како ја сада чиним у твоје име – нигде моје
кривице, а ти се спремај!
*Има ли неко брже решење ове моје ситуације?
-Наравно, увек имају два решења – једно добро
и једно лоше. Па бирај!
*Да ли сам ја угрожен?
-Ко, ти, на кога мислиш? Ти не постојиш у
видљивом свету и ти си сада ван сваке опасности, што се људи тиче.
*А моје тело?
-Ти немаш тело, твоје некадашње тело је сада
моје, и ја ћу бринути о њему – када будем хтео да га напустим одлучићу шта ћу
са њим – можда ти некада дозволим да се вратиш у њега, али ћу пре тога да га
учиним тако омрзнутим да сумњам да ћеш смети и желети да све вратиш у пређашње
стање.
А паре, па њих ми мораш вратити. Мени не
требају паре, али их одузимамо од вас – читао си како смо поучили Кипарце да
заплене више од 50 милијарди евра без порекла
које су тамо сакривали они који су за паре продавали све.
Значи: Од пара користи нећеш имати. Једина
корист ти је искуство које ћеш стећи али га нећеш моћи користити у овом твом
кратком боравку на Земљу, а у Небу новац није потребан. Укупно гледано: Много
си глуп што си било шта радио због пара! Сећаш се афере «Кофер» - Шта ће теби
сада паре?!
*Где ћемо сада?
-За тебе не знам, ја зовем Ивицу Тончева,
идемо у Хотел «Хајат» на провод, заслужили смо то ја и он.
Неовлашћено прислушкивано!
Праведан си Господе Боже наш!
Драгољуб
Постављено 27.4.2013.г. у 19,00 ч
(Лазарева субота - Врбица)
0 comments:
Постави коментар